JUS standardizacija

___STANDARDIZACIJA koji sadrže najviše 0,20% ugljika, te maks. 0,05% S i maks. 0,05% P, pa su prema tome svi dobro mefalurški varivi, što se i spominje u tačci 5. koja glasi: .

»Svi limovi, obuhvaćeni ovim standardom, varivi su topljenjem: međutim, za limove izrađene od čelika Ć. 1200 ı C.1201 preporučuje se varenje samo do debljine 50 mm, a za limove od čelika Č.1201 još i predgrejavanje na 200"C«. (Taj čelik iznimno sadrži do 0,23 % ugljika).

Za čelike Č.1203, 1205 i 1207, koji sadrže kao leguru aluminijum, garantuje se ı žilavost u stanju posle starenja. Prema tome, te vrste imaju Još bolju varivost.

Standard predviđa i proveravanje varivosti prema dogovoru, i to ispitivanjem zavarenih spojeva na savijanje, žilavost ili zatezanje, sve po metodici koja je izložena u standardu JUS C.T3.051.

O kriterijumu za ocenu varivosti na bazi postignutih vrednosti taj standard ne daje nikakva uputstva. Isto tako se ne spominje opasnost za krti lom, što je sasvim razumljivo. 2. JUS-C.B0:500— Upljeničmi Ko”str ucio mi) čČielrci ojlbičmi = sarpja ra nit O vanim mehaničkim osobinama — Tehn. propisi za izradu i isporuku.

Ovaj standard, publikovan početkom 1960 godine, zamenjuje ranije izašle standarde JUS C.B3. 002/56, C.B3.003/58, C.B3.012/56, C.B3.015/56.

U tačci 2.4 spominje se varivost sledećim rečima:

»SVI Oy1 čelici, uopšte, mogu se variti topljenjem uz odgovarajuće mere predostrožnosti. Sem toga. sučeono zavareni spojevi čelika sa dodatnom oznakom V, ispitani prema odredbama tač. 6.45, moraju biti sposobni da se saviju za ugao 140” oko valjka prečnika koji je ravan dvostrukoj debljini epruvete (D=2a). Prilikom savijanja na zavarenom spoju ne sme doći do pojave prskotina«.

Tačka 6.45 kaže, da je za postupak ispitivanja kao i za oblik, mere i način izrade epruveta merodavan standard JUS C.T3.051.

Vrste čelika, označene slovom V, razlikuju se od čelika sa istom zateznom čvrstