JUS standardizacija

STANDARDIZACIJA

234 Za upotrebu soli, čiji sastav otstupa od propisanog pod 2.31 ili kod koje su vrednosti ispirljivosti

2.4

2.42

2.43

2.44 2.45

3.2.

3.5 3.6 3.7

4.1 4.2

SJ 5.2 5:21

5.22

veće od dozvoljenih pod 2.32, mora se prethodno, uz dokumentovano obrazloženje, tražiti saglasnost za izmenu postojećih propisa.

Granične vrednosti

Temperatura rastvora u rezervoaru predviđenom za zagrevanje i mešanje može iznositi najviše 60! C. u cilju bržeg rastvaranja.

Temperatura rastvora u predgrejaču, navedenom pod 2.212, i rezervoaru navedenom pod 2.213 i u kotlu ,može iznositi najviše 30%. Koncentracija rastvora može iznositi najviše:

1,2%/0 (1,2 kp mešavine soli na 98,8 1 vode pri 20'C) za impregnisanje borovog drveta,

3%/0 (3 kp mešavine soli na 97 1 vode pri 20'C) za impregnisanje jelovog i smrčevog drveta. Koncentracija rastvora ne sme biti manja od 1,1'/n. Najmanja količina soli u čvrstom stanju iznosi 3,5 kp/m3.

Najveća količina soli u čvrstom stanju, koja se nalazi u stubu nakon impregnisanja, može iznositi 5 kp/mš. Višak preko ove granične vrednosti ne isplaćuje se preduzeću za impregnisanje drveta.

Postupak za impregnisanje

Posebno se impregnišu stubovi od jele i smrče, a posebno od bora. Poželjno je posebno impregnisanje svake vrste drveta.

Nakon unošenja stubova na vagonetima u kotao, pušta se u rad vakuum-pumpa dok se ne postigne vakuum od najmanje 22 Torr/97,11%/73,8. cm He. Ovaj se vakuum, pri stalnom radu vakuum-pumpe, održava najmanje 45 minuta za stubove od bora ili jele, a najmanje 90 minuta za stubove od smrče. U slučaju da su na vagonetu stubovi od jele i smrče, trajanje vakuuma je najmanje 90 minuta.

Posle isteka ovog vremena u kotao se pušta sredstvo za impregnisanje. Pumpa za vakuum može se zaustaviti tek kada su stubovi potpuno preplavljeni.

U cilju ubrzanja prodiranja rastvora u stubove pušta se u rad, nakon dovođenja na normalni pritisak, pumpa za pritisak, koja stvara u kotlu pritisak od najmanje 8 atm.

Ovaj se pritisak održava sve dotle dok stubovi ne upiju propisanu količinu soli u čvrstom stanju. U toku impregnisanja mora se sredstvo za impregnisanje uvek nalaziti iznad stubova.

U toku impregnisanja meri se količina sredstva za impregnisanje u mernom rezervoaru:

a) pre početka impregnisanja;

b) pre zaustavljanja vakuum-pumpe (nakon zatvaranja ventila između mernog rezervoara i kotla;

c) nakon utroška propisane količine sredstva za impregnisanje, a pre vraćanja istog iz kotla;

d) nakon povratka preostale količine sredstva za impregnisanje iz kotla u rezervoar.

Postupak posle impregnisanja

Grafički prikaz toka impregnisanja uzima kontrolni organ.

Stubovi se nakon vađenja iz kotla slažu nagusto uz prisustvo kontrolnog organa.

Kontrolna ispitivanja Ispitivanje vlažnosti drveta vrši se prema odredbama standarda JUS D.B2.043 Ispitivanje sredstva za impregnisanje

Ispitivanie hemiskog sastava i ,

Ovo ispitivtanje vrši se po uobičajenim hemiskim postupcima. Ispitivanje ispirljivosti

Ovo ispitivanje vrši se na sledeći način:

10 komada drveta sa dimenzijama 5 X 2,5 X 1,5 cm, načinienih od belike drveta (pri čemu je ivica" od 5 cm u pravcu vlakana) osuše se na temperaturi od 105C i nakon olhađenja mere težinski sa tačnošću 0,1 p.

~ Potom se potope u 4" vodeni rastvor sredstva za impregnisanje i 15 minuta izlože pritisku od

100 mm živinog stuba. Po prestanku pritiska komadi ostaju u rastvoru 20 minuta. Nakon vađenja spoljna površina se briše filterpapirom. Zatim se vrši ponovno merenje težine sa tačnošću (0,I p. Iz razlika težina pre i posle potapanja ustanovljava se količina upijenog sredstva za impregnisanje, odnosno količina fluora, arsena i hroma.

Odmah nakon vaganja cepaju se komadi drveta u delove oko 3 mm debliime i slažu naretko u

_- zatvorenom staklenom sudu gde ostaju 21 dan. U cilju sušenja ostavljaju se komadići daljih 7 dana

uticaju vazduha.