JUS standardizacija
366.
|
Ga a a a a IIIa III III III Ia IIIa II Ce————————————z—z—z—z,
cijalmih (tač. 3.12) vima: za direktnu ljudska potrošnju spravljemi na specijalme načime uz doda– tak, na početku ili ma kraju ispravljamja, mirišljavih biljaka i mudirođija (slatki bermet, vermr). 35L2105 Penušava vina
Penušava. vina su vina koja u: sebi! sadrže znatne količine ugljendioksida, pa se pri točenju penu= šaju i šume.
Po količinama, ugljendioksida ova se vima raZzVIstavaju u: prave penušice (tip »šammpamjac«) i polupenušice (tip »buser« i »vodice«).
3.121.51 Prava! penmušava vima su oma, koja u sebi sadrže 1,5 do 2%5 atmosfera ugljendioksida, pa se pri točenju jako mpemušajiu.
3.121.52 Polupenušava vina su ona, kioja u sebi sadrže 0,5 do 1,5 atmosfera ugljendioksida, pa se pri točenju slabije pemnušaju ili me penušaju (šume).
8.121.53 Po poreklu igljemdioksida penušava: vina se grupišu w: prirodna penušava ji impregnirana penušava vina.
3.121.531 Prirodma penušava vima (prirodmi penušci)
Prirodna pemušava vina su oma, kod kojih: je uigljendioksid koji se wu mjima sadrži, rezultat procesa! raspadamja grožđanog šećera misled, fermeniacije. 3.121.532 Imipregnirama penušava vina (immpregnirami) .penušci))
Imipregnirama penušava!: vina su oma, . odi kojih je ugljemdioksid koji se u njima sadrži dodat veštačkima putem — ulbrizgavamjemi gotovog +ebmičkog upljendioksidđa.
3.121.54 Po poreklu alkohola. i šećera, penuša:va! vina se grupišu u: originalna penušava ij likerska penušava vima. i
3.121.541 Ori.gimalkna pemušavua
Originalna pemušava:; vina (prirodma' ili impregnirana) su ona, koja su, spravljema fermentacijom kljuka ili šire od, grožđa. plemenite vinove loze, ili od origimalmih: vima za direktnu ljudsku potrošnju bez dodavanja, ma Mojh drugih miaterija koje ulaze u njihov sastav semi ugljen dioksida (CO).
8.121.549 TL, ilkersgka penušava Likerska penušava; vina su prirodma ili imipregnirana penušava vima kojima je dodat liker. Pod likerom se podrazumeva rastvor običnog še-
ćera u dobrom vinu (700 gr. šećera na a litar vima:).
vimba
vima
_ 8.121.542.1 Prema Moličini šećera koju u. sebi sadrže likerska penušava vina grupišu se u: suva (sek) · likerska penušava vima, polusuva (demi sek) likerska penušava vina i slatka likerska pemušava vima.
3.121.542.11 Suva likerska penušavar vina:
Suva likerska penušava. vina su ona koja, sadrže 1 do 2,9% šećera.
3.121.542.12 Polusuva Mikerska penušava vina.
Polusuva likerska pemušava vina su oma koja
u sebi sadrže 2 do 7,9% šećera.
3.121.542.13 Slatka likerska penušava vina
Slatka likerska _penušava vima, su ona koja. sadrže preko 8% šećera.
3.121.55, Po tehmiičkoji odmegovanosti, penušava. vina. se grupišu u: degoržirama i nedegožirana vina.
3.121.551 Degoržirana pemušava vima
Degoržirama, penušava. vina su oma, kod Mojih, je talog degoržiranjem potpuno otstranjen,
3.121.5523 Nedđegoržirana penušava vima
Nedegoržirama penušava vina su ona, kod ikojih nije vršeno degoržiranje, te u bocama sa ta'ikvim, vinomi ima: taloga.
3.12.6 Medicinalna vima su proizvodi od prvoklasnih onigimalnih vina spraviljeni po specijalnim: receptima uz dodatak: odobrenih. droga. Recepte za spravljanje ovih vina odobravaju i vrše ikontrolu njihovog kvaliteta samitarne vlasti.
3.3 Vina za, preradu.
Vina: za preradu su vima koja ne odgovaraji, propisima za direktnu ljudsku potrošnju.
Po grožđu, kao sirovimi od koje su. proizvedema, vina za preradu se razvrstavaju u: vina za. preradu od grožđa plemenite vimove, loze, i vima za preradu od grožđa direktno rodmih. hibrida.
3.21 Vima za preradu od grožđa od plemenite vimove loze su vima dobivena fermemtacijom. kljuka ili šire od grožđa plemenite vimove loze koja, bilo po svome sastavu, bilo po organoleptičkim: osobinama, bilo po zdravstvenom stanju ili iz ma kojih drugih razloga ne ispumjavaju uslove za vina za direkimu ljudsku potrošnju po ovom standardu.
Prema razlozima: zbog kojih me mogu doći u obzir kao vina za direktnu ljudsku motrošnju, grupišu se wu: slaba vina, polkvarena vima. ili vima sa mamom i bolesna vina.
3.211 Ilaba vima su oma, koja sadrže etamola manje od 8% za bela. i ružičasta vina i manje od 9% za crma vina, po zapremimi. .
3.212 Pokvarena ili sa mamomi su ona vina, kod kojih su usled nepravilme ili rđave nege mastale promeme štetne po njihov kvalitet (beli, sivi, mrki prelom, vima sa neprijatnim mirisom i ulcu=som i sl.).
3.213. Bolesna vina su ona vima, iaodi kojih su dejstvom mikroorganizma mastala! razlaganja jednog ili više sastojaka usled čega su se počele stvarati move miterije štetne po ikvalitet samoga vina. Takva: vina su vina sa vinskim. cvetom (buđava), ciknula vina, vima sa mlečnom kiselinom ili manitnim vremjem, prevrnuta vina, sluzava (teiBljiva) vina, gorka vina: i sl.
3.39. Vima od grožđa direkimo rodnih hibrida (otelo,
noa, Žžalkez, delavare, herbemom i dr.) bez obzira ma sastav, organoleptičke osobine i zdravstvemo stanje ne dolaze u obzir kao vina! za ljudsku potrošnju već isključivo za preradu. Ovde „spadaju ud vima olbivena vimifikacijom ikljuka ili šire od grožđa plemenite vinove loze u mešavini sa grožđem direktno rodnih. hibrida, kao i mešavine gotovih vina za wWdirektnu ljudsku potrošnju sa. hibridnim; vimima.
4 Utvrđivanje odnosa vrednosti originalnih vina za direktnu ljudsku potrošnju
4.1 Pojam vrednosti vina,
4.11 Vrednost originalnih vina za direktnu ljudsku potrošnju (tač. 3.11) u prometu se izražava u novcu i odnosi se na litar vina, a rezultira: iz količine etanola (CxsH:OH) koji se u jedmoj, litri ovakvog vina sadrži, odnosno iz količine etamola i u v.mu preostalog meprevrelog grožđanog
STANDARDIZACIJA