JUS standardizacija

STANDARDIZACIJA

Prva privremena generalna skupština sastala se u Londonu 24 oktobra 1946 godine radi usvajanja ustava i poslovnika, izbora članova saveta, izbora svog pretsednika i određivanja sedišta Oržšanizacije.

Prva generalna skupština sastala se u Parizu 7 jula 1949 g. Svečanosti u velikom amfiteatru Sorbone prisustvovali su pretsednik Francuske Republike V. Auriol i generalni direktor UNESCO-a J. Tores Bodet.

Savet rukovodi Organizacijom prema generalnim direktivama, a sastoji se od pretsednika i 11 članova, koji pretstavljaju 11 raznih komiteta — članova; on se sastaje najmanje jedanput godišnje da razmotri rad Organizacije i sastavi izveštaj za generalnu skupštinu. Savet daje mandat kontrolnom komitetu, u koji ulaze pretsednik, blagajnik i jedan član kog bira Savet između svojih članova, sa zadatkom da kontroliše i podnosi pretsedniku izveštaje o radu generalnog sekretarijata. Generalni sekretarijat je smešten u sedištu Organizacije u Ženevi i obavlja administrativne i tehničke poslove koje mu određuje Savet.

Sa administrativne tačke gledišta, on održava vezu između komiteta — članova i Saveta, prima članarinu, reguliše izdatke, razašilje informacije koje interesuju članove i uopšte pretstavlja Organizaciju na svima skupovima gde je to potrebno.

Sa tehničke tačke gledišta, Generalni sekretarijat koordinira rad tehničkih komiteta formiranih u okviru Organizacije od strane komiteta — članova.

Po ovlašćenju Saveta, komitet za direktive, uz pomoć Generalnog sekretarijata, postavlja direktive radi vođenja komiteta — članova i tehničkih komiteta u njihovim radovima. Generalni sekretarijat vodi račun o ispunjavanju ovih direktiva, poslovnika i ustava ISO.

Generalni sekretarijat takođe ima zadatak da obaveštava s jedne strane sve komitete — članove i Savet o radovima koje izvrše tehnički komiteti a, s druge strane, izveštava tehničke komitete o radovima koje preuzmu druge međunarodne organizacije koje se bave srodnim pitanjima.

Tehnički komiteti se sastoje od delegacije svakog komiteta — člana koji želi da učestvuje u tehničkom komitetu. Svaki tehnički komitet ima svoj sekretarijat, čiju odgovornost preuzima komitet — član koga odredi Savet. U ulozi sekretarijata, komitet — član je dužan da radi nepristrasno i on ima svoju sopstvenu delegaciju kao i ostali aktivni članovi tog tehničkog komiteta. On je odgovoran za dobar tok rada komiteta i dužan je da Savetu podnosi godišnji izveštaj o postignutim rezultatima. Kada tehnički komitet postigne saglasnost po nekom nacrtu preporuke nekog određenog pitanja, predaje ga generalnom sekretfarijatu koji ga podnosi svima komitetirmna — članovima, zatim Savetu, a zatim ima zadatak da otštampa i publikuje preporuke ili standarde koje· je usvojio ISO.

Predloge, kojima se organizaciji ISO stavljaju na proučavanje nova pitanja i stvaranje novih tehničkih komiteta obrađuje, takođe, generalni sekretarijat, koji

vrši anketu kod komiteta — članova, a rezultate ankete podnosi Savetu na donošenje odluke. | ME

Tehnički komiteti imaju za predmet najrazličitije oblasti ali ne obuhvataju elektrotehniku. Ustvari, u pogledu svega što se odnosi na tu struku, ISO se združio 1947 godine sa Međunarodnom elektrotehničkom komisijom (IEC), koja radi u svojstvu tehničkog odeljenja ISO, zadržavajući svoju nezavisnost.

Potreba standardizacije u oblasti elektrotehnike na međunarodnom planu osetila se odavno, te je na Međunarodnom elektrotehničkom kongresu, održanom 1904 godine u Saint Louis-u (SAD) izražena želja, da bi trebalo preduzeti mere radi ostvarenja svetske saradnje tehničkih društava, ustanovljavanjem reprezentativne komisije koja bi razmotrila pitanja unifikacije nomenklature i klasifikacije električnih aparata i mašina«.

