JUS standardizacija
O ILZŽiINIJ AIU IZA 1J A
tada ie specifična težina u vazduhu na 20/20"'C
Wi W:— Wi 20/500C; — =
tada je specifična težina u vazduhu na
5 MWNa — Ws3 — W: — W1ı Ako se zahieva, rezultat se prevede, u gustinu na 20'C kao kod metode A.
Wqi—+ W.—'W;3
6.2 Metoda, B. Izveštaj
Ako je Wii = težina piknometra 1 W>. = težna pknometra i uzorka Was = fežina pikmometra, uzorka i vode Wa = težina piknometra mapunjenogs vodom,
U izveštaju treba navest:
1) Spec f čnu težinu na 20/20'C ili gustinu na 2009
2) Upotrebljenu metodu.
|| Ispitivanje gume DJ | Predlog br. 2350 ODREĐIVANJE TRAJNOG IZDUŽENJA KOĐ U CO (0Ba | VULKANIZIRANE PRIRODNE I VEŠTAČKE GUME | Krajnji rok za dostavljanje primedb': 1 decembar 1957 3.2 Eoruvete oblka prstena. Prsten :ma unutra- | šnj: prečnik 44,6 mm. i spoljašnji 52,6 mm. pri j čemu radialna širina može da otstupa najviše | Objašnjenje za + 0,9 mm od: prosečne šir ne. Deblj.:na uzor- | ka ne sme da buds mamja od 2,5 mm sa otstu- i Pri određivanju trajnog izduženja Wučestvuje pajnem debljina pojedinih uzoraka od ~ (0,2 || više faktora, na primer, opterećenje, ili ste- mm od prosečne debljine. aj | pen izduženja, trajanje opterećenja ili izdu- Prstenov: se dobijaju iz (i) ploča probijanjem | ženja, vreme odmaranja uzorka, radna tempe- noževima (2) iz cevi odgovarajuće debljine ziratura i temepratura odmaranja. Iz ovog se da dova sečenjem na strugu i (3) kalupovanjem zaključiti da postoji neograničem broj radn:h kružnih gumenih ploča. Kod probijanja uzoraka uslova. ~ - pod (1) i (2) jako mekih guma, vrlo je važno | Izbor ili propis.vanje radnih uslova zavisi od da nož bude podmazan rastvorom sapuna da se | primene pro:zvoda koji se ispituje. ne b' dobile zupčaste iv-ce. . Debljna prstena meri se na više tačaka DOLN e moćču mikrometra sa podeocima od najviše 0,02 1 Cilj ı opses mm čiji pritiskivač vrši pritisak ma sumu od - 2%00 g/em”. Š rina se meri na isti način mern m ID Ovaj mwftandard obuhv:iata 'pri metode određi- instrumemtom čije Kkrivine odgovaraju Kriv - | vanja trajnog izduženja — A, B i C — od ko- | nama prstena. | jih svaka propisuje druge radne uslove. U ve- U slučaju potrebe dobijanja vrlo tačnih rezul- | ćini slučajeva izbor metode zavis: od namene tata, presek mprstena se izračunava iz niegove upotrebe proizvoda. težine, gustine i sredmje veličine ob ma. az 3.3 | Epruvsfta oblika trake. Oblik trake određen je Ž Definicije štancom (nožem) prema priložemoj slici. POVT- | Trajno izduženje jeste nepovratno izduženje Me GCRPE dobiveno posle a) određenog istezanja i b) po- | sle određenog opterećenja. |: d : _ 0. RIO o Pripremanje epruveta =; | i | Pr premanjie epruvela vrši se na isti način za O MlOOOUUEEa - — — TIS svetri metode. | OM <! al Ispitivanje se ne sme vršiti pre isteka od 24 Zi ra | časa posle vulkaniziranmja. !
Sve neravne i grube površine moraju. se izraVnati glačanjem tocilom za abraziju sa brzim obrtanjem (tocilo prečnika 152.4 mm koje se okreće brzinom od 1400 obrtaja u minutu) ili mašinom sa beskrajnom trakom, od neke abra-
šina poprečnog preseka na ma kome delu 'Zmeđu mernih linja sme da odstupa od sredmje najviše za + 5%0. Dužina dela koji se ispituje jeste proizvoljina ali se preporučuje duž na od 100 mm. Epruvete se paralelmo seku tako da
zivne tkanine. U svakom slučaju treba upo- dužina 'de u pravcu deistva kalandra, ali ako se trebiti abraziv JUS K.FO.O01, tač. 22 — fni želi da isrta „dejstvo kalandra, epruvete se abraziv, pri čemu treba paziti da se guma ne seku sa dužimom paralelnmom i upravnom na
zagreva jako.
Uglačani uzorci se kondicion raju najmanje 12 časova na 20 + 20C pre sečenia epruveta koje se zatim odmah obeleže, izmere i ispitaju. U svakom slučaju epruvete se do ispit vanja moraju držati na temperaturi od 20 + 920C, potpuno zaklonjene od svetlosti. Ispitivanje se vrši najdalje 792 časa posle glačanja.
dejstvo kalandera.
Merne ln je upravne na dužu osu obeležavsju se kako je označeno na slizi. Obaslečavamjje se vrši ne zbrisivim mastilom !xje ne šteti gumu i što je moguće tanjm 1 nijama. Debljina epruvete se meri na više mssta koja se nalaze između mernih linja pomoću mikrometra kao pod tač. 3.2. Širina merne dužine epruvete mora