JUS standardizacija
|_ | |
6 __STANDARDIZACIJA Postupak za pripremljeni pesak (isprani, žareni uzorak) i mgljene prašine (neKod pripremljenog peska, koji sadrži ugljenu prami žareni uzorak) prema skupnoj količini prašinu, ostatke uglja, ostatke veziva i tome (100%). : slično, mora da se postupak po tački 4.99 ume- Primer: koliko izmeni. Na isti način ispira se 20 g osu- Isprani žareni livački pesak (udeo zrna šenog livačkog) peska (prema tački 3.49). Pri ispi- Raj g1.4%
ranju ugljena prašina se samo delimično. ispere. o JOSRaIaS a 1 ESSE Md a ostatak ostaje sa peskom. Radi toga treba po- e i JSH i (ugalj) neispranog 6.0% sle merenja da se pesak žari ma 750'C u pla- Ba. OS a _ o Eelaee ZO 20672 tinskom ili porcelanskom lončiću da ugalj izgori, Udeo ispranih materija (iz razlike) U 070 i posle čega se pesak bez uglja ponovo meri. ; 100,0% Tada se u zasebnom, najmanje 5 g teškom 43 Određivanje veličine zrna uzorku prvobitnog neopranog: suvog, livlčkog 4.31 Opšte peska ustanovi kod 750'C gubitak pri žarenju, Veličina zrna peska određuje se sejanjem isprakoji se približno slaže sa. sadržajem uglja. Vre- noga i osušenoga peska. Sejanje traje najmanje me žarenja mora da se odmeri tako, da se po- po 12 min. na sitima koja imaju sledeće otvore: stigne potpumo sagorevanje celokupne količine 3,0; 1,5; 1,0; 0,6; 0,4; 0,8; 0,2; 0,15; 0,10; 0,075 i uglja. Količina ispranih materija rezultira kao 0,060 mm. Sejanje na 11 pomenutftih sita daje razlika između stvarnoga udela zrma peska veličine zrna navedene u tabeli 2. ; Tabela 2. —— –_—_--- _ _--––D -.- _ _— _—__________________________________—_ Stepen | Veličina zrna mm | Stepen | Veličina zrna mm |
1 | nad 3,0 | | nad 0,2 do 0,8
2 | nad 1,5 do 3,0 : nad 1,15 do 0,2
8 nad 1,0 do 1,5 9 nad 0,10. do (0,15
4 nad 0,6 do 1,0 _ 10 nad 0,075 do 0,10
S nad 0,4 do 0,6 11 nad 0,06. do 0,075
6 nad 0,8 do 0,4 12 nad 0,02 do 0.06
uhvaćeno na donjoj zdelici uhvaćeno na donjoj zdelici garniture sita garniture-sita
UuUdeli težine 12 veličina zrna odnose se na li- rine svetlih otvora sita, a ordinata se podeli na vački pesak, osušen na 105 do 110%C (isprane 1007. Iznad svake širine otvora sita unosi se materije plus udeo peska). procenat ukupnosga udela zrna, koji je prosejan Postupak sejanja kroz sito. U ovom slučaju, protivno tački 4.331. Pesak bez gline, dobiven ispiranjem (udeo zrna udeo zrna peska stavi se da je ravan 1007%. /Vepeska po tački 4.9) proseje se kroz 11 sita, na- ličina zrna koja odgovara 50% prolazu peska P. ·vedenih u {ački 4.31, počinjući sa najgrubljim Označava se kao »srednja veličina zrna« (SV sitom. Ostatak na svakom situ kao i ona Kkoli- ili P50). Procentni udeo zrna među veličinama čina, koja prolazi kroj najfinije sito i skuplja zrma 4/3 SV i 2/3 SV označuje se kao »stepen se na dnu zdelice, meri se zasebno i iskaže u ravnomernosti« (St R). (Vidi sl. 2). procentima osušenog nepranog livačkog peska. U slučaju ako se želi da se veličina zrna odnosi 0 na pesak, koji je bez ispranih materija, ovo tre- 50 ba u izveštaju da se izričito istakne. Kod koli- 06 il |čine od 20 g, uzete za ispiranje, dobije se pro- 80 } cenat ako se ostaci na sitima pomnože sa 5. |
4.33 Ocena zrnovitosti livačkog peska n |
4.331 Slikovito prikazivanje sa stubovima. Pojedine i |__| ı navedene veličine zrna nanose se jedna do. dru- o | | SV=Q57. ge, počinjući sa najgrubljom zrnovitošću, kako iš 5 a |J|i Pei||3y Sao T3bsVa058 72% je to navedeno u slici 1. Š.: |, _% _
o S || | 43S5V= 076. 06%
3 30 FH e || | SR=73
58130) | - sE
jaje e == | JE JI O EX Hi
OPA | || |
:g 0 = e: CB 3
Š 002 G05 Q075 0) GQ 02 03 04 06 10 G 30
Svetli otvor. sito u mm i SI. 2 Š :
1 —= O
2 | Isprane molerije
Stepen veličine zrno U % težine
Sl.
4.339 Srednja veličina zrna SV i stepen ravnomerno-
sti StR. Krivulja zrnovitosti peska dobija se tako, da se na apscisu nanesu u logaritamskom:. merilu ši-
4.335 Broj finoće zrna. On daje broj otvora po jednomni
colu sita, kroz koji bi prošao livački pesak, ako bi bio jedne jedine veličine zrna. Broj finoće zrna dobija se, ako se ostaci na pojedinim sitima, izraženi u procentima udela zrna, pomnože sa faktorima navedenim wu tabeli 4, produkti se saberu i njihov zbir podeli sa ukupnim pro-