VII.) Veze

ISO uživa konsultativni status kod Ujedinjenih nacija. Jedan pretstavnik ISO-a održava vezu „sa sedištem Ujedinjenih Nacija, kao Što i jedan službenik za vezu obavlja istu funkciju u UNESCO, sa kojim ISO ima konsultativni aranžman. | .

ISO održava veze sa funkcionalnim i regionalnim komisijama OUN, sa izvesnim organizmima Generalnog sekretarijata i sa većinom specijalizovanih. agencija UN. Te se veze razvijaju postepeno sa proširivanjem oblasti radova tih komisija, organizama i specijalizovanih institucija. |

ISO je 17 novembra 1949 godine dostavila REkonomskom i Socijalnom savetu UN ekspoze po pitanju koordinacije međunarodne delatnosti u oblasti standardizacije. Taj dokumenat su Ujedinjene Nacije objavile pod br: E (C. 2) 2340 od 26 januara 1950 godine. On je izdat sa ciljem da skrene pažnju 'xjedinjenih Nacija na potrebu racionalnog koordiniranja aktivnosti standardizacije raznih organizama, koji rade u toj oblasti i predlaže usluge organizacije ISO kao nadležnog Organa da se obezbedi ta koordinacija, čime bi se postigla prednost izbegavanja konzfuzije ili donošenja protivrečnih standarda od strane raznih organizama.

Osim toga, ISO je u vezi sa mnogim drugim međunarodnim tehničkim organizacijama, koje traže saradnju ISO-a po pitanjima standardizacije koja su u njihovim programima.

VIII.) Zaključak Kao međunarodna organizacija, i ISO ima krajnji zadatak, da olakša međunarodno sporazumevanje. Okupljajući stručnjake oko istih problema ISO potstiče i pomaže razmenu shvatanja koja vodi ka usklađivanju opštih interesa. ISO korisno doprinosi poboljšavanju kvaliteta, povećanju proizvodnje, snižavanju cena, po-

većanju razmene i saniranju tržišta.

(Naknadno će se objaviti potpun spisak tehuičk h k. miteta ISO s obzirom da su od poslednjeg objavljivanja nzstupile znatnije promene).

DE 389.6(100):061.24

O Međunarodnoj elektrotehničkoj komisiji (International Electrotechnical Commission — IRFC., Commission EKlectrotechnique International — CELI.) koja je posle spajanja u 1947 godini sa ISO — postala njen sastavni deo, objavljeni su u biltenu br. 11 od novembra 1952 godine podaci o njenom postanku, organizaciji i postignutim rezultatima. Objavljivanjem izvoda iz poslovnika želimo da podrobnije upoznamo našu stručnu javnost sa načinom rada ove Međunarodne organizacije u kojoj aktivno učestvuje i naša zemlja.

- Prema čl. 6 statuta, kao što je već ranije objavljeno, organi Komisije su: savet, akcioni komitet, tehnički komiteti i centralni biro.

Savet sačinjavaju: pretsednik, potpretsednik (pretsednici nacionalnih komiteta), blagajnik i generalni

7570

MEĐUNARODNA ELEKTROTEHNIČKA KOMISIJA

sekretar (oba bez prava glasa). Savet zaseda najmanje jedanput u toku tri godine.

Akcioni komitet ,koga postavlja savet, sačinjavaju: pretsednik, devetorica potpretsednika, blagajnik i generalni sekretar (oba bez prava glasa). Nacionalni komiteti — članovi Akcionog komiteta biraju se na 9 godina s tim, što se svake tri godine obnavlja 1/3 članova.

Akcioni komitet rukovodi svima poslovima Komisije i o svome radu podnosi izveštaj savetu. On se sastaje najmanje jedanput godišnje ili po zahtevu pretsednika ili četvorice potpretsednika.

Poslovnik predviđen članom 18 statuta proizlazi iz odredaba samoga statuta.

U pogledu članstva poslovnik propisuje da članom Komisije može postati svaki. nacionalni komitet. čiju

pismenu molbu usvoji savet. Nacionalni komiteti su