JUS standardizacija

Li

|

H=

2 STANDARDIZACIJA

O

3.44

=

'

aaa a GG, aa =—=e—<—e+C===;)

11) Sve navedene mere predostrožnosti freba \preduzeti naročito u slučajevima kad se ispituje gumeni konac kao i m slučaju ispitivanja proizvoda koji sadrže tekstil čije dlačice mogu da izazovu eksploziju.

Postupak

Pripremanje mzoraka. Alko se jspitivanje vrši odmah posle vulkaniziranja, svi lzorci se pre probe moraju čuvati u mraku 14 dana, u prostorTiji temperature do 29%'C. Neposredno pred ispitivanje uzorak se priprema prema propisima za ispitivanje odgovarajuće osobine. Uzorak koji nije prošao kroz proces starenja a koji služi za upoređivanje rezultata mora se ispitati ma odgovarajuću osobinu u roku od 24 sata od početka postupka starenja. Posle završnog mperioda staTenja, uzorak se izvuče iz sušnice i drži od 16 do 96 časova pod uslovima koji odgovaraju propisima datim u propisima ispitivanja odnosne” osobine.

Postupak starenja. Uzorci se stavljaju m bombu pošto je ista prethodmo osušena i zagrejana ma radnu temperaturu. Pre početka probe vazduh se istera punjenjem suda kiseonikom wdo pritiska od 21 ~ 0,7 kg/cm?, a zatim se pritisak ustali. Uzorci moraju da vise u sudu mepomično, bez zatezanja i sa svih strana izloženi kiseoniku. Kiseonik se uvodi u sud dotle dok se ne postigne pritisak od 21 — 0,7 kg/cm?; izlaganje uzorka ne sme da bude omefano tokom propisanog vremena bilo smanjenjem pritiska ili otvaramjem suda. Posle završenog perioda starenja, pritisak Kkiseonika se postepeno smanjuje u toku od pet minuta. Trajanje probe. Vreme potrebno da se dobije tražena jačina promene uzorka zavisi od vrste gume koja se ispituje; da bi se uvela jednoobraznost u praksi preporučuje se da period starenja iznosi 24 časa i njegov umnožak.

Broj uzoraka koji se ispituju i uzimanje proseka rezultata zavisi od propisa za ispitivanje odnosne osobine.

Probna, temperatura i pritisak. Proba se vrši na temperaturi od 70 + 1'C u Wiseoniku pod priti-

skom od 21 + 0,7 kg/cm?.

Izračunavanje rezultata i izveštaj

Osobine uzoraka koji su prošli kroz proces starenja različitih dužina trajanja, određuju se onako kako se intervali završavaju u toku starenja. Treba mavesti rezultate ispitivanja netretiranih (0) i tretiranih uzoraka (A) kao i procenat pDromene izračunat prema sledećoj formuli:

OCA; ~ 100

Isto tako treba navesti dužinu ili dužine starenja, radnu ftemperaturu i određivane osobine.

Reproduktibilnost rezultata ispitivanja, posle starenja u kiseoniku pod pritiskom zavisi prvenstveno od vrste gume i zbog toga je teško dafi vrednost koja bi pružala sigurne podatke o tačnosti rezultata staranja. Iskustvo, međutim, pokazuje da prosečni rezultati, izračunati kao procenat promene pomoću metode u tač. 3.6, obično Imaju greške m sledećim vrednostima:

Zatezna čvrstoća posle starenja 5 do 10 jedinica Izdužnje u momentu kidanja

posle starenja 2 do 5 jedinica Ove greške pretstavljaju kombinovano otstupa– nje prouzrokovano mešanjem, vulkaniziranjem, starenjem i ispitivanjem.

4

4.1

e |SU

4.3 4.31

4.32.

Metoda D — ispitivanje u vazdušnoj bombi

Objašnjenje

Veštačko staremje gume po ovoj metodi sastoji se u izlaganju uzoraka dejstvu vazduha zagrejamog ma 125'C pod pritiskom od 6 atmosfera. Posle toga se izmere fizikalne osobine uzoraka i liste uporede sa fizikalnim osobinama uzoraka koji nisu prošli kroz ovaj postupak. U ovom DOostupku glavni uticaj na izazivanje promene vrši toplota; uticaj kiseonika je proporcionalno mnogo slabiji od probe u sušnici i iz razumljivih razloga od probe u Miseoniku pod pritiskom. Primema ove mefode se preporučuje za one slučajeve u kojima proizvod treba da bude otporan na toplotu u prisustvu vazduha ili kiseonika.

Uzorci za ispitivanje

Starenje se vrši ma uzorcima koji su pripremljeni i kondicionirani na način koji je propisan za odgovarajuće ispitivanje (zatezna čvrstoća, tvndoća i t.d.) a ne na celom proizvodu ili ploči i njihov oblik mora da bude tako obrađen da po= sle starenja ne iziskuje nikakav mehanički, hemiski ili toplotni postupak. Merenje uzorka se vrši pre starenja a obeležavanje posle starenja. Međusobno se mogu upoređivati samo uzorci sličnih dimenzija i koji imaju otprilike istu izložemu površinu.

Povrišna uzorka mora da ima dobru glatku obradu i ne sme da ima mrlje i pukotine.

Aparat

Aparat se sastoji iz jednog ili više sudova (koji mogu da budu u vezi jedan sa drugim tako da

imaju zajedmičku atmosferu) otpornih na Dovi-"

šeni pritisak; iz sigurnosnih uređaja, i uređaja za podešavanje temperature i pritiska. Aparat mora da bude snabdeven uređajem za držanje uzoraka. Aparat mora da odgovori sledećim uslovima: a) Za sve vreme trajanja probe, temperatura ma ma kojoj tački korisnog kapaciteta mora da imo 125. += 19. |

b) Najveća razlika u temperaturi, u datom momentu, između ma koje dve tačke na korisnom kapacitetu mora da bude manja od 1".

c) Termometar koji pokazuje temperaturu kori·snog kapaciteta suda mora da ima ftačmost odV0!50;

d) Koristan kapacitet suda mora da bude najmanje deset puta veći od ukupne zapremine svih unetih uzoraka.

e) Ni jedan deo suda ne sme da dodiruje uzorke za vreme 'starenja.

f) U svakom momentu ispitivanja pritisak vazduha mora da iznosi 6 + 0,9 at.

g8) Aparat mora da ispunjava propis sigurnosti u pogledu pritiska njegove kategorije i mora da bude snabdeven sigurnosnim uređajem za rad od 15 at.

Mere sigurnosti

Vazdušna bomba je aparat čije fumkcionisanje pretstavlja opasnost. Zagrejan vazduh pod priTiskom i uzorci gume skloni brzoj oksidaciji mogu da dovedu do gorenja pa čak i eksplozije ista tako kao i mu slučaju kalorimetriske bombe. Zbog toga se moraju da preduzmu sledeće mere predostrožnosti: 1) Sudovi moraju da izdrže probu na pritisak od 30 at.

ya siikorii Ga UI ai a i ga Nana TU LI n a Ld Miami Va mu Mem LL ZAR i,

| | |

E 7

„oda ie ea ano emi IC ei IN AK ići