JUS standardizacija
234 “ STANDARDIZACIJA i
FIZIRALNA ISPITIVANJA TEKSTILA DK 677.1/.6:620.1 Određivanje upredenosti pređe JUS P.S2.051
Krajnji rok za dostavljanje primedbi: 1 decembar 1958 = O i 0 9 CUO SM. Goce mbpar 10795
U ovom standardu primenjene su jeđinice veličina i njihove oznake po JUS A.A1.040 (napr. jedinica za težinu je Kkilopomd-k»).
i Opseg
dt! Ova metoda važi za jednožične, višežične i kablovane pređe (od štapelnih ili beskrajnih vlakana), čiji je prečnik manji od 2 mm. Za svaku vrstu pređe propisan je poseban postupak. Postupak za pređu važi i za predpredivo. Metoda je prvenstveno namenjena ispitivanju pređe u namotajima, ali se može primeniti i na pređe izvučene iz tkanina ako se upotrebe specijalne mere predostrožnosti. Metoda ne važi za pređu čije je istezanje pod propisanim prednaponom veće od 0,5%.
ije: Metoda se odnosi na određivanje upredenosti pređe i pravca uvoja. Upredenost pređe izražava se brojem uvoja po jedinici dužine.
1.4 Date su dopunske formule za izračunavanje istezanja i skupljanja pri raspredanju pređe.
I|:5 Po ovoj metodi određivanje broja uvoja na višežičnoj i kablovanoj pređi vrši se po sledećem redu: Na višežičnoj pređi: a) broj uvoja višežične pređe, b) broj uvoja jednožičnih komponenata. Na kablovanoj pređi: a) broj uvoja kablovane pređe, b) broj uvoja višežičnih komponenata kablovane pređe, c) broj uvoja jednožičnih komponenafa.
1.51 „Postupak određivanja dat je u tač. 8.
Ž Definicije 2.1 Upredenost je broj uvoja pređe oko njene osovine na dužini od 1 m.
2.92 Pravac upredanja. Pravac upredanja obeležava se velikim slovima S ili Z. Pređa ima S pravac upredanja, ako je pri vertikalnom položaju pravac upredanja paralelan sa srednjom linijom slova S, a Z, ako je pravac upredanja, pri vertikalnom položaju pređe, paralelan sa srednjom linijom slova Z.
38 Višežična pređa jeste pređa dobivena upredanjem dve ili više žica jednožične pređe.
2.4 Kablovana pređa jeste pređa dobivena upredanjem dve ili više višežičnih pređa.
2.5 Promena dužine usled raspredanja je povećanje ili smanjenje dužine posle raspredanja epruvete, izraženo kao procenat istezanja ili skupljanja u odnosu na dužinu epruvete između stega pre raspredanja. 3 Princip rada Sa pređe određene dužine uklone se uvoji okretanjem jednog kraja epruvete u smeru raspredanja dok pojedini elementi koji se ispituju ne budu paralelni. Tačan broj obrtaja potreban. da se uklone uvoji izrazi se brojem uvoja na jedinicu dužine.
4 Oprema
Za ovo ispitivanje upotrebljava se sledeća oprema:
4.1 Brojač uvoja sa dve stege. Jedna stega se okreće u oba pravca i u vezi je sa uređajem za registrovanje broja uvoja. Druga stega, ili obe, pokretne su u horizontalnom pravcu tako da se mogu ispitivati epruvete dužine od 10 mm do 500 mm. Brojač je snabdeven uređajima za postizanje prednapona na cpruveti i za brzo utvrđivanje dužine epruvete sa fačnošću od + 0,5 mm. Stega koja se ne okreće mora se kretati sa lakoćom i bez trenja da bi se u toku ispitivanja održao početni napon pređe.
Primedba: Na epruvetama kraćim od 50 mm i epruvetama sa tačnošću od desetog dela obrta. Ako brojač uvoja ne radi sa ovom preciznošću, mora se doterati. Važno je da se: a) ukloni svako bočno kretanje stege, b) dužina epruvete izmeri preciznim mernim aparatom ili šestarom.
4.2 Igla za paranje.
4.3 Sredstva za uveličavanje epruvete.
4.4 Uređaj za dovođenje uzoraka u standardno stanje (JUS PF.S2.012).
4.5 Uređaj za namotavanje laboratoriskih uzoraka.
5 Priprema epruveta
5. Opšti uzorak mora da bude fako uzet da pretstavlja partiju pređe koja se ispituje. Kadgod je moguće, uzorci se uzimaju najmanje iz deset pakovanja. Svi uzorci pažljivo se obeležavaju. | | Primedba: Uzorak pređe, uzet iz tkanine ili pletiva, mora da ima dovoljnu dužinu da bi se dobio
potreban broj epruveta. Prilikom uzimanja ovih uzoraka treba paziti da se ne promeni broj uvoja.
6 Epruvete
6.1 Dužina.
6.11 Dužina epruvete jednožične pređe između stega tireba da bude što veća ali uvek nešto manja od