JUS standardizacija

E Ih O Malte ?Čn —UiJM A2(C WWW ATI |F,7r0, 2 O ij

164 | | | | STANDARDIZACIJA

FIZIKALNA ISPITIVANJA TREKSTINLA

Određivanje broja pređe — Metoda povesma, —

DE 677.061:620.1 JUS EF.S2.050

Krajnji rok za dostavljanje primedbi: 1 septembar 1958 O O CS | TC CUO UT 11 TU Z OOUR O AT UOJBI

1 Opseg

if Ova metoda važi za sve vrste pređe: beskrajna vlakna, jednožične pređe, končane i stručane pređe, vrpce, konac, kanap itd., čiji je prečnik manji od 2 mm ili čija Nm nije manja od 0,5, odnosno, čija masa po jedinici dužine nije veća od 2000 teksa (tx). Ova metoda važi za pređe u namotajima svih oblika.

2, Metoda ne važi za pređu koja otstupa od gornjih uslova više od 0,5"%/0.

2 Definicije

2.1 Broj pređe Za obeležavanje broja pređe upotrebljava se metarski .sistem, Nm (numera) i univerzalni sistem tx (teks).

2.11 Metarski sistem — Nm. Broj Nm jeste količnik dobiven deljenjem dužine pređe njenom masom. Broj Nm nam pokazuje koliko metara pređe daje masu od jednog grama, odnosno koliko kilometara pređe daje masu od jednog kilograma.

metfar/sram

Jedinice ovog sistema su: Nm { kilometar/kilogram.

2.12 Univerzalni sistem fx. Broj tx jeste količnik dobiven deljenjem: mase pređe njenom dužinom. Broj ix nam pokazuje koliko grama mase pređe daje dužinu od jednog kilometra. Jedinice ovog sistema su: j teks = gram/kilometfar militeks = miligram/kilometar

i — \gram/metar kiloteks — kilogram/kilometar ·

259, Povesmo-epruveta (u daljem tekstu epruvefa).

To je povesmo propisane dužine za određivanje broja pređe.

9 Princip

3.1 Broj pređe izračunava se iz dužine i mase Dpodesnih epruveta. Epruvete podesnih dužina dobijaju se namotavanjem pređe pod propisanim uslovima (tačke 7). Masa povesma određuje se pod različitim uslovima koji su dati u tačkama 3.11 do 3.17. Način određivanja mase povesma sporazumno određuju zainteresovane strane.

Primenjuju se sledeći načini određivanje mase povesma: A. Na bazi neprane pređe e

3.11. — na masi pređe dovedene u standardno stanje prema JUS P.S2.019; 3.12. — na masi pređe bez vlage — Hj. sušenoj do konstantne težine, u daljem tekstu suvoj; 3.13. — na masi suve pređe sa dodatkom propisanog procenta vlage (tirgovačke vlage, reprize, rigena*) u

daljem tekstu reprize.

B. Na bazi prane pređe

3.14. — na masi prane pređe dovedene u standardno stanje prema JUS P.S2.012; 3.15. — na masi prane suve pređe; 3.16 — na masi prane suve pređe sa dodatkom reprize;

8.17. — na masi prane suve pređe sa trgovačkim dodatkom**). 4 Oprema 4.1 Uređaj za dovođenje uzorka u standardno stanje prema JUS PF. S2.019.

4.2 Uređaj za namotavanje epruvete, sa vitlom obima kojim se dobija propisana dužina epruvete celim brojem obrtaja. Uređaj za namotavanje je snabdeven brojačem obrtaja vitla i vodičima žica Koji sprečavaju mršenje i namofavanje žica pređe jedne preko druge. Namotavanje pređe vrši se pod konstantnim naponom, tako da se dobije dužina epruvete sa tačnošću od + 0,50%, Preporučuje se obim vitla od jednog metra, ali se na zahtev zainteresovanih strana može uzeti i drugi obim.

4.3 Sušnica sa ventilacijom u kojoj se epruvete zagrevaju na 1059%C + 39. Uređaj za zagrevanje ne sme direktno da zrači na epruvete. Konstrukcija sušnice mora da bude takva da vazduh slobodno prolazi između epruveta. Sušnica može biti snabdevena uređajima pomoću kojih se može obustaviti strujanje vazduha u epruvete i meriti u samoj sušnici.

4.4 Vaga odgovarajućeg kapaciteta koja meri sa tačnošću od 0,01 g. Ova osetljivost važi i za vagu koja pretstavlja sastavni deo sušnice.

*) Trgovačka vlaga (repriza, rigen) jeste određen „procenat vlage koji se dodaje masi tekstilnog matrijala sušenog do konstantne težine, a za koji se smatra da je jednak količini vlage koja se pođ normalnim uslovima nalazi u tekstilu.

*') Trgovački dodatak je određeni procenat vlage i drugih nevlaknastih materija (masnoće, sredstva za apreturu itd.) koji se dođaju masi tekstilnog materijala sušenog do konstantne težine, a za koji se smatra đa se pod normalnim uslovima nalazi u određenoj vrsti tekstila.