JUS standardizacija

Krainii

Metođe ispitivanja vulkanizirane prirodne i sinteftičke gume MERENJE, OTPORNOSTI NA HABANJE

METODOM DU PONT

roka za dostavljanje primi dbj: 1 februar 1958

Uvod

——o——

Du Pont metoda merenja otpornosti na habanje poprincipu jednakog opterećenja uvedena je .u celom

svetu.

ISO (Međunarodna organizacija za standardi-

zaciju) propisuje ovu metodu kao standardnu (Prepo-

ruka znata

33) s obzirom da zasada ne postoji druga primetoda za ovo ispitivanie kojom bi se dobi-

jali rezultati koji daju verniju sliku habanja pri upotrebi. : : -

2.2

9 4 4.1

Cilj

Ova metoda ima za cilj da odredi jačinu oipornosti koju pruža jedan proizvod od meke vulkanizirane gume prema dejstvu abrazije. Kao merilo služi gubitak u težini posle brušenja uzorka baždarenim propisanim abrazivom.

Standardne smeše za upoređivanje

Propisane su dve vrste standardnih smeša pume: A —visokokvalitelna guma za pneumatike B — guma za potpetice i đonove obuće,

Izbor vrste standardne gume zavisi od vrste gume koja se ispituje.

Standardne smeše gume sastoje se iz: Vrsta A:

+ dimljeni kaučuk le klase — — — — 10 — cinkoksid · = ~ — — — —– — stearinska kiselina —= = — = —

— benzotiazildisulfid — — — = — sumpor — — — — — — — — fenil-beta=naftilamin — — — — — Vulkanizacija 40 minuta na 144!'C

5 - 3.

— R.P:(G. čadi eo O SE S O E OJ P()! i

Vrsta B:

— dimljeni kaučuk Te klase — — — — 100 = cinkoksid => :c —:. | 4 — stearinska kiselina — — — — — 3 — di-(2etil heksil) ftalaš — — — — — 3 — čađ E.P.C. — — o — — —— 60 — kredđa u prahu” — _ — — — — —_ 60 — merkaptobenzotiažol — — — — — {| — suUmDOT — — —_ — — — — — 3 — fenil-beta-naftilamin — — EI 1

— Vulkamizacija 40 minuta na 1583"C.

Napomena: Za mešanje smeše moraju se primeniti najmodernije metode rada.

Uzorak za ispitivanje

Ispitivanie se vrši istovremeno na dva uzorka odgovarajuće standardne gume. ı Veličina uzorka iznosi 2 cm+ 0,05 cm X 2 cmx* 0,05 cm debljine 1 cm, sa krajevima dovolino velikim da mogu da uđu u držač uzorka.

Može se upotrebiti i mali uzorak veličine 2 X 2 cm X 0,5 cm dobivem iz gotovog proizvoda ili isečen štancom iz ploče, koji se pomoću hlađnog rastvora za vulkanizirarje zalepi na neki već upolreblieni uzorak.

Uređai za ispitivanie

Kotur sa abrazivom pričvršćen je na osovinu, koja Be okreće jednakom brzinom od 34 do 40 obrtaja u minutu. Poželjno je da uređaj bude snabdeven brojačem obrfaja.

4.3

4.5

4.6

LI |S~]

5.35

ĐE 678.014:624.1 JUS G.S3.028

Poluga koja nosi uzorak postavljena je dijametralno na kotur sa abrazivom tako da je centar uzorka udaljen od centra obrtanja za 6,%. cm.

Opterećenje od 3,60 kg kojim se osigurava kontakt između uzorka i abraziva, podešeno je tako da može bez trenja da sledi pokrete osovine

“držača uzorka za vreme postupka. (Ako se kotur

sa abrazivom nalazi u horizontalnom položaju, kao opterećenje može se upotrebiti mrtva težina; u slučaju vertikalnog položaja kotura, cpterećenje se može izvršiti pomoću tega od 3,60 kg obešnog o kraja žiće provučene kroz rupu u centru osovine, kao što je slučai kod sađašnjeg nacrta Du Pont aparata).

Poluga koja je pričvršćena za- držač uzorka. Ona je snabdevena uređajem (tegovi i/ili vaga na oprugu) za zaustavljanje obrfajanja da bi se u slučaju otrebe mogao da izmeri obrini mo= menat trenja.

Abraziv u obliku prstenastog kotura spoljašnjeg prečnika 16,5 em sa otvorom U sredinu prečnika 7 com kroz koji se koftur pričvrsti za kružni uređaj.

Kao abraziv upotrebljavaju se zrma silicijumkarbida (korund) prilepljena na čvrst papir. Te= žina papira treba da izmosi najmanje 294 gr/m? + 50/b. Papir i lepak upotrebljeni za vezivanje zrma korunda za papir treba da budu otporni na vlagu da ne bi omekšali alto se ispitivanja vrše pod vlažnim uslovima. (Ne preporučuje se da se proba vrši vri relativnoj vlazi većoj od 90%). Papir sa abrazivom mora da izdrži najmanje 6 sati rada i izbacuje se iz upotrebe čim se br= zima gubljenja težine standardne smeše smanji za oko 10% u poređenju sa izmerenom izgubljenom težinom DrVOS perioda kruženja. (Posle 920 do 80 minuta — vidi tač. 5).

Brzina gubljenja dejstva abraziva zavisi od Vr= ste gume koja se ispituje jer smeše sa visolokvalitetnom čađi dozvoljava mnogo manji gubitak od smeša koje sadrže kredu ili tvrda mineralna punila.

Vazdušni mlaznici od Kojih svaki ima bo {iri otvora prečnika 1 mm udaljeno jedan od dru= gog 6 mm, kroz koje prolazi vazduh pod pri-

. tiskom od 1,78 at. Vazduh ne sme da sadrži

ulja i vlagu. Ovi mlaznici su upravljeni na radmui oovršinu tako da se sa obe strane nalazi po jedan pribor mlaznica radijalno raspoređenih ostavljajući prostor od oko 6 mm između mlaznica i površine abraziva.

Postupak

Ispitivanje gume ne sme se vršiti pre isteka 24 sata od vulkanizacije. Uzorci se posle obeležavanja i sečenja, neposredno pred ispitivanje, moraju da drže najmanje 12 sati na temperaturi 20 + 20C ofpuno zaklonjeni od svetlosti. Ovaj period od 12 sati može da čini sastavni deo propisanog perioda od 24 sata posle vulkanizacije. Uwzorci se postave u držače tako da leže para= lalno sa Đovršinom abraziva, pazeći pri tome da se površina koja će se brusiti ne deformiše i zatim se držači pritesnu fako da je onemosučeno pomeranje uzoraka za vreme postupka.

Da bi se dobilo ravno naleganje uzorka na abraziv, pusti se da abraziv pre probe dejstvuje izvesno vreme nan uzorak.

STANDARDIZACIJA