JUS standardizacija

310

2 STANDARDIZACIJA A

2.6

3.1

3.2

3.3 3.31

Za ispitivanje na 70'C i 100'C preporučuje se da vreme starenja iznosi 3, 7, 10 i mekoliko umno= žaka od 7 dama. Kako je za većinu guma dobros kvaliteta period starenja od 7 dana na 70% suviše kratak da bi se izazvale uočljive promene, to se preporučuje duži period. Međutim upotrebljen period starenja ne sme da bude toliki da

' prouzrokuje tako velike promene da je onemo-

gučeno određivanje fizikalnin osobima.

Broj uzoraka koji se ispituju i uzimanje proseka rezultata zavisi od propisa za ispitivanje odnosne Osobine.

Starenje uzoraka vrši se na jednoj od sledećih temperatura:

— 1 oC; 100 — 1 oC; 150 — 2 oC:; 200 — 2 oC:; 250 + 2 0C.

Proba ma starenje vrši se na najnižoj standardnoj temperaturi koja se nalazi iznad temperature na kojoj se upotrebljava proizvod. Izračunavanje rezultata i izveštaj

Osobime uzoraka koji su prošli kroz proces starenja različitih dužina trajanja, određuju se onako kako se intervali završavaju u toku starenja. Treba navesti rezultate ispitivanja netretiranih (0) i tretiranih uzoraka (A) kao i procenat promene izračunat prema sledećoj formuli:

(0): 7 Xx 100 0

Isto tako treba navsti dužinu ili dužine starenja, radnu temperaturu i određivane osobine.

Reproduktibilnost rezultata ispitivanja posle starenja u sušnici najviše zavisi od vrste gume i zbog toga je teško dati vrednost koja bi pružala sigurne podatke o tačnosti rezultata starenja. Iskustvo međutim pokazuje da prosečni rezultati zatezne čvrstoće izračunati kao procenat promene prema propisima datim mu tač. 2.6 običmo imaju standardme greške između 8 i 15 jedinica. Ove greške mretstavljaju kombinovano odstupamje prouzrokovano mešanjem, vulkaniziranjem, starenjem i ispitivanjem.

Metoda C. Ispitivanje u bombi sa kiseonikom Veštačko starenje gume po ovoj metodi sastoji se u izlaganju uzorka povišenmnoj temperaturi i kiseoniku pod pritiskom, posle kosa se ispitaju fizikalne osobine uzoraka i uporede sa rezultatima ispitivanja uzoraka koji nisu prošli kroz ovaj postupak. Za merenje promene Uuzimaju se fizikalne osobine koje dolaze u obzir prilikom primene proizvoda, ali alto one nisu navedene, preporučuje se da se ispitaju zatezna ČVrIstoća, modul, izduženje u momentu kidanja i tvrdoća prema odgovarajućem JUS.

Kod ove metode povećana komcentracija Kkiseonika potpomaže brzu difuziju što omogućuje jednoobraznu oksidaciju.

Uzsorak za ispitivanje

Starenje se Vrši na uzorcima koji su pripremljeni i kondicionirani na način koji je propisan za odgovarajuće ispitivanje (zatezna čvrstoća, tvrdoća i t.d.) a ne na celom proizvodu ili ploči i njihov oblik mora. da bude tako obrađen da posle starenja ne iziskuje nikakav mehanički, hemiski ili toplotni postupak. Merenje uzorka se vrši pre starenja a obeležavanje posle starenja. Međusobno se mogu lupoređivati samo WMzorci sličnih dimenzija i 'koji imaju otprilike istu izložemu površinu.

Površina uzorka mora da ima dobru glatku obradu i ne sme da ima mnlje i pukotine.

Aparat Kiseonična bomba sastoji se od suda izrađenog od čelika koji ne rđa ili sličnog materijala kon-

struisanog tako da može da izdrži unutrašnji pritisak Kiseonika i sa uređajem za stavljanje uzoraka u unutrašnjost suda tako da su oni izloženi konstantnoj temperaturi. Veličina suda je Droizvoljna ali mora biti tolika da ulkupna zapremina uzoraka ne iznosi više od 10" od zapremine suda. Unutrašnjost suda ne sme da sadrži bakar ili bakarne legure. Sud treba da bude snabdeven uređajem za držanje uzoraka, prvenstvemo staklenim ili aluminijumskim za uzorke oblika prstena. Uzorci treba da budu tako obešeni da jedan od drugog i od zida bude udaljen najmanje 1 cm. Sredstvo za zagrevanje kojim je opkoljen sud, termostatički se podešava tako da se uzorci stalno održavaju na temperatuni 70 + I'C. U sredstvo za zagrevanje treba staviti termometar. Sredstvo za zagrevamje je proizvoljno. Mogu se Uupotrebiti voda, vazduh ili tečnosti koje su sigurne u prisustvu 'Kiseonika. Voda ima predmost zbos brzog prenošenja toplote i nezapaljive prirode. U wslučaju upotrebe vazduha, zagrejan vazduh treba svuda okolo da cirkuliše pomoću mehaničkih uređaja; isto tako treba prema potrebi upotrebiti deflektor da bi se sprečila lokalna predgrejavanja i stvaranje mrtvih mglova. Vrlo je opasno upotrebljavati u prisustvu kiseonika ulja i druge zapaljive tečnosti. Bomba mora biti snabdevena sigurnosnim ventilom podešenim ma 35 at i manometrom.

· Mere sigurnosti . Kiseonična bomba je aparat čije funkcionisanje

pretstavlja opasnost. Kiseonik temp. T7O"'C, pod povišenim pritiskom i uzorci gume skloni brzoj oksidaciji mogu da dovedu do gorenja pa čak i eksplozije isto tako kao i u slučaju kalorimetriske bombe.

Zbog toga se moraju da preduzmu sledeće mers

predostrožnosti:

1) Sudovi moraju ida izdrže probu ma pritisak od 70 at.

2) Aparate treba postaviti na izolovanim meistima da ne bi eventualna eksplozija prouzrokovala materijalne štete i povredila ru'kovaoca. 3) Ako se radi sa više aparata, svaki aparat freba da bude smešten u zasebnu ćeliju.

4) Ćelije u koje su smešteni aparati treba da budu takve konstrukcije da se dejstvo evenfualne eksplozije svede na minimum. Treba ih zidati ma načim msličan zgradama za Dproizvodmju opasnih eksploziva: sa podom i tri zida vrlo jake konstrukcije dok četvrti zid i tavanica imaju laku konstrukciju. Na taj način će se pritisak eksplozije i parčad orijentisati na tu stranu. Dobro je da se ma izve'saom oltstojanju od pravca eksplozije stave džakovi sa peskom.

5) Svi dispozitivi kojima se podešava pritisak, temperatura i t.d. treba (da budu tako BO stavljeni da se njima može da rukuje sa izvesne daljine.

6) Boce sa kiseonikom treba da budu zaštićene od udara ili eksplozija.

7) Treba preduzeti mere koje će onemogućiti da eksplozija jednog aparata prouzrokuje eksplozije i drugih aparata.

8) Po mogućstvu ne trba vršiti jednovrmeno ispitivanja različitih vrsta gume u istom aparatu. 9) Za vreme otvaranja i punjenja bombe uzorcima treba isključiti pritisak. Izvodilac ne Treba da bude u blizini aparata koji je pod pritiskom.

Apsolutno treba izbegavati podmazivanje kanala i spojeva ma kakvim sredstvom.

—

| |

| | ) | i | | | b | } | | | | | ||| || | |