JUS standardizacija

5.1.06

5.1.07

5.1.08

5.1.09

5.1.10

Dolazmil postupak u spornim slučajevima je određivanje količine kiselina titriranjem sa nj4 rastvorom Na O H do gramice meutralnosti vima.

Isparljive kiseline

Količina isparljivih kiselima wu origimalnim: Vinima za direktnu ljudsku potrošnju ne sme biti veća od 1,5 g u 1 litru. i

Pod isparljivim. kiselinama podrazumevaju se

5.22

STANDARDIZACIJA

· obuhvataju: boju vina, bistrinu, buke (miris),

aromu (ukus), sormu +ipičnost, harmoničnost (usklađenost) i tehničku: izgrađenost vina.

Sva navedena orgamoleptička svojstva u tač. 5.21 ovog stamdarda moraju biti karakteristična za dotičnu sortu, tip i kvalitet vina. .

Organoleptička svojstva izražavaju se bodovima,

a bodovi za pojedina vima određuju se po sledećoj tabeli: ?

Uputstvo' za određivanje broja bodova

Boja nije izražena za dotično vino =0. Boja je izražena, broi bodova 1 do 5 prema sveflosnim nijansama boje.

Vino je mutno, broj bodova =0. Vino je maglovito, broj boiova 1 do 5 prema sfepenu maglovitosti. Vino je bistro, broj bodova 6 do 10 prema stepenu bistrine.

Pokazatelj organo- Broj bodova leptičkih SJAJE Najviše Od toa najmanje Za: O Ekstra l || boju 5 4 - 3 JI bistrinu 10 8 6 2 buke (miris) 20 16 | 12 4

Vino ima strani miris, broj bodova=0. Miris je neizgrađen, broj bodova 1 do 10 prema stenenu izgrađenosti. Miris je izgrađen, broj bodova 11 do 20 prema stepenu mirisa.

aromu (ukus) 20 16 12, 4

Ukus pokvarem, broi bodova =0. Ukus običan, 1 do 5, prijatan 6 do 10, aromatičan 11 do 15, fin i aromatičan 16 do 20 bodova prema stepenu ukusa.

sortnu fipičnost 20 16 12 4.

Vino ne odgovara sortnom tipu, broj bodova =0. Slabo izražena ) do 5, prilično izražena 6 do 10, potpuno izražena 11 do 20 bodova prema sfepenu sorine fipičnosti,

harmoničnost S 12 9 (us·lađenost) 15 a

Vino nije harmonično, broj bodova =0 Harmoničnost ie dobra 1 do 5, vrlo dobra 1 do 10, odlična 11 do 15 bodova prema sfepenu harmoničnosti vina.

tehničku izgrađenost| 10 8 6 2)

Ukupno: | 00 | 80 60 20

Tehnička izgrađenost slaba =0, dobra 1 do 8, vrlo dobra 4 do 8, odlična 9 do 10 bodova, prema stepenu tehničke izgrađenosti vina.

GoGo << ze e e eee ====G=XS-==<GVxS S

one ikiseline, koje isparavaju pri zagrevanju vina u struji vođene pare.

U spornim slučajevima količina isparljivih kiselina određuje se metodom destilacije u struji vodene pare.

Glicerin'

Količina glicerina u originalnim. vinima za direktnu ljudsku potrošnju može se kretati od 6 do 15 g po litru,

T'animni

Tanina u originalnim vinima za direktnu liudsku potrošnju sme biti najviše 4 grama po 1 litru.

Azotne materije

Azotnih materija u originalmim. vinima za direktnu ljudsku potrošnju može biti najmanje 0,% a najviše 1 E po litru.

Pepeo

Pepela u originalnim: vinima za direkinu ljudsku potrošnju sme biti majviše 6 grama po 1 litru.

Pod pepelom se podrazumevaju sve nesagorljive materije koje se u vinu sadrže, a ostaju posle sagorevanja ekstraikta.

sSummpordiolksid (SO»)

Dozvoljava se najviše 40 mg slobodnog il 200 me ukupnog: SOo u 1 litru.

Organoleptička svojstva. originalnih vima za, direkitmu ljudsku potrošnju.

Organoleptička svojstva, koja u određenom. stepenu moraju imiii originalna vina za direktnu ljudsku potrošnju po fipovima i kvalitetima,

6.1 6.01

6.03

U spornim slučajevima broj bodova za osporeni pokazatelj, odnosno za osporeno orgamoleptičko svojstvo određuje komisija organoleptičkih vinar=skih stručnjaka od 5 članova, koji vrše orgamo-– leptičku analizu, nezavisno: jedan od drugog i ne znajući čija je sopstvenost osporeno vino. Brojevi datih bodova od: pojedinih članova komisije saberu se i zbir podeli sa 5 (sa brojem. članova komisije koji su vršili ocenjivanje) i tako dobiveni broj bodova je verodostojan i definitivam. Pakovanje i označavanje vina za direktnu ljudsku potrošnju

Pakovanje originalnih. vina,

Radi stavljanja u promet originalma vina za direktnu ljudsku potrošnju pakuju se u drvenim. buradima od hrastovog, dudovoZ ili bagremovosS drveta, u drvenim, specijalnim vinskim. metalmim: cisternama i staklenim bocamem. Originalna vina za direktnu ljudsku potrošnju pakovana u bocama moraju biti postojanma i tehmički potpumo izgrađena. U obzir dolaze samo stara i mlada. odnegovama vina.

Bela i ružičasta originalna vina za direktnu ljudskwu potrošnju kvaliteta ekstra pakuju se u rajnskim bocama od svetlo obojenog stakla zapremime 0,3, 0,5 i 0,7 litara.

Crna originalna vina za direktnu ljudsku potrošnju kvaliteta ekstra, pakuju se u bordovskim: bocama od tamno obojenog stakla zapremime 0,3, 0,5 i 0,7 litara.

aa ik: