JUS standardizacija

STANDARDIZACIJA - 71

4 Sporedni proizvodi

4. Kolje za vinograde :

4.11 Kolje za vinograde upotrebljava se u vinogradarstvu i baštovanstvu a ponegde i za građevinske svrhe. ~ :

4.12 Kolje mora da ima propisanu dužinu a bar jedna uža i jedna šira strana moraju imati propisane dimenzije na najužem: mestu. :

Kolje mora da bude bez loma: i truleži. -

4.2 Okorci : –

491 Okorci služe za oplatu u rudnicima, za izradu sporednih gospodarskih zgrada, za ograde i t.d; |

4.99 Okorci moraju imati propisanu debljinu tako, da je vanjska strama okorka na celoj dužini bar mestimično zahvaćena pilom.

4.93 „Okorci moraju biti zdravi. : a - ei

4.94. Dozvoljene su velike pukotine i ostale greške, koje ne umanjuju upotrebivost okorka za namenjen svrhu.

S, Greške rezane građe bora O alaSe SO -M Za rezanu građu: bora, u oceni kvaliteta, osim grešaka predviđenih po JUS D.B0.021 važe 1 greške:

5.1 Pukotine nastale od sušenja. > n : 5.11 „Male pukotine. Male pukotine su one ravne pukotine na široj površini dasaka ili podnica, koje nisu dublje od 1/6 debljine piljenice a, nisu duže od širine daske. ·

5.12 Srednje pukotine. Srednje su one ravne pukotine na široj površini piljenice, koje nisu dublje od 1/2 debljine piljenice. Pukotine na jednom. čelu u dužini širine piljenice ili na oba čela u ukupnoj dužini širine piljenice. Z i

5.13 Velike pukotine su ravne pukotine koje prolaze kroz celu debljinu piljenice, zatim pukotine na oba čela u širini piljenice ili sa jednog čela u dvostrukoj širini piljenice. Ž

5157 Paljivost (srčane pukotine) e U

5.1 „Mala paljivost je ona, koja nije dublja od 1/G6 debljine piljenice i nema zrakastih kosih pukotina.

5.90 Srednja paljivost je ona, čija dubina ne prelazi polovinu debljine piljenice, a zrakaste kose pukotine nisu šire od 3 cm na svaku: stranu.

5.33 Velika paljivost je ona, koja je dublja od polovine debljine piljenice.

5.94 U normalnoj rezanoj građi bora dozvoljena je velika paljivost do te mere, koja ne isključuje upotrebljivost piljenice za oplatu.

5.3 xwrasla kora

5.31 Mala urasla kora. Urasla kora u širini do 5 mm, a u dužini do 50 mm jednostrana, jedna na jednoj piljenici.

5.39 „Srednja urasla kora. Urasla kora wu širini do 10 mm, a u dužini do 100 mm jednostrana. Jedna na jednoj piljenici.

5.35 Velika urasla kora. Urasla kora u širini preko 10 mm, a u dužini preko 100 mm, koja može da. prolazi celu debljinu piljenice.

5.4 Mušičavost

541 Mala. Pojedinačne bušotine od mušice na jednoj strani piljenice ili na 2 strame gredice, ne više od jedne po dužnom metru.

542 Srednja. Pojedinačne bušotine od mušice naizmenično na jednoj i drugoj strani piljenice ili na dve strane gredice, do 4 po dužnom: metru.

5.43 Jaka. Bušotina od mušica u grupama sa jedne i druge strane piljenice i na sve četiri strane gredice. E

5.5 Modrilo

5.1 Lako modrilo je sasvim. sveile boje, koja obuhvata u tačkicama ili manjim mrljama i prugama do 1/6 površine građe. - -

5.52 Srednje modrilo je zatvoreno modre boje, koje obuhvata u većim mrljama ili prugama do 1/3 DOVTIšine građe.

5.553 Jako modrilo je tamno modre boje, koja prelazi mestimično u mrku boju i obuhvata do 1/9 površine građe.

5.54 Poftpumo modrilo je tamno plave boje i pretežno mrke boje i obuhvata preko 1/2 površine građe.

ANOTACIJE PREDLOGA STANDARDA Predlog br. 988 „JUS N.M5.011 Predlog br. 989 „JUS N.R2.011 Električne ograde za potrebe poljo- Nizovi preporučenih vrednosti i odprivrede i šumarstva. · govarajuće tolerancije za otpornike Predlog OVOg standarda priprernila i kondemzatore. je grupa za elektrifikaciju poljopri- Predlog je pripremio sekretarijat o r Instituta »Nikola Tesla«, Be- TO 12 Jugoslovenskog elektrotehniSe) Oi M GA{OrHd. UMORA di = O komiteta pri „Radioindustriji podiže se demonstracioni centar o- S=3 OIK POSLE O O ; gledne elektrifikacije poljoprivrede Predlog je pripremljen na osnovi gde će se primeniti ovaj način ogra- preporuke Međunarodne elektroteđivanja. Radi toga je rok za di- hničke komisije, publikacija br. 63, skusiju određen za 15 maj 1954 go- 1952 god. prvo izdanje. Rok za pridine. medbe je 1 jul 1954 godine. OBAVEŠTENJ E U biltenu »Strandardizacija« br. 2/53 Savezne ko- U uvodnom delu ovog predloga dat je kratak osvrt misija za standardizaciju iznela je na javnu diskusiju | na koristnost ovog standarda i u poslednjem stavu odpredlog standarda »Mere za, smanjenje neravnomer- pređem je 1 jumi 1953, kao rok do koga treba poslati

nosti napona u vijčanomi spoju«, eventualne primedbe.