JUS standardizacija

STANDARDIZACIJA·

„ZO Obra co, ada NR Na Ž-_ "= S. a S Ok ı

4.13

= ca =

9.1

| pem odmegovanosti i usklađenost hemiskog sa-

šećera preračumatog u alkohol (gram šećera X ređivanje se vrši na alkohol, ekstrakt (ukupan), x 0,86 = etanolu), pomnožeme vrednošću jedne šećer (titrirljivi), MKiselinu, usparljive 'iseline, zapremdinske jedinice etamola. glicerim, tanin, azotne materije, pepeo, SUEIpOT:

. i dioksid (SO). Vredmost specijalnih vima za direktnu ljudsku

potrošnju u prometu izražena u novcu po 1 ~ 5.1.01 Alkohol litru rezultira iz vredmosti sirovina potrebnih ·

za spravljanje odnosnog specija:mog vina lUuve- Originalna. vina za direktnu ljudsku potrošnju ćane troškovima: proizvodnje. po tipu i kvalitetu moraju sadržati sledeće naj-

: e i | : muamje količine alkohola, nastalog isključivo vreVrednost 1 litra vina za preradu rezultira iz njem: šire ili kljuka:

količine efanola koji se u dotičnomi vinu. sadrži

pommnožene vrednošću zapremimske jedinice eta- — orna vina kvaliteta ekstra 13% po zapremimi

nola, koja mi u kom slučaju ne može biti veća — crna vima kvaliteta I (prima) 11% po zaod vredmosti zapreminske jedinice etanola u me- preminil

šanom, mladom. običnom vimu sa me evinograd- — crna vina kvaliteta II (sekunda) 9% Do. Zaskog terena kvaliteta IT (sekumda). | premini,

Vrednost jedme zapreminmske jedinice etanola wu — bela i TOŽIČUGIa vina kvaliteta ekstra 127 različitim vinima varira u zavismosti od Kkvali- po zapremini

tetne sortne vrednosti i porekla grožđa od kosa — bela i ružičasta vina kvaliteta TI (primia) 10% je vino proizvedemo, od čistosortnosti, stepena po zapremini

cdnegovanosti i kvaliteta samoga vina. i odre- — bela i ružičasta vina kvaliteta II (sekumda) đuije se prema odnosu vrednosti (tač. 4.2). 8% po zapremini.

Odnos vredmosti U spornim slučajevima dokazni) postupak je po

destilaciono-piknometrijskoj metodi. Vrednost vina se cemi po zapremimskoj jedinici etamola u vimu a određuje se premm kvalitetnoj 5.1.05 Eikstrakt (ukupni) vrednosti sorti, poreklu il čistosorinosti grožđa, stepenu odmegovanosti, usklađemosti sastava i organoleptičkim: osobinama vina.

Količina ekstrakta u origina!mim vimima za direktnu ljudsku potrošnju mora biti u gr anicam: 16 do 40 gr ma litar crnog vina a 15 do 35 gr

Odnos vrednosti: jedne zapremimske jedinice eta- ma litar belih i ružičastih vina. Ekstraktom. se nola u raznim: vinimai prema: kvalitetnoj vredmo- smuaftra ostatak posle isparavanja vina zagreVvasti sorte grožđa i njegovomi poreklu je sledeći: njem: na 100%. O a —_—— | Vino iz vrednosne grupe sorti grožđa za: Vina odiproždajPOrekiory Sa; Kvalitetna | Vrlo dobra Dobra Obična vina vina vina vina a aa a O isl AM a O O U aaerı Sta LO VAa || CM LO AC e U MK AU IA i an ı tI u Pravih vinogradarskih terena 100 75 60 55 Relativno vinogradarskih terena 80 : 65 50 45 Nevinogradarskih ferena | 60 50 40 dO

Vrednost jedne zapreminske jedinice (17% po za- 5.1.03 Šczćer premini) etanmola! obzirom! na čistosortnost, ste- U originalnim vim za direktnu potrošnju šegi im imas

stava i crgamoleptičke osobine vima utvrđuje se ćera može biti najviše do 1,5 g na 1 litar.

kada se određena vrednost po tabeli iz prethodns= ; Še*erom se smatraju sve materije u vinu koje tačke procemtualno umanji određenim. procem- redukuju felinmgov rastvor. tom. iz sledeće tabele: U spornim slučajevima određivanje šećera se a II a III a II KG eee | Sortnost i stepen odnegovanosfi vina | i ; - in Mešana vina | Kvalitet (usklađenosti hem sastava Sota Vida i organolept. osobina) stara mlada | mlada,| stara mlada | mlada | : odneg. odneg. JP) T O Cc e n | i Kvalitet ekstra 0,0 3,75 |L Key alle TLU 2,50 6,25 1,50 11,25. Kvalitet Il - 6,25 10,00 12,50 11,25 15.00 17,50 ze cc A_c„z_—_—_ C_z —_ —_ _—_–”_-F_-"– OOČC KKEZ=Xđqđ#đxqđX#XM35% 55 – —rrHemiski sastav i organoleptička svojstva vrši po metodi Bertranda. (titrimetrisko-perman-– originalnih vina za direktnu ljudsku po- POO O) trošnju 5.1.04 Ukupne (titrirljive) kiseline. Količima ulkoupnih (titrirljivih) kiselina wu origi: nalnim vinima za direktnu ljudsku potrošnju Na osnovu hemiskog sastava originalnih vina za - mora biti u granicama 3 do 12 ginma 1 Litar. direktnu ljudsku potrošnju određuju se količine Pod ukupnim titrirljivim kiselinama u vinu podnjihovih važnijih sastojaka koje moraju imati razumevaju se sve materije uwimu koje reaguju

originalna vina određenog tipa i kvaliteta, Od- kiselo,