JUS standardizacija

O

STANDARDIZACIJ, 7

5.4

Sa [e]

U slučaju da se primenjuje neupotrebljen abraziv ovo prethodno dejstvo treba da traje 20 minuta. Pokazalo se da se abrazivno dejstvo 5porije menja posle ovog perioda.

Uzorke za uzastopna ispitivanja treba tako po= staviti da se trenje abrazivom vrši u istom pravcu. ?

Gume kod kojih je izraženo dejstvo kalandrovanja ispituju se na habanje u oba pravca.

Da bi se smanjio uticaj postupnog fupljenja sredstva za brušenje treba sistematski- menjati redosled ispitivanja jedne grupe uzoraka ili parove uzoraka raspoređivati nasumce.

Trajanje probe bolje je dati u vidu broja obr= taja nego u vidu vremenskog trajanja.

Primedba:

Trajanje probe treba fako podesiti da se približno ista količina gume skine sa svakog uzorka gume koja se ispituje i standardnih uzoraka. Nađeno je da se dobijaju najpravilniii rezultati

ispitivanja kada se sa probom prestane pošio.

je sa površine skinufo oko 0,3 cm 1.j. oko polovine visine uzorka koja se nalazi iznad stega.

Gubitak zapremine se dobija iz gubitka težine deljenjem iste specifičnom težinom određenog uzorka, dobivenom metodom merenom u vazduhu i vodi (prema JUS G.S3.0923), bilo na gumi pre početka probe ili na ostatku sume posle završene probe.

Proba se vrši na standardnoj temnperafurl.

· laboratoriskoj

Izražavanie rezultata

Rezultat se izražava u obliku indeksa ofpornosti na habanje. Ukoliko je vrednost indeksa veća utoliko je proizvod veće izdržljivosti. Ovaj indeks se dobija na sledeći način:

S Indeks otpornosti na habanje = > 100, gde je S = gubitak volumena u ml na 10900 obrtaja abraziva odgovarajućeg standardnog

uzorka (koji freba da bude obeležen kao standard A ili standard B)

6.2

T = gubitak volumena u ml na 1000 obrtaja abraziva uzorka gume koja se ispituje.

U izveštaj treba uneti vrednosti S i T, vrstu upotrebljenog abraziva i temperaturu ispiti= vanja..

OBAVEŠTENJE O ABRAZIVNOJ HARTIJI ZA ISPITIVANJA METODOM DU PONT

Ovo obaveštenje treba da pomogne Dri izboru Dogodne abrazivne hartije s obzirom da se ista ne može da definiše u međunarodnim ferminima.

1) Veličina zrna silicijumkarbida svuda je trgo=vački uvedena kao 180. Ovaj sistem je empiričan i n eeove brojčane vrednosti nemaju nikakvu vezu sa nazivnim ofvorima sita izraženim u mikronima.

2) Poznato je da postoje mnogi faktori kojj utiču na kvalitet abrazivne hartije, a koje je teško defini= sati. Oni obuhvataju oblik zrna, njihovu orijentaciju na papiru, gustinu zrna i dubinu kojom je zrno ušlo u lepak.

Potrebno je da se zasada ukaže na sledeću frgovačku specifikaciju hartije koja se pokazala kao za= dovoljavajuća:

Wetordry Tri-M-ite 180

koju broizvodi Minnesota Mining and Manufacturing Company.

3) Poznato je da Dostoje razlike između pojedinih šarža hartije istih nazivnih karakteristika, što je ne= poželjno za jedno standardno ispitivanje. Zbog toga su proizvođači ponudili da PProizvedu jednu veliku jednoobraznu šaržu' propisanih osobina kojom će snabdevati laboratorije koje vrše probe prema Tropisima ove ISO preporuke.

Osobine svake naredne šarže biće upoređene sa osobinama prve šarže.

Ova hartija se može da Dol Vid isto tako kod engleske filijale ove kompanije, Arden Road, Adder= ley Park, Birmingham 8 sa oznakom Special ISO Bateh.

Svaka zemlja članica koja želi sama da oroi2vodi ovu hartiju, može da zatraži da joj kompanija dostavi uzorke standardnih serija hartije.

Ako se zainteresovane stranke slože, za ovo ispi-

. tivanje može se upotrebiti i druga abrazivna wartija

pod uslovom da njene osobine odgovaraju hartiji Spe= cial ISO Batch, —