JUS standardizacija

STANDARDIZACIJA

bine samoga ulja, odnosno od njegove hemiske konstitucije u zavisnosti od porekla sirovine i metode njegove prerade, a naročito od prisustva oksidacionih inhibitora, koji mogu u vrlo velikoj meri produžiti indukcioni period ulja. Drugim rečima, vek uljnog punjenja zavisan je od njegove oksidacione stabilnosti. Oksidaciona stabilnost ulja pretstavlja, dakle, važam ekomomski faktor i faktor sigurnosti pogoma turbine ili mašine u pogonu uopšte. Otuda ova osobina ulja pretstavlja osnovnu i najvažniju osobinu cirkulacionih ulja uopšte i turbinskih ulja posebno.

Postoje mnogobrojne metode ispitivanja oksidacione stabilnosti ulja u laboratoriskim uslovima i, u principu, one su veoma slične: ulje se određeno vreme održava na određenoj temmperaturi, uz dovođenje vazduha ili kiseonika, sa ili bez prisustva katalitičkih materijala. Sve ove metode imaju zajedmički nedostatal da je TĐroces ubrzam povišenim temperaturama ili ma drugi način, zbog čega se hemizmi u njima razlikuju znatno od onih u praksi. Mada ne postoji potpuma korelacija sa praksom, ove metode daju značajne indicije o oksidaciomoj stabilnosti ispitanih ulja.

Od mnogobrojnih postojećih laboratorskih metoda koje su danas u upotrebi ili koje su standardizovane, izabrali smo za ulja iz nafte bez aditiva, metodu ispitivamja oks'daciome stabilnosti ulja po Baaderu. Ova metoda daje dobre rezultate, u upotrebi je u našim laboratorijama i već prihvaćena kao standardna metoda kod ispitivanja izolacionih ulja.

Ova metoda ne daje pogodme rezultate u slučajevima ispitivanja olsidacione stabilnosti indibiranih ulja.

Radi toga je za određivanje olksidacionme stabilnosti inhibiranih turbinskih ulja predložena metoda ASTM P 943–47*,

Nepogodnost ove metode je dužina ispitivanja, ali za sada druge pogodnije metode nema.

Demulgiranje

Sposobnost brzog odvajanja ulja od vode je neobično značajna osobina turbinskog ulja. Prisustvo vode u sistemu, naročito sa delimično oksidiranim uljima, može dovesti do stabimmih emulzija vode u ulju. One mogu biti različite

Ž* Kod ove metode oksidacija uzorka se vrši kiseonikom na 95"%C u prisustvu vode, gvožđa ii bakra kao kafalizatora, u trajanju od 1000 h.

Općenite karakteristike

Pod vazelinskim i bijelim uljima podrazumjevaju se ulja dobivena iz destilata sirove nafte, koji imaju početak destilacije iznad 2809%C i rafinirani su do bijele odnosno svijetlo Žute boje.

Prema definiciji koju su dali V. BISKE i A. CLUER ma kongresu u Rimu 1955 B., izraz »bijelo ulje« označuje naftino ulje čiji je visko-

konsistemcije i pretstavljaju krupnu opasnost za sigurmost rada turbine.

Postoje različite laboratoriske metode za određivanje sposobnosti odvajanja vođe od ulja. Međutim, sve ove metode daju sasvim slabu korelaciju sa praksom, naročito one kod kojih se demulgiranje ispituje na svežem ulju. No i pored toga, metoda ASTM D 157-36 je najviše ušla u praksu, pa smo je i mi prihvatili i predložili u standardima za turbinska ulja.

Usled prisustva aditiva, imhibirana ulja imaju uopšte nepovoljnije vrednosti demulgiramja, što smo morali uzeti u obzir. To utoliko pre Što smatramo da je odgovarajuća oksidaciona stabilnost najbolji kriterijum u pogledu osiguranja od stvaranja emulzija u pogomskim uslovima rada.

Rđanje

Zaštita gvozdenih delova turbine od korozije usled dejstva. vode, naročito morske vode kod brodskih turbina, mora se obezbediti isto tako odgovarajućim amtikorozionim. osobinama ulja. Ova osobina postiže se dodatkom odgovara– jućih aditiva, pa je Stoga ova osobina predložena kao obavezna samo za inhibirana turbinska ulja. Kao metoda ispitivanja ove osobime predložena je metoda ASTM D 665–52. Koroziono dejstvo samoga ulja koje se ispituje kod ulja bez aditiva, tj. kod normalnih turbinskih kao i cirkulacionih ulja, vrši se ispitivanjem. dejstva ulja na bakarnu traku ma 100%, za vreme 4 sata, po metodi ASTM D 130–50.

Ostale fizičko-hemiske osobine

Osnovne osobine turbinskih i cirkulaciomih ulja koja smo napred naveli, dopunili smo u predlogu standarda nizom konvencionalnih 1Spnitivanja, od kojih neka imaju određen značaj pri određenim radmim uslovima, kao što je napr. temperatura stimjavamja i imdeks viskoziteta. Značaj ostalih osobima, pri uslovima podmaziva– nja u praksi je sasvim neznatan ali su ti podaci ipak zadržani, jer omi omogućavaju kontrolu jednoličnosti produkcije, idemtifikaciju ulja ili njegovu čistoću.

Numeričke vrednosti ispitivanja ove zadnje Vrste date su u granicama koje vrede za kvalitetna ulja.

Ing. Josip Verčon

VAZELINSKIH ULJA

zitet približno 20 cSt kod 209%C, a koje je bezbojno (boja ne tammija od + 30 Saybolt-a), dok izraz »medicinsko ulje« označuje isto ulje, ali

koje odgovara PARMAKOPEJI za PARAPI-_

NUM LIQUIDUM.

Međutim, trgovačka oznaka za bezbojne ili · skoro bezbojne vrste je »bijelo ulje«, a za žućkaste vrste je »vazelinsko ulje«. Bezbojna bijela ulja koja imaju određema fizikalma i kemijska

179