JUS standardizacija

1.4 1.41

1.42

1.6

2.1

STANDARDI ZACIJ A

Aparat treba da bude snabdeven odgovarajućim uređajima za kontrolisanje i merenje temperature i brzine proticanja vazduha.

Postupak

Pripremanje uzoraka. Ako se ispitivanje vrši odmah posle vulkaniziranja, svi uzorci se pre probe moraju čuvati u mraku 14 dama, u prostoriji temperature do 299C. Neposredno pred ispitivanje uzorak se priprema prema propisima za ispitivanje odgovarajuće osobine. Uzorak koji nije prošao kroz proces starenja a koji služi za upoređivanje rezultata mora se ispitati na odgovarajuću osobinu u roku od 24 sata od početka postupka starenja. Posle završenog perioda staTenja, uzorak se izvuče iz sušnice i drži od 16 do 96 časova pod uslovima koji odgovaraju propisima datim u propisima ispitivanja odmosne osobine.

Postupak starenja. Uzorci se stave u sušnicu koja je prethodmo zagrejana ma radnu femperaturu. Uzorak u sušnici treba da bude mepomičan, nenapregnut, izložen vazduhu sa svih strana i zaklonjen od svetlosti. Proces starenja ne sme da bude prekidan tokom propisanog vremena. Zapremina uzoraka sme da zauzima majviše 10% zapremine komore.

Trajanje probe. Vreme potrebno da se dobije tražena jačina promene uzorka zavisi od vrste gumaoa koja se ispituje i radne temperature.

Za ispitivanja na 70"C i 100'C preporučuje se da vreme starenja iznosi 3, 7, 10 i nekoliko umnožaka od 7 dana.

Kako je za većinu guma dobrog kvaliteta period

starenja od 7 dama na 70"C suviše kratak da bi

se izazvale uočljive promene, to se preporučuje

duži period. Međutim upotrebljen period starenja

ne sme da bude toliki da prouzrokuje tako ve-

like ipromene da je onemogućeno određivanje fizikalnih osobina.

Broj uzoraka koji se ispituju i uzimanje proseka rezultata zavisi od propisa za ispitivanje odnosne osobine.

Starenje uzoraka vrši se na jednoj od sledećih temperatura:

1 oC; 100 + 1 oC;150 + 2-C:200+ 20C, 250 + 2oC.

Proba na starenje vrši se na najnižoj standardnoj temperaturi koja se nalazi iznad temperature ma kojoj se upotrebljava proizvod.

Izračunavanje rezultata i izveštaj.

Osobine uzoraka koji su prošli kroz proces starenja različitih dužina trajanja, određuju se onako kako se intervali završavaju u toku starenja. Treba navesti rezultate ispitivanja netretiranih (0) i tretiranih uzoraka (A) kao i procenat promene izračunat prema sledećoj formuli:

o — A ~ 100 0

Isto tako Treba navesti dužinu ili dužine starenja, radnu temperaturu i određivane osobine.

Metoda B — Ispitivanje)! u sušnici

Objašnjenje.

Veštačko starenje gume po ovoj metodi sastoji se u izlaganju uzoraka kontrolisanom razornom dejstvu vazduha povišene temperatune i atmosferskog pritiska, posle koga se izmere fizikalne osobine i iste uporede sa fizikalnim osobinama uzoraka koji nisu prošli kroz ovaj postupak. Za merenje promene uzimaju se fizikalne osobime koje dolaze u obzir prilikom primene proizvoda, ali ako one nisu navedene, preporučuje se da se ispitaju zatezna čvrstoća, modul, izduženje u

2.83

2.4 2.41

2.42,

2.483

momentu kidanja i tvrdoća prema odgovarajućim JUS. Kod ove probe koncentracija kiseonika je mala, jer u slučaju brze oksidacije može se desiti, da kiseonik ne može dovoljno brzo da” prodire kroz gumu, Što bi izazvalo nejednaku oksidaciju. Zbog toga bi se moglo, da desi da proba, sem kod vrlo tankih komada, da netačne rezultate kod guma neotpornih na starenje.

Kod ovog načina probe smatra se da tempera– tura od 700'C jeste najviša temperatura koja može da da zadovoljavajuće jednoobrazno starenje. Prema teme proba veštačkog starenja u sušnici na temperaturi iznad 700C može se primeniti samo na proizvode koji su tokom primene izloženi temperaturama iznad 70%. Probe sa visokom temperaturom primenjuje se na mnoge sintetičke gume i to na 100'C, 150'C, 200%' i 250%.

Uzorci za ispitivanje.

Starenje se vrši na uzorcima Koji su pripremljeni i kondicionirani ma mačin koji je propisan za odgovarajuće ispitivanje (zatezna čvrstoća, tvrdoća i t.d.) a me na celom proizvodu ili ploči i njihov oblik mora da bude tako obrađen da posle starenja ne iziskuje mikakav mehaničk', hemiski ili toplotni postupak. Meremje uzoraka se Vrši pre starenja a obeležavanje posle starenja. Međusobno se mogu lupoređivati samo uzorci sličnih dimenzija i koji imaju otprilike istu izloženu površinu.

Površina uzoraka mora da ima dobru glatku obradu i ne sme da ima mrlje i pukotine.

Aparat

Unutrašnji prečnik vazdušne sušnice ne sme da bude veći od 1 m X 1 m X 1!/: m. Bakar ili bakarne legure ne smeju se nalaziti u unutrašnjosti sušnice. Aparat treba da bude snabdeven ve= šalicama za držanje uzoraka, prvenstveno stakle nim ili aluminiuskim. Uzroci treba da budu tako obešeni da jedan od drugoga i od zida budu udaljeni najmanje 1 cm.

Opticaj vazduha kroz sušnicu ireba da bude tako podešen da se za jedan sat izvrše najmamje 3 izmene. Vazduh Koji ulazi u sušnicu freba ds bude prethodno zagrejan ma radnu temperaturu. Aparat treba da bude snabdeven uređajima za regulisanje brzine kretanja vazduha. : Temperatura u sušnici se kontroliše termostatički tako da se uzorci drže u granici od 1'C od propisane temperature starenja. Između uzoraka treba staviti termometar koji će označavati tem-" peraturu starenja u svakom momentu.

Postupak

Pripremanje uzoraka. Ako se ispitivanje vrši odmah posle vulkaniziranja, svi uzorci se pre probe moraju čuvati u mraku 14 dana, u prostoTiji temperature do 29"C. Neposredno pred ispitivanje uzorak se priprema prema propisima za ispitivanje odgovarajuće osobine. Uzorak koji nije prošao kroz proces starenja a koji služi za upor 'eđivanje rezultata mora se ispitati na odgovarajuću osobinu u roku od 24 sata od početka postupka starenja. Posle završenog perioda starenja, uzorak se izvuče iz sušnice i drži od 16 do 96 časova pod uslovima koji odgovaraju pro-

pisima datim u propisima ispitivanja odnosne osobine.

Postupak starenja. Uzroci se stave u sušnicu koja je prethodno zagrejana na radnu temperaturu. Uzorak u sušnici treba da bude nepomičan, nenapregnut, izložen vazduhu sa svih strana i zaklonjem od svetlosti. Proces starenja me sme da bude prekidan tokom propisanog vremena. Zapremina uzoraka sme da zauzima najviše 10% zapremine komore.

Trajanje probe. Vreme potrebno da se dobije tražena jačina promene uzorka zavisi od vrste gume koja se ispituje i radne temperature.

309

pokon oi a a ya

j , | | | \ |