JUS standardizacija
STANDARDIZACIJA
U industriji gume meša se do izvesnog stepena sa
gumom, a višak se penje prema površini, obrazujući
sloj koji štiti od štemog dejstva sunčeve svetlosti.
Parafin, obično beli tehnički, upotrebljava se pri izradi šibica da pomogne paljenje. Dobro rafinisan parafin sa visokom tačkom kapanja upotrebljava se za izradu politura, ali je manje važan od prirodnih VvOskova naprimer kao Carnauba i dr., jer je njegov film mekši i manje sjajan. U zubotehnici se upotrebljava naročito za uzimanje otisaka.
U ostale primene uključuje se izrada boja i obojenih pisaljki, štamparskih boja itd., kao i za uklanjanje perja sa živine.
U hemiskoj industriji se takođe upotrebljava u
svrhe dobivanja hlorisanog parafina.
b) Primena mikrokristalnog parafina Suproino Kkristalnom parafinu, upotreba mikrokristalnog parafina je relativno nova. Nije poznato zašto ova vrsta parafina nije imala komercijalnu prođu sve do 1930 godine. Moguće je da je ovo zakašnjenje vezano za činjenicu što su ulja za podmazivanje davala svega oko 3% ili manje ovog parafina. Isto tako, proizvodnja Ovog parafina i danas nije veća od 0,05% prema proizvedenoj sirovini.
Proizvodnja mikrokristalnog parafina naglo je DOočela da raste početkom i u toku II svetskog rata. A od fada, proizvodnja se naglo povećava.
Mada se za neke svrhe može upotrebiti bilo kristalni, bilo mikrokristalni parafin, ovaj drugi je DOogodniji u izvesnim primenama i jedino podesan ip za mnoge druge upotrebe. Karakteristike mikrokristalnog parafina su sledeće: visoka tačka topljenja, veliki viskozitet, fleksibilnost na niskim temperaturama, visoka Kkohezija kao i athezija i gipkost pri pritiscima bez prekidanja ili pucanja. Jedna ili više od ovih osobina prilagođavaju ovu vrstu parafina za njegovu specijalnu upotrebu. z
Najveća je primena ovog parafina za premazivanje papira gde se zahteva fleksibilnost i visoka tačka topljenja. Kristalni parafin je nepodesan zbog mnedostatka adhezije i zbog lomljivosti. Iste karakteristike prilagođavaju mikrokristalni parafin za premazivanje električnih uređaja, za smeše za konzervisanje u Dprehranbenoj industriji, za izradu gramofonskih ploča, voska za graviranje, štamparskih boja, indigo-papira, lovačkih patrona i dr. Pri izradi politura za podove i nameštaj i pri mnogim drugim primenama zamenjuje prirodne biljne i životinjske voskove.
U kompaundiranju gume, viša molekulska težina mikrokristalnog parafina povećava rastvorljivost i proizvodi žilaviji zaštitni sloj na površini. U antikorozionim sredstvima prisustvo mikrokristalnog parafina čini film fleksibilnim i neprekidnim.
Isto tako, ovaj parafin se upotrebljava u farmaciji 1 medicini pod naročitim uslovima.
c) Medicinski parafin
Ova vrsta parafina dobiva se specijalnim postupkom rafinacije s obzirom na specijalne uslove Drimene u pogledu kvaliteta.
Upotrebljava se u medicini za razna pakovanja, za impregnaciju hirurškog konca. Isto tako ima važnu primenu u farmaciji i kozmetici za izradu raznih vrsta kremova, ruževa za usne i masti za kožu. Može se primeniti i u prehranbenoj industriji.
