JUS standardizacija
STANDARDIZACIJA
(5) — Hromirane cinkane prevlake, čiji se hromirani sloj mora skinuti pre ispitivanja, potapaju se nekoliko sekundi u 5%-ni vO= deni rastvor sirćetne kiseline, peru se u
vodi, protrljaju vlažnom vatom sa malo”
magnezijiumboksida, zatim se nanovo ispira vodom i suši suvom i čistom krpom ili hartijom za ceđenje.
Za bolje raspoznavanje preporučuje se dodavanje 1 ili 2 kapi rastvora koji se sastoji: 20 g kalijumfericijanida, 20 ml koncentrovane hlorovodonične kiseline u 100 ml destilovane vode. Svetla čelična DOVIšima: uslovljava jako penušanje, dok se skolni cink boji mrko. Indikatorski rastvor ne treba da se upotrebljava duže od jedne do dve nedelje. Kada se krajnja tačka ne može postići, tada treba ispitivanje ponoviti na nekom drugom mestu.
(6)
(7) — Naknadno grejane prevlake ne mogu se ispitivati metodom mlaza.
Kad je teško raspoznati krajnju tačku, tada se može dodafi jedna ili dve kapi sledećes rastvora: 10 g merkurihlorida, 50 mi koncentrovane hlorovodonične kiseline u 100 ml destilevane vode. Na sjajnom: čeliku se tada pojavljuje blistava mrlja Žive, dok- se okolmi kadmijum oboji crno. Pre nanošenja indikatora treba eventualne crne zaostatke, koji nisu čvrsto prionuli, obrisati sa mesta ispitivanja komadićem. hartije za ceđenje. Ako i pored toga ispitivano mesto nije probijeno, onda se mora ispitivanje mlazom izvršiti na nekom drugom mestu.
(9) — Posle prethodnog čišćenja uzorka u trihloretilenu. mora se izvršiti elektrolitička obrada. Uzorak se obrađuje katodmo! 15 sekundi pri naponu od 6V u hladnom 5%-nom rastvoru natrijumkarbonata. Zatim se uzorak hladi i suši alkoholom ili nečim sličnim. Za bolje raspozmnavanje na čeliku kao osnovnom materijalu, treba dodati 2%-ni rastvor kalijumfericijanida, na mesingu pak 957%-ni amoniumhidroksid (0,88) i 5%-ni Vol vodoniksuperoksid, (10 Vol). Postojano penušanje pokazuje da je krajnja tačka dostignuta. U slučaju da se ovo
10 10.1
10.2
10.3
10.31
10.32
ipak ne desi, tada se mors sa rastvoro!m za ispitivanje broj 4 ispitati nanovo nE nekom: drugom mestu.
Ispitivanje složenih prevlaka
Debljina sloja prevlake meri se vremenom koje je potrebno da se svaka pojedina metalna bpervlaka probije.
Prevlake nikl-bakar-nikl na čeliku.
Rastvor za ispitivanje broj: 1.
Prcebijanje završnog niklenog sloja pokazuje se mrljom balkarne boje (prva krajnja tačka), koja se nastavkom ispitivanja povećava i najzad pri probijanju bakarnog sloja pojavljuje selbela mrlja (druga krajnja tačka). Ona se dalje proširuje srazmerno nastavljenom uticaju rastvora sve do probijanja donjeg niklenog sloja; pojavljuje se mrlja bakarne boje i tako se otkriva osnovni materijal (treća krajnja tačka). Pri tome treba da se omogući da rastvor u kraćim vremenskim razmacima otiče da bi se olakšalo utvrđivanje krajnje tačke. Prevlake bakar-nikl rama cinka.
Rastvor za ispitivanje broj 1.
Prema osnovnom materijalu pokazuju se sledeće krajnje tačke:
Na čeliku se probojmost niklenog sloja pokazuje
na čeliku, cinku i legu-
kao mrlja bakarne boje (prva krajnja tačka).
Probijanje bakarnog sloja postaje vidljivo upotrebom 2 kapi rastvora·antimon-trioksida( vidi napomenu 4). Ovaj rastvor se dodaje pomoću pipete na ispitivano mesto i dobija se, kada je probijanje sloja završeno, crna mrlja, pri čemu okolna bakarna prevlaka ostaje nedirnuta (druga krajnja tačka).
Na cinku i cinkovim legurama probijanje niklenog sloja pokazuje se mrljom bakarne boje (prva krajnja tačka), a mprobijanjem bakarnog sloja, stvaranjem: crne mrlje oko koje se često
pojavljuje prsten bakarne boje (druga krajnji"
tačka).
Napomena: Debljina sloja koja potiče od kuprodekapiranja i od koga nastaju vrlo tanke bakarne prevlake, ne mogu se na ovaj način ispitivati. Kod ovakvih prevlaka se ne stvaraju crne mrlje dodatkom antimon trioksida, već samo slabe, sive mrlje boje čelika.