JUS standardizacija
Sadržaj ostatka koksa najviše 2%0,
Kod temperature od 400C ulje ne sme đa taloži čvrste materije (kristale).
Ispitivanje kreozoitnog ulja
Kvalitativno ispitivanje ulja obavljaće se na zahtev komisije u laboratorijumu preduzeća za impregnaciju drveta pod kontrolom komisije. Ako to nije moguće, tada u laboratorijumu Ge= neralne direkcije pošta, telegrafa i telefona, od= nosno Zajednice jugoslovenske elektroprivrede.
Ispitivanje kreozotnog ulja vrši se obavezno pre · samog početka impregnacije. Ako u toku impregnacije stubova prispeju nove količine kreozotnog ulja, tada se uzima uzorak iz svake partije prispelih cisterni.
Uzimanje uzoraka može se vršiti iz rezervoara i cisterni, a za vreme samog procesa impxregna=– cije iz predgrejača ili impregnacionog kotla. Vađenje uzoraka iz rezervoara vrši se pomoću dubinskih sondi od oko 20U—300 cmš sadržaja. Sa ovom sondom izvadiće se na svakih 80—100 cm vjsine uljanog stuba po jedan uzorak od 250—300 cm? i pošto se svi uzorci dobro izmešaju, izradiće se od ove količine tri uzorka po · 1 litar i zapečatiti. Jedan uzorak će zadržati preduzeće za impregnaciju, drugi će zadržati ko= misija, a treći će se ispitati u laboratoriji. Ispitivanje će važiti samo za onu količinu ulja koja je nađena u rezervoaru.
Vađenje uzoraka iz vagon<cisterni vršiće se po= moću cevi od oko 3 m a „„ od oko 30 mm. Cev na donjoj strani treba da bude snabdevena zatvaračem, tako da se može uzeti uzorak po celoj dubini vagona=cisterne. Uzeti uzorak izmešaće se iz svakih pet cisterni i od ove količine izdVo= jiti tri uzorka po 1 lit., sa kojima će se Dostupiti na isti način kao i u tač. 3.281.
Vađenje uzoraka iz predgrejača ili impregnaciOnog kotla vršiće sema taj način, što će se u jedan sud izvaditi 5—10 lit. ulja, koje će se dobro izmešati i iz tako izmešanog ulja odvojiće se uzorak od 1 lit., i ispitati u laboratoriji.
Kad ulje sadrži veće količine vode na površini, bilo to u cisternama ili rezervoaru, površinska voda se odredi merenjem sa staklenom cevi ć) 10 mm i proračuna računskim putem. Ova površin-= ska voda, utvrđena analizom iz raznih dubina, proračuna se na celu količinu suda.
'
Metode ga ispitivanje
SpecifiŠma težina kreozotnog ulja određuje se
baždarenim areometrom dužine 15 do 18 cm sa”
ugrađenim termometrom od 25 do 30'C. Areometar treba da je podeljen tako da se može meriti specifična težina od 1.000 do 1.150. Specifična težina odrediće se između 15 i 25'C. Ako ulje sadrži čvrste sastojke, mora se grejati dok se ovi ne rastvore poilpuno, pa po ohlađenju meriti specifičnu težinu. Korekcija temperature je 0,0007 za 19C,
Sadržaj vode u ulju određivaće se po Ksilon postupku. U slučaju da ulje sadrži manje od 1"/b vode ista će se odrediti prilikom frakcione destilacije. Ovo određivanje će se vršiti u frakciji do 2100'C, na taj način što će se u Erlenmajer flaši ili čaši koja sadrži ovu frakciju dodati benzola 10—20 ml i sve preručiti u graduisani cilinder od 50—100 ml. Erlenmajer flašu ili čašu sprati sa malo benzola i ovo dodati graduisanom sudu u kome će se odrediti zapreminski izdvojena voda. Nađem procenat vode pri obračunu odbiće se od težine frakcije do 210%C. Sadržaj vode meri se volumen "/o,
Frakciona destilacija vrši se sa 100 gr (100 + 0,1 gr) dehidriranog kreozotnog ulja. Pošto se destilacioni balon zatvori plutenim zatvaračem kroz koji je provučen termometar, tako da nje=
gova kugla sa živom bude 12—183 cm iznad povI=·
šine ulja u destilacionom balonu, destilacioni se
_ aparat sastavi i počne destilacija. Brzina destilaci=
je se kreće od 80—100 kapi u minuti. Frakcije de= stilata imaju se hvatati u prethodno izmerenim BErlenmajer flašicama ili čašama od 50 mil. Izmena ilašica ili čaša ima biti u trenutku kada termometar pokaže propisnu temperaturu za do= tičnu frakciju. Kada termometar pokaže 355'C grejanje se prekida, pokrivač štitnika se uklarıja a kondenzat koji je preostao u hladnjaku, dodaje se poslednjoj frakcijl. Frakcije se mere na vagi osetljivosti od 0,05 gr.
Za određivanje katranskih kiselina uzima se
_ čitav qesulat od Iragcione destlacije ulja do
s9oo“C. U jednom graauisanom cluuinaru OG 250 cm? sa šlirovanim zapusacem stave se 100 cr rastvora natrijum hiaroksiaa čija je specifična tezina 1,19/2u”C a zasicen kuhinjskom solju. POtom se ovom doda celokupan dqestilat od frak= cione destilacije (oko 80 cm”) i menzura ispere
. dva puta sa po 25 cm? benzola. Sadržina ci=
lindra se snažno mucka 2 do 3 minuta, pa se potom ostavi na miru do 1 časa, da bi se tecnosti odvojile. Citanjem povećanja zapremine natri= jum hidroksiaa određuju se katranske kiseline po odbitku nađenog procenta vode.
Nerastvorljive materije. u benzolu. Određivanje će se vršiti u Gooch-teglici „; oko 85 mm pri vrhu a pri dnu oko 22 mm, visine oko 40 mm sa perforiranim dnom na kome se nanese mre= žica od azbesta, čija su vlakna srednje dužine, oprana prethodno kiselinom. Ova mrežica treba da je teška najmanje 0,5 gr. Pripremanje teglice vrši se na sledeći način: izmeriti teglicu i po=
- staviti je na bocu za ceđenje pod vakumom i
nasuti 5 ml dobro izmešane suspenzije azbesta u vodi. Mrežicu polako sušiti pomoću vakuma. Da bi se dobila tražena težina mrežice, potrebno je četiri puta sipati po 5 ml azbestne suspen= zije. Potom će se mrežica oprati najmanje tri puta sa destilisanom vodom, osušiti pod vaku= mom i obrisati od sitnih delića azbesta i staviti u sušnicu da se osuši za vreme od jednog časa a na temperaturi od 105+5%C, Po ohlađenju teglice u eksikatoru izmeriti je. Za određivanje nerastvorljivih delova u benzolu uzeti 10-1,0 gr uzorka izmerenog u Erlenmajer-flaši ili čaši od oko 100—125 ml. Ovome dodati 50 ml vrelog benzola i dobro izmešati. Izmerenu Gooch-teglicu uglaviti na bocu za vakum i sipati u nju do polovine vrelog benzola. Potom staviti vakum pumpu u rad i odmah postepeno dodavati zagrejanu mešavinu u teglicu ne dopuštajući da prva količina vrućeg benzola potpuno prođe kroz azbestni filtar. Mora se obratiti naročita pažnja da azbestna mrežica nikako ne ostane suva, kako za vreme dodavanja mešavine uzo= rka tako i za vreme naknadnog pranja bemn=zolom. Po filtriranju čaša ili flaša opere sa vrelim benzolom dok ne bude čista. Sadržaj od pranja dodaje se teglici. Sadržaj u teglici potom prati toplim benzolom sve dotle dok benzol ne pokazuje nikakav ostatak tj. bude bezbojan. Za ovo pranje dovoljno je dodati teglici četiri puta po 5 ml acetona. Po završetku ovog pranja teglicu skinuti sa flaše za ceđenje pod vakumom, obrisati je spolja benzolom natopljenim filter=pa= pirom i sušiti u sušnici na 105+50C u roku od 20 minuta i po ohlađenju u eksikatoru izmeriti teglicu.
Proračun: Nerastvorljive materije u benzolu se izražavaju u procentima na bezvodno ulje po sledećoj formuli:
Ma ia