V Analitičke metode ispitivanja kvaliteta parafina
a) Kristalni parafin
Metode za ispitivanje kvaliteta parafina donešene od strane ASTM (American Society for Testing Materials) i usvojene od ASA (American Standards Asociation), su metode koje su prihvaćene od većine potrošača i proizvođača. Međutim, one su ograničene u svom području primene. Mnogi drugi poželjni elementi ostaju da se definišu pomoću prihvatljivih metoda za ispitivanje. Ova situacija izgleda da rezultira iz ogra-– ničenih zajedničkih napora između proizvođačke i potrošačke industrije. Nedavno je jedan komitet, koji pretstavlja tehničko Udruženje industrije pulpi i pa-
pira i ASTM, počeo studiju metoda za ispitivanje parafina. Na ovom mestu iznećemo metode ispitivanja po ASTM i IP (The Institute of Petroleum), a od kojih su neke prihvaćene i predložene za jugoslovenske standarde. aj
Tačka topljenja odn. očvršćavanja (ASTM D 87-49). Tačka topljenja parafina ima direktno i indirektno značenje u većini primena parafina. Obično, ukoliko viša tačka topljenja — utoliko skuplji parafin. Pošto je parafin smeša ugljovodonika različitih tačaka topljenja, tačka topljenja je pre najviša vrednost, nego opšta vrednost jednog čistog jedinjenja. ASTM test primenjuje krivu hlađenja vreme-temperatura, a tačka topljenja je data kao temperatura minimalne promene. Može se reprodukovati u gramicama od 0,2 ?P.
Boja. — (ASTM D 156–49) i (IP 18/42). Boja je, uglavnom, važna kao pokazatelj stepena rafinacije parafina. Upotrebljava se Saybolt-ov hromometar, kao što je primenjen kod lakih naftinih produkata; parafin se ispituje u rastopljenom stanju. Red vrednosti za komercijalne vrste parafina dat je u definiciji za tehničke parafine.
Materije koje se ugljenišu (organske primese). — (ASTM D 612-45). Ovaj test daje meru stepena rafinacije. On je, uglavnom, adaptacija testa primenjenog na bela vazelinska ulja namenjena za medicinsku upotrebu. Odredba mora biti uneta u standarde zbog tendencije nekih parafina da emulgiraju sa sumpornom kiselinom, upotrebljenom kao reagens, naročito parafini sa niskom tačkom topljenja. Pod specijalnim uslovima tretiran je parafin sumpornom kiselinom tačno određene jačine, odnosno koncentracije. Boja koja nastaje u sloju sumporne kiseline je jedan pokazatelj, do kojeg stepena ostaju u parafinu materije koje se ugljenišu sa sumpornom kiselinom. Ispitivanje se označava sa »prolazi« ili »ne prolazi« upoređenjem sa prethodno tačno definisanim stamdardnim obojenim rastvorom.
Sadržaj ulja. — (ASTM D 721-47). metoda. za određivanje sadržaja ulja je srazmerno nova. Ranije se upotrebljavala izv. »press« metoda prema kojoj se izražavao rezultat ispitivanja kRombinovano — sadržaj ulja i vlage; 30 grama uzorka smrvljenog parafina izloži se pritisku od 900 p.s. i. (pound/square inch) u presi za ispitivanje parafina. Vrednosti dobivene pomoću ove metode za tehnički parafin bile su reproduktibilne i značajne. Sa potpuno rafinisanim parafinom rezultati su bili od ograničenog značaja.
wU novijim postupcima upotrebljava se muetfiletilketon kao rastvarač i meri se razlika rastvorljivosti ulja i parafina pod određenim uslovima ispitivanja. Obično, upotreba ovakvog postupka specificirana je kao ograničena na materijal koji po ASTM ima tačku topljenja iznad 40"C, a sadržaj ulja manji od 15%.
Jačina rastezanja (Tensile strenght). — Za ispitivanje ovog svojstva zahteva se specijalna aparatura; do danas nije razvijena jedna opšte Dpriznata aparatura i postupak. Test je vrlo. osetljiv u pogledu određivanja sadržaja ulja u parafinu; parafin sa visokim sadržajem ulja obično daje niže vrednosti za »tensile strenght.«
Perkinsov aparat za rastezanje bio je određen za merenje na tkaninama i papiru. Pri ispitivanju parafina jedna viljuškasta spona drži specijalno pripremljene uzorke koji se kidaju. Velika pažnja potrebna je za pripremanje uzorka parafina i njegovo kondicioniranje pre opita. Zbog specijalnih uslova ispitivanja, kao što je kontrolisanje temperature i vlažnosti prostorija, ograničena je primena i kod proizvođača i kod potrošača. '
Mnogo drugih testova se primenjuje za ispitivanje kristalnog parafina. Većina od njih još nije standardizovana, osim unutar jedne industrije. Ovakvi testovi su, naprimer, određivanje mirisa i ukusa. Svaki rafinater ima svoju sopstvenu metodu uzimanja uzoraka i od mišljenja pojedinih stručnjaka zavisi kontrola proizvodnje.
ASTM