JUS standardizacija

| ___OLANDARUIAACIUJA ili

Površina

Stepen. kvaliteta površine (polufabrikata obuhva– ćenih ovim standardom) zavisi od fehnološkog procesa dalje prerade po kome će ovi proizvodi biti prerađ vani (valjani, slobodno kovani, kovani u kalupima itd.).

Površinske greške, kao što su izgoretine, prevaljanost, ljuskavost, pukotine, brazđe ili sl., ukoliko prelaze stepen koji se može toler:sati, moraju b:ti ofstranjems. Čišćenje se može izvršiti brušenjem, dletom, struganjem, plamenom: i sl. i to sa blagim prelaz ma. Dozvoljena dub na čišćenja treba da se reguliše dogovorom.

Rezanje na dužine

Polufabrikati na koje se ovaj standard odmosi mogu se odrezati na odgovarajuće dužine sledećim postupcima:

Krajnji rok za dostavljanje primedbi: 1 decembar 1957 __CSEJI TOR Za GoS:avlJjanje primedDi: 1 decembar 1707

1 Definicija

Drveni ugalj je proizvod dobiven pougljavanjem drveta u retortama ili žežnicama.

Ž Sirovina 43

Sirov:na za proizvodnju drvenog uglja je zdravo

drvo tvrdih i mekih lišćara i zdravo drvo čet:- “4.81 nara. 3) Osobine drvenog uglja Drveni ugalj je bez mirisa i ukusa, bez smeđih nepouigljen h delova drveta. Pri udaru, zvuk mu mora bi jasan i pri manjem pritisku ne sme se mrv.:fti. Lako je upaljiv i sagoreva mirno, bez dima, sa slab:'m plavkastim plamenom. - 4.39 4 Razvrstavanje 4.1 Prema načinu proizvodnje razlikuje se: — 'retorimi ugalj, — drveni ugalj iz žežnica. 4.33

4.2 Prema vrsti drveta razlikuje se: — bukov ugalj od same bukovine ili sa primesom grabovine, Tabela 1 5 m_e o ——

a) u vručem stanju: makazama ili testerom,

b) u hladnom: stanju: festerom,

Cc) plamenom.

Krajevi polufabrikata odrezani u vrućem stanju mogu biti deformisanm', a krajevi odrezani plamenom mogu imafti neravan presek.

Ukol ko. poručilac u svojoj porudžbini drugačije ne wspecif:cira, način. rezamja bira isporučilac prema svome nahođenju.

Proveravanje osobina, označavanje i prijem

Za wrste i obim isp:twanja pri proveravamju osobina čelika, kao i za prijem i označavanje, važe odgovarajuće odredbe stamdarda odmosnih vrsta čelika.

Načm nanošenja oznaka (bojom, i sl.) mora! se regulisati ugovorom.

ut skivanjem

DK 662.71 JUS D.B9.020

— hrastov ugalj od same hrastovine ili sa primesom cerovine, brestov me, jasenovine, javorovine ili kojeg drugog tvrdog drveta,

— ugalj mekih lišćara,

— Jelov ili smrčev ugalj.

Prema krupnoći obe vrste drvenog uglja dele

se ma 3 klase.

I klasa

Drvemi ugalj I klase mora imati komade s preč-

nikom iznad 4 cm na dan: utovara kod pro zVO-

đača, sa tolerancijom od 5%e krupnoće ispod

4 cm.

U I klasu spada takođe i drvemi. ugalj u šipkama

(cannella) prečnika od 3 do 8 cm, koji je pro-

izveden iz svežih bukovih, odnosno grabovih

grana. Ovaj ugalj ne sme imati komada s prečnikom manjim odi 3 cm.

II Klasa -

Drveni ugalj II klase mora imati komade s preč-

nikom od 0,5 do 4 cem na dam utovara kod pro-

izvođača, s toleranc jom: od 8 krupnoće ispod

0,5 cm.

III klasa

Drveni ugalj III klase ima Rkwomade prečnika

do 0,5 cm (prašina).

"Tehnički uslovi

Drveni ugalj

Ujo Za O - iz retorti || iz žežnica TI HT | mr | I UDMA TT : iZ Ukupna vlaga, najviše 6 8 12 8 10 | 15 Pepeo, najviše računato na suvu materiju 2 3 5 259 355 7 Sagorijivi sastojci računato na suvu materiju 18 21 23 14 1675. 19 Ostatak koksiranja (C—Fix) računato na suvu | | materiju, najmanje 80 76 72 595 SZ O |

III IK =.

odrana oke ia Ma iu ra ak O O S U SC. Če JO

——C~.—ı

a iy a