JUS standardizacija
STANDARDIZACIJA ~
9.114.4 Vama od sorti običma
potrošma vima
grožđa za
U ovu grupu spadaju vima proizvedena od sledećih sorti grožđa: kadarum, razme belime, biserka, bela dinca, lipovina, lisičinma, mirkovača, plavac ŽUIDH, slanicamenska bela, zelenika i ostale sorte grožđa: plemenite: vinove loze koje nisu obuhvaćene niti mogu da uđu u: prednje grupe.
3.114.5 Vina proizvedena od mešavine sorti grožđa iZ raznih grupa svrstavaju se prema primešanoj sorti grožđa iz niže grupe.
3.5 stavu zemljišta na kojima se „vinogradi nailaze vina za direktnu ljudsku potrošnju razvrstavajit se u sledeće grupe: vina od grožđa iz vinograda sa pravih vinogradđarskih terema, vina od grožđa iz vinograda sa relativmo vinogradskih iG= rena. vina od grožđa. iz vinograda sa nevinogradarskih terena.
3.115.1 Vina od grožđa sa pravih vimonograđarskih terema
U ovu grupu svrstavaju. se samo vina dobivena od grožđa koje potiče iz vipograda. na pravim vinogradskim. terenima i zemljištima. Pravim. vinogradskim. teremima i zemijištima smatraju se tereni i zemljišta: sa povioljnim: ekološkim uslovima za uspešnu mproizvodmju kvalitetnog groOžđa, a. koji su, bilo zbog konfiguracije, bilo zbog sastava. zemljišta manje podesni za rentabilno
gajenje drugih poljoprivrednih, maročito raftar-
skih kultura.
3.115.)59 Vina od grožđa sa relativno Vimogradskih terema
U ovu grupu svrstavaju se vina dobivema od grožđa Moja, potiču iz vinograda Moji se malaze na relativno vimogradarskim teremim:a. Relativno vinogradđarski: tereni su. oni, koji imaju' povoljne ekološke uslove za uspešno gajenje vinove loze. a pogodni su za! gajenje i drugih, pa i ratarskih kultura.
3.115.09 Vina sa mevinogradarskih terema U ovu grupu svrstavaju se vina dobivena od grožđa koje potiče iz vimograda koji se malaze na nevimogradarskim. terenima. Nevinogradarski tereni su womi, koji su i po sastavu zemljišta i po konfiguraciji podesni za uspešno i remtabilno gajemje drugih: poljoprivrednih, naročito ratarskih kultura.
Prema usklađemosti hemiskog sastava i izraženosti orgamoleptičkih osobina, vina se razlikuju na tri kvaliteta i to: kvalitet ekstra, kvalitet I (prima) i kvalitet II (sekumda).
3.117
3.116.1 Vina kvaliteta ekstra
Kvalitet ekstra mogu imati samo potpuno odnegovana i postojana. vina sa potpumo usklađenim sastavom: | potpumo izraženim wrganoleptičkim osobimama koja ispumjavaju uslove za kvalitetna vina po ovom stanadrdu. Ovaj kvalitet mogu imati samo vima sortna (tač. 3.112.1) stara. (tač. 3.113.1) ili milađa odnegovana. (tač. 3.113.2) vina od grožđa iz grupe sorti za Kvalitetna vlma (tač. 3.114.1) sa pravih vimogradarskih. (tač. 3.115.1) ili relativno vimogradarskih (tač. 3.115.2) položaja, kao i samo sortna (tač. 3.112.1) stara (tač. 3.113.1) vina od grožđa iz grupe sorti za vrlo dobra stona vima, (tač. 3.114.2% sa pravih: vinogradarskih položaja (tač. 3.115.1).
3.116.3 Vina, kvaliteta, I (prima)
Kvalitet I (prima) mogu imati potpuno odmegovana i postojama, vina sa usklađemim: sastavom
Po poreklu grožđa prema položaju terena i sa-”
i igražemim organmoleptičkim osobinama, stim da ispunjavaju uslove ovog kvaliteta.
Kvalitet I (prima) ne mogu imati: sva mlađa vima (tač. 3.113.3) zatim mešana vina (tač. %.112.29) od sorti grožđa iz grupe sorti za dobra konzumma vima (tač. 3.114.3), sva vina od grožđa iz grupe sorti za obična vima, (tač. 3.114.4) "kao i sva vima od grožđa iz vimograda sa meVinogradskih terena (tač. 3.115.3).
3.116.3 Vina, Kvaliteta II (sekumda)
U kvalitet II (sekumda) spadaju sva originalna vina za direktnu ljudsku potrošnju (tač. 3.11) bez obzira ma njihovu sortnost, starost, poreklo itd. ali pod uslovom: da, su dobro odmegovama i da ispunjavaju uslove ovog kvaliteta vina. Mešavime vina raznih Kvaliteta svrstavaju se prema primiešanom: vinu! slabijeg kvaliteta. Originalna vina za direktnu ljudsku potrošnju koja svojim sastavom i orgamoleptičkim osobinama me ispunjavaju DO OVIm propisima uslove ni za kvalitet II (sekumda) O se u vima za preradu (tač. 3.)
3.12. SSpecijalna vima za direktnu ljudsku upotrebu Specijalna vina su proizvodi dobivemi ma specijalne mačine bilo vinifikacijom MKljuka ili šire od grožđa plemenite vinove loze (vitis vinifera), bilo od gotovih originalnih. vina. za. direktnu: l]judsku potrošnju uz dodavanje po specijalnim receptima odobremih stranih miterija ili bez ovih. Specijalma vima za direktnu ljudsku potrošnju grupišu se: dezertna vina, aromafizovana vina, penušava. i medicinska vina.
3.121 Dezerina vina,
Dezerina su vima sa majmanje 157 getamola (CsHsOH) po zapremini! i odgovarajuće količine šećera koji bi prevedem u alkohol (1 g šećera X 0,6 = 1% alkohola) povećao sadržaj alkohola w vimu do majmanje 18%, a najviše do 2%5% po zapremini.
Po sastavu i načinu proizvodmje wdezertna vina sa razvrstavaju u sledeće grupe: prirodma (originalna) dezertna vima, prirodna slatka. (pečena) dezerima. vima i likerska. dezertna vima. dezertna
3.191.1 Prirodna ~«(originalma)
vima
Prirodna, (originalna) dezertna vima su proizvodi alkonolnog vrenja MWkljuka ili šire od polusuvogs grožđa plemenite vinove loze bez dodavanja ma kakvih stranih materija koje ulaze u mjihov sa-
stav. (Dalmatinski prošek. hercegovački samuioftok). 8.121.2 Prirodma slatka dezer-
(pečena) tma vima :
Prirodna slatka (pečena) dezerina vina su proizvod altioholnog vrenja ukuvamnme (zgusnuie) šire od grožđa plemenite vinove loze bez dodavanja ma kakvih stranih materija koje bi ušle u sa· stav ovih vima. (varemile).
3.121.93 Likerska wdezertna vina
Likerska dezertna vina su proizvodi spremijeni
od obične zgusnute ili dodavanjem običnog še-
ćera zaslađeme šire od grožđa plemenite vinove ·
loze uz dodatak potrebne količine rafiniranog alkohola vinskog: porekla (ovde SDSJJ| i miStelle). 3.121.1 Aromuatizovana (aperitivn.a) Aromatizovana (amperitivnma) vina sul proizvodi dobiveni bilo od originalnih. (tač. .3.11) bilo od spe-
Vima.
365