JUS standardizacija

STANDARDIZACIJA

111

.

povećanja procenta noseće površine. Vizuelno se pretstavija presecima pokreine ravni kroz najviše brazde, koja se pokreće ka unutrašnjosti i ostaje paralelna samoj sebi. Na primer, ako se fm. kreće od 0,2 do 0.05u, stvarni funkcionalni stepen kvaliteta površine · 0,2 (05% – 4: Iz vred

nosti izračunatih za svaku površinu sačinjen je diagram na sl. 12, prikazujući pravac E kao funkciju Hm. Sa pretpostavljenim značenjem E, vidi se da se visoka površinska obrada postiže sa Bm rapavosti ispod

So

poboljšaće se, što pokazuje odnos

[-]

[D:}

0.7

__

O oz o4 O6 06 1 (2 {4 1,6 1(B 2

hrkuihi SI. 12 Pravac izvodmice noseće krive ma počet-. noj ta ki. kao funkcija rapa: osti Bn 3

0,1. Međutim, zbog praktično teškog određivanja, ovaj je parametar, kao merilo površinske obrade, nesprovodljiv. f) Maksimalne brazde i dominanine: brazde

H · = : /5E tj. prosečne vrednosti dominaninih brazdi prema

Grafikon na sl. 13 prikazuje pravac odnosa « =

o2 a. a O, 1 “. I. 16 18 2ž — hm u A

SI. 18 Odno ; OI kao funkcija prosečne vrednosfi rapavosfi hy, vrednosti maksimalne brazde. Vidi se da je upadljivo konstantan sa malim otstupanjem od njegove prosečne vrednosti 0,844. E) Prosečna, širina, rapavosti

Pravac prosečne širine rapdvosti u funkciji od vrednosti prosečne rapavosti Mo prikazuje grafikon na sl. 14,

Pa

— Hua

SI. 14 Prosećna širina kao funk.ija srednje maksimalne vrednosfi IH rapavosti by,

aaa S i Pm Interesaniniji parametar je Di jaJE

među prosečne širine i vrednosti ·.dominantnih brazdi H (sl. 15). On se kreće od vrednosti oko 4 za brušene i H 40 35 30 25

ı odnos iz-

02.04 06.08 1 12 4 16 La 2 0 O S O slao

Sl. 15 Odnos 1 kao funk-

· clja rapavost ha,

do oko 40. za površine: obrađene do. vrlo visokog .i

: · najvišeg. stepena „obrade. Pa SST

Bh) Izbor parametra za definiiciju površinske obrade Videli smo da parametri kojima se može, definisati površinska rapavost jesu: maksimalna , vrednost Hi, prosečna vrednost dominantnih brazdi H, Drosečna vrednost hw, srednja kvadratna vrednost Hrmq Iz dosad izloženog i na osnovu eksperimentalnih rezultata, vidi se da postoje međusobne linearne: veze:

H H H

G=ZC5 G=—;J T=SH” Pm? rmq?

Za ocenu površinske obrade irelevanino je upotrebiti makoji od ovih paramefara, jer. sa. makojim od njih poznatim, i poznatim oc. o, i Y moguće je pronaći ostala tri pomoću (9). Međutim, što dopušta teorija, ne dopušta praksa. Odabiranjem H' parametra (vrednost maksimalne brazde) moguća: je pogrešna defini-· cija površinske. rapavosti na bazi brazde koja pretstavlja lokalni defekt, bez veze: sa prosečnim kvalitetom površine. Odabiranje. parametra H (vrednost dominantnih brazdi) omogućuje samovoljnost izbora dominantnih brazdi i potrebu da na raspoloženju bude shodno povećan površinski' profil, što je zbog kompleksnosti praktički nepodesno.

Prema tome, ostaju parametri Pm i AM mq, koji se mere električnim „profilometrom, sa indikacionim mehanizmom podeljenim saglasno prosečnoj i efektivnoj vrednosti. Parametar /rmg je u velikoj upotrebi u USA, mada se veruje da je nekorektan. U ranom razvoju istraživanja površinske obrade, on je potekao iz formalne analogije sa naizmeničnom strujom, gde je

Brma| RUS O IS (9)

1 :75 tie 7) dt 0

što međutim, teško može da se protegne na površinski profil, koji nema nikakvog kvadratnog odnosa u pogledu funkcije površine. Zatim, ako kriva profila ima različitu formu od forme za koju je profilometar podešen, čitanja nisu više korekina. Privršenost Hrmq rapavosti u USA. potiče iz činjenice da je najveći broj instrumenata na američkoj pijaci podešen. saglasno srednjoj kvadraftnoj vrednosti.-

Međutim, srednja vrednost m lakše se meri Drofilometrom stepenovanim u izrazima srednje vrednosti; dodatno stepenovanje ne zahteva. se od mernog instrumenta, jer na hm ne utiče forma profila do te mere kao na /rmqy zatim, odmerene vrednosti /m. nisu zavisne od ispitivača, a sem toga, prosečna vrednost Ammože da se poredi sa prosečnom vrednošću dobijenom merenjem profila planimetrom.