JUS standardizacija
STANDARDIZACIJA OR e : O OMNS
4 Način izvođenja postupka Pranje se vrši rukom ili mehaničkim putem. Pri ručnom pranju treba uzorak za sve vreme postupka pokretati u kupatilu pomoću staklenog štapića za koji je pričvršćena pločica, pri čemu se svaka dva minuta uzorak pritisne pločicom bez vađenja iz kupatila. : Za mašinsko pranje može se upotrebiti pogodan aparat (Vidi JUS F.S3.012). Aparat mora biti tako podešem da se dobiju isti rezultati kao i kod ručnog pranja. Posle pranja: uzorak se dva puta ispere u destilo vanoj vodi, a zatim se ispira 10 min u hladnoj tekućoj vodi i cedi. ~ : . Isceđen uzorak rašije se na obema dužim i jednoj kraćoj strani, raširi i suši u toplom vazduhu temp. najviše 60%, pri čemu pojedini delovi ne smeju da se dodiruju.
5 Ocena S Ocena postojanosti vrši se prema standardu JUS F.S3.011, tač. 4.
a Ke S:sII—IZ O ———=—==: TEKS'TIT, : i Predlog br. 1060 ODREĐIVANJE POSTOJANOSTI BOJE I ŠTAMPB DK 677:535.68:620.1 ·
NA GLAČANJE JUS F.S3.014
i Pojam i primena .
Pod postojanošću na glačanje podrazumeva se otpornost boje i štampe prema dejstvu suvog i vlažnog8
glačanja, a kod proizvodnje prema dejstvu kalan drovanja.
Ovaj način ispitivanja odnosi se na sve vrstevlakana i njihove proizvode.
2 Priprema uzoraka Za ispitivanje tkanina uzimaju se uzorci veličine 10 em X 4 cm. Pređa se ispituje čvrsto namotana na kartone ili ispletena u vidu trikoa iste veličine.
(Vidi JUS F.S3.010, tač. 8) )
> Stepeni postupaka Propisane su dve vrste ispitivanja na glačanje:
a) suvo glačanje — glačanje preko suvog uzorka položenog na suvu propratnu tkaninu, i
b) vlažno glačanje — glačanje preko vlažne pro pratne tkanine položene na suv uzorak.
4 Način izvođenja postupka : Uzorak se stavlja na belu, neapretiranu pamučnu fkaninu i glača pod pritiskom od 30 g/cmP (što odgovara pritisku krojačke pegle) i temp. od oko 150"'C; za pamučne tkanine temmperatura može da iznosi 200"C, a za tkanine od acetatne svile do 120". Temperatura glačala (utije) kontroliše se kakvim DOgodnim uređajem ili stavljanjem na utiju kakvog kristala čija se tačka topljenja poklapa sa proDpisanom temperaturom, napr. kristal limunske kiseline koja ima tačku topljenja 153"C ili kristal benzoeve kiseline, koja ima tačku topljenja 121,7'C. Treba voditi računa da se ne upotrebi veliki broj kristala, a posle njihove upotrebe utiju treba dobro izbrisati.
a) Postojanost na suvo glačamje. Utija propisne temperature spusti se na uzorak i drži 10 sekundi bez pokretanja. Promena: nijanse procenjuje se: · )
1) odmah, e 2) posle stajanja od dva časa u obešenom sta nju na vazduhu. U slučaju pojave sublimacije istu trreba proceniti pomoću. »sive skale«.
b) Postojanost na vlažno glačanje TI Uzorak koji se ispituje stavi se na belu neaprefiranu suvu pamučnu ftkaninu sa platnenim prepletajem, težine oko 125 g/m?; zatim se preko uzorka stavi ista takva tkanina koja je prethodno dobro ovlažena destilovanom vodom (100% ovlažena) i najzad glača preko vlažne tkanine 10 sek. ne povećavajući pritisak. Treba oceniti upoređenjem da li se nastali prelazak boje na propratnu tkaninu i promene nijanse razlikuju od promena nastalih probom suvim glačanjem.
5 Ocena promene Ocena promene nijanse boje i prelaska boje za oba postupka vrši se prema JUS F.S3.011, tač. 4.
III III III IIG mz nE: IO ruma
: TEKSTIT,
Predlog br. 1061 ODREĐIVANJE POSTOJANOSTI BOJE TEKSTILA Ia OR LO (JE I TEKSTILNIH BOJA NA SVETLOST ras
Wiz JJ i GGGGGG a ILI _________{ ____________________OOOUULUL A ANN
1
Pojam i primena
Pod postojanošću na svetlost podrazumeva se otpornost boje prema dejstvu dnevne svetlosti bez direkinog uticaja almosferskih prilika.
Ovaj način ispitivanja odnosi se na sve vrsie vlakana i njihove proizvode.
Tipovi (etaloni) za ispitivanje postojanosti na sv eflost
Postojamost na svetlost određuje se pomoću uporedne skale koja se sastoji iz 8 tipova izrađenih od vunene tkanine obojene sa 8 plavih boja poređanih prema njihovoj postojanosti na svetlosti. Ova skala pretstavlja apsolutno merilo za određivanje postojanosti na sveflost obojenja i štampe na najrazličitijim tekstilnim materijalima, bez obzira na vrstu, doradu, ton i dubine obojenja i nezavisna je od klimatskih promena. ) Prema tome, ova skala uporednih tipova služi za ispitivanje postojanosti na svetlost jasnih, srednje tammih i sasvim: tamnih! obojenja svih tonova boja, bez obzira na vrstu materijala koji je obojen. Postojanost na svetlost izražava se ciframa ođ 1 do 8, gde 1 označava najslabiju! postojanost, a 8 najjaču. Ti brojevi izraženi rečima glase: -
1 = vrlo slaba 5 — dobra
2 = slaba 6 — vrlo dobra: 3 = prilična' 1 = odlična
4 — dosta dobra 8 — izvanredna