JUS standardizacija

I PLENARNO ZASEDANJE TEHNIČKIH KOMITETA

ISO/TC 13 — VISINE OSA MAŠINA ISO/TC 15 — SPOJNICE ISO/TC 14 — KRAJEVI VRATILA ISO/TC 16 — KLINOVI

Ova četiri tehnička komiteta Međunarodne organizacije za standardizaciju (ISO) održala su svoje - prvo zasedanje u Brislu, Belgija, od 20. do 24 juna 1960. Sekretarijati sva četiri Komiteta pripadaju Belgiji.

Na plenumu su bile zastupljene sledeće zemlje članice: Belgija, Bugarska, Čehoslovačka, Francuska, Jugoslavija, Švajcarska, Švedska, Ujedinjena Kraljevina i Zapadna Nemačka.

Zasedanjima je pretsedavao g. Deby, počasni direktor belgijskog Društva mašinskih inženjera. Komitet ISO/TC 13 — je usvajanjem kompromisnog rešenja za tolerancije paralelnosti osa dovršio međunarodnu preporuku ISO za visine osa motornih i radnih mašina. Ova preporuka će sadržati jedan niz visina u mm i isti izražen u inčima. Ostalo je sporno, i biće predmet posebne ankete, da li treba dodati izvesn= vrednosti u inčima po predlogu Ujedinjene Kraljevine, s tim da ove odredbe budu prelaznog karaktera. | | Komitet ISO/TC 14 — je usvojio jedan niz prečnika za predlog preporuke o cilindričnim krajevima vratila i dva niza dužina u zavisnosti od prečnika. Stavljeno je u dužnost Sekretarijatu da pripremi predlog za konične krajeve vratila na osnovu dobivenih direktiva. Predloženo je da se prouče i konusni krajevi s unutrašnjim navojem, kao ı krajevi s konusom 1:5.

Komitet ISO/TC 15 — je prihvatio, kao osnovu za dalji rad, predlog Sekretarijata za preporuku o krutim spojnicama. Obrazovana je grupa eksperata koja će detaljnije proučiti celo ovo pitanje; sekretarijat je preuzela Belgija, a učestvuju: Francuska, Zapadna Nemačka, Švedska i Švajcarska.

Komitet ISO/TC 16 — je usvojio gamu preseka za paralelne klinove i odgovarajuće tolerancije. Komitet se složio da mere žlebova treba du budu takve da noseće površine klina u vrafilu i u glavčini budu jednake. Usvojeno je u načelu da se standardizuju i klinovi u inčima. Rad će se nastaviti na proučavanje klinova s nagibom. segmentnih i tangencijalnih klinova, kao i karakteristika čelika za klinove.

OBRAZLOŽENJE UZ PREDLOGE STANDARDA ZA PLOČE IVERICE

Velika potreba nameštaja svih vrsta kao i intenzivna građevinska delatnost kod nas i u svetu, s jedne strane, a s druge strane potreba za mehanizacijom i automatizacijom pogona radi racionalizacije proizvodnje, iziskuju takove materijale koji omogućuju laku i brzu obradu i obezbeđuju dobar kvalitet proizvoda.

Takvi materijali nađeni su u veštačkim pločama, koje, za razliku od masivnog drveta, imaju veće površine, jednolična svojstva i mogu se primeniti bez prethodnog veštačkog sušenja, lepljenja itd.

Osim šperploča i panelploča, za koje je neophodno drvo dobrog kvaliteta, pojavile su se u poslednje vreme ploče od razvlaknjenog drveta — lesonit ploče, ı ploče od drvnog iverja — ploče iverice, Kod obe

vrsre ploča značajno je da se proizvode od manj• vrednih šumskih sortimenata kao i od podesnih. otpadaka u drvnoj industriji.

Razvoj proizvodnje

Proizvodnja ploča iverica razvila se, uglavnom, posle II svetskog rata, a tome je mnogo doprinela pojava veštačkih smola. Ploče iverice imaju tako dobra svojstva da su upotrebljive za raznovrsnu primenu, pa su se brzo probile na tržište.

Kakvim tempom se razvila proizvodnja ploča iverica vidi se iz podataka koje je objavila organizacija FAO za razdoblje od 1950 do 1956 g.: : Proizvodnja u 000 m3 po godinama 1950 1951 1952 1953 1954 1955 1956

Evropa 10 40 80 120 270 450 725 Sev. Amerika 10 15 30 80 120 180 240 Sve ostale zemlje | —. — — || 38 60 Svega 20 55 110 202 411 663 1025

Dalji nagli razvoj u proizvodnji ploča iverica nastupio je u 1957/58 godini, o kojem govore sledeći podaci: