JUS standardizacija

STANDARDIZACIJA

91

O POTREBI DONOŠENJA JUGOSLOVENSKIH STANDARDA ZA KVALITET TEKSTILNIH TKANINA

Česta je pojava da su proizvodi tekstilne industrije u našoj zemlji izloženi prigovorima Dotrošača u odnosu na kvalitet. Ovi su prigovori u većini slučajeva opravdani jer mnoge tkanine namenjene širokoj potrošnji nisu danas vezane nekim posebnim tehničkim uslovima za kvalitet. Industrija, ne uzimajući u obzir namenu tkanine, a u mnogim slučajevima u zajednici sa trgovinom, težila je da proizvodi tekstilne industrije budu što jeftiniji, kako bi ih lakše plasirali na tržištu. Razumljivo, usled ovoga potrošač je, koji nije stručan da oceni kvalitet već izbor vrši samo na osnovu spoljašnjeg izgleda, dobijao sve lošiji kvalitet: uže tkanine (napr. pamučne tkanine od 140 cm sužene su na 130 cm) sa manjim brojem žica na 1 cm”, lakše, manje jačine kidanja, sa velikim procentom skupljanja po dužini i širini, tkanine nepostojanih boja. Kad se sve ovo uzme u obzir ne treba se čuditi što je izdržljivost tekstila vrlo mala i obojenje loše, tako da tekstilni proizvodi posle kraćeg nošenja postaju neupotrebljivi.

Smatramo da za ovo snose punu odgovornost kako pretstavnici industrije — stručnjaci, tako i pretstavnici trgovine, zaboravljajući da im je dužnost da teže za proizvodima koji su kvalitetni — trajniji, nego su svu pažnju obratili na cenu, izgovarajući se da potrošač zahteva jeftinu tkaninu. Usled ovoga proizvođene su lošije tkanine, a ostvarivane su dobiti za koje se smelo može reći da nisu opravdane. Može li se smatrati težnjom za ostvarenjem boljeg kvaliteta i željom da se zaštiti potrošač od loše robe, zahtev trgovine da industrija proizvede, naprimer, flanel za određenu cenu ne upuštajući se pritom u sastav tkanine?

Kako se svuda u svetu svakodnevno donose standardi koji propisuju najniži dozvoljeni kvalitet jednog tekstilnog proizvoda, s obzirom na njegovu namenu, to smatramo da je nužna potreba da se i našim krajnjim potrošačima obezbedi minimalna ekonomski dozvoljena izdržljivost tkanine i time obezbedi minimum-kvalitet finalnog proizvoda. Međutim, standardi za minimum-kvalitet, tj. kvalitet ispod kojeg se ne sme ići, ne sprečavaju da se na tržištu nalaze iste vrste tekstila mnogo boljeg kvaliteta, jer. će svaki rado prihvatiti svaki proizvod čiji kvalitet ide iznad minimuma.

Međutim, izrada ovih standarda pretstavlja vrlo složen problem. Sama izrada predloga iziskuje dug rad skopčan sa ispitivanjima. Predlozi zatim moraju da prođu kroz redakciju grupe stručnjaka

·štetu. | a

koji će na njima izvršiti sve potrebne izmene, tako

da definitivna redakcija pretstavlja završnu reč kompetetnih autoriteta. j

Postavlja se takođe pitanje kakve koristi pružaju za minimum-kvalitet tekstilnih tkanina?

standardi

Primenom ovih standarda, krajnji potrošač kupovinom, naprimer, može biti siguran da će dobiti kvalitetnu tkaninu standardom obezbeđene težine, numere pređe, gustine i postojanosti obojenja. Na ovaj način, potrošač pri kupovini može slobodno obratiti pažnju samo na spoljašnji izgled tkanine, boju i dezen,

jedne pamučne tkanine,

ne misleći na strukturu tkanine, jer je ona obezbeđena standardom.

S druge pak strane, primenom ovih standarda industrija može da sagleda rentabilnost svojih proizvoda jer će ih upoređivati sa istim proizvodima drugih preduzeća, pošto će sva preduzeća raditi u najgorem slučaju tkanine istog sastava. Prema tome, na formiranje prodajne cene jedne iste tkanine uticaće organizacija, produktivnost rada, spoljašnji izgled tkanine (apretiranje) i pakovanje, a ne učešće materijala, kao što je to dosada bio slučaj. Posle primene standarda, konkurencija među proizvođačima odraziće se u izgledu tkanine, a nikako u sastavu materijala a na štetu krajnjih potrošača.

Prva grupa ove vrste jugoslovenskih standarda odnosi se na pamučne tkanine od vlačene pređe. Propisi standarda odnose se na širinu tkanine, vrstu materijala, numeru pređe, gustinu, težinu, jačinu kidanja, prepletaj i postojanost boje na svetlost, pranje i znoj. Prema tome, standardom je obezbeđen minimum kvaliteta, a preduzeću se ostavlja sloboda izbora sredstava za doradu radi postizanje krajnjeg izgleda tkanine.

Kako je glavni cilj standarda obezbeđenje kvalitetnog sastava, to propisane širine pojedinih tkanina ne pretstavljaju neizmenljive vrednosti. Predviđene su dosad uobičajene širine i one se mogu promeniti, ali ih radi obezbeđenja potrošača treba odrediti standardom.

Pa da bi i ovaj zadatak sa područja naše standardizacije bio što uspešnije rešen, pozivamo sve korisnike ovih standarda da davanjem primedaba na predloge koji su izneti na diskusiju, sarađuju na njihovoj izradi. Bez te saradnje ozakonjeni standardi mogli bi umesto koristi da nanesu samo