JUS standardizacija

Krajnji rok za dostavljanje primedbi: 1 april 1956

1 Opseg Ovaj: standard obuhvata vina od grožđa namenjema ljudskoj upotrebi.

Ž Definicija Vino je tečnost određemog sastava i komcentracije, olbivema wlkoholmim vrenjemi Mkljuka ili šire od grožđa Kao osnovme sirovine.

8 Razvrstavanje Prema sposobnosti: za upotrebu sva vina se razvrstavaju u sledeće dve grupe: vima za direktnu ljudsku potrošnju ij vina. za preradu u destilate d vimsko sirće.

Vina, za direkinu ljudskmu potrošnju

O —

Vima za direktnu ljudsku potrošnju su, pića. proizvedena alkoholnim vrenjem ikljuka ili šire od grožđa plemenite vinove loze vrste Vitis Vimifera, pod uslovom: daa svojim. sastavomi i organoleptičkim osobinama odgovaraju određenim kvalliitetima. Po sastavu -i načinu: proizvodmje sva vina: za direktnu ljudsku potrošnju razvrstavaju se u sledeće dve grupe: origimalna vina za direktnu ljudsku: potrošnju, i. specijalna: vima za: direkimu ljudsku potrošnju,

Originalna vina za direktnu ljudsku potrošnju. Originalna vima za direktnu ljudsku potrošnju: su direktan proizvod alkoholnog vrenja kljulka' ili šire od; potpumo zrelog svežeg ili od prezreloS — provemulog — grožđa koja u svome sastavu ne sadrže mikakve materije koje misu poreklom od grožđa ili misu prirodna mposledica biotehničkih procesa i sredstava wdozvoljenmih. za pravilnu. vimnmifikaciju ji megu vima.

Po boji i mačinmu vinifikacje sva, vina: za direk'Đtmu ljudskwi potrošnju razvrstavaju se uu sledeće grupe: bela vina, ružičasta vima, crma vima.

azil

2.111.1 Bela vina

Bela vina su svetio zelemikaste dli svetlo žućkaste boje, a dobivema su vinifikacijom šire odVOjene od komine pre početka wremia.

3.111.9 Ružičasta vima

Ružičasta vina su svetlo ružičaste ili otvorene rubin boje, a proizvedema su vimifikacijom. šire, koja je delimično prevrela, zajedno sa kominom.

3.111.35 Crna vina

Crna vina su fammo rubinske, tamno višnjeve ili tamno crveme boje, a proizvedena su vinifi'kacijomi kljuika.

Po čistosortnosti grožđa od koga su proizvedena, sva originalna vina za direktnu liudsku potrošuju razvrstavaju se u: sortna vina i mešana vina.

3.112

3.119.1 Sortna vima

Sortna vima su proizvodi od jedme, ili pretežno odi jedne sorte grožđa, tako da imaju potpuno izražem kanalkter sorte grožđa čijim se imenom označavaju.

STANDARDIZACIJA

DK 663.21 JUS BE. M3.020

3.112.2 Mešana (obična) vina

Mešama ili obična vina su proizvodi od mešavime sorli grožđa tako da sortni karakter kod mijh ne dolazi do izražaja.

a. 130 EO vrememu. trajanja negovanja i stepenu odnegovanosti originalna vina za direktnu ljudsku potrošnju (tač. 3.11) razvrstavaju se u sledeće grupe: stara vina, mlada odnegovama i mlada, vina.

3.113.1 Stara vina,

Stara vina su ona, koja su prirodmim megoVvanjem: u. trajanju od majmamje jedme godine potpumo odnegovama! i postala potpumo bistra i DOstojana. . ~

3.113. Mlada odmegovama vina

Miada odmegovama vina su ona, koja su za kraće vreme od jedme godine putem: dozvoljene enotehnike i primenom. dozvoljenih enmohemiskih sredstava postala potpuno bistra i postojana.

3.113.3 Mlada vina,

Mlada vima su mlađa od godime dama, ali koja nisu: potpumo odnegovana mifi su sigurno pOStOjama. Po Mvalitelmoj vredmosti sorti grožđa dl kojih su proizvedema, originalma vima za direktnu ljudsku mpotrošnju razvrstavaju se u sledeće grupe: vina od grožđa iz grupe sorti VinsKOS grožđa za Kkvalitekna vima, vima od grožđa iz grupe sorti vimskog grožđa za vrlo dobra vina, vina: od: grožđa, iz grupe sorti vimskog grožđa za doibra (konmsumma) vima, i vima od grožđa 7 grupe sorti vinskog grožđa za obična potrošma vima.

3.114

3.114.1 Vima od sorti grožđa za lv alitetna vima.

U ovu grupu spadaju vina proizvedena od sledećih. sorti grožđa: alikant buše, bagrina, blatina, burgumdac (crni, sivi i beli), kaberne frank, kaberne sovinjom, game, grk, krkošija pirsava, maraština, merlo, moslavec, muskati (sve vrste), plavac mali, radgomska ramima, refoško, rizlins rajmski sanmsegot, semjon-soviljom, traminac, vranac, vugava. i Žilavika,

3.114. Vima od sorti grožđa za vrlo do-

bra vimni

U ovu grupu spadaju vina proizvedema od sledećih sorti grožđa: barbera, malvasija, okatac (plavinnuča), pošip, prokupac, rizlings talijanski, silvanac (rizvanec), skadarka, stanušima, bema, bogdanuša, borgonja, frankovka, ilevna bella, 'rikošija, kratošija, kuć, kujumdžuša, marcemim, nminmčuša, portugizac, rebula, smederevka, sve šasle, teran, začinak, žlahtina i trbljam.

3.114.9 Vilma od sort, (kon zumma) vina

grožđa za dobra

U ovu grupu spadaju vina. proizvedena od sledećih sorti grožđa: brajdica debil, dolbričić, ezeTjo, kreaca, kurtelaška, lasina, leamka, ljutum, vel'tlinac, puljižanac, babić, debeljan, dinka crvena

(kevedinka), mplovdina (crvema slanikamenka), kaavčinma (žameftasta — baršumasta crnina) i kraljievina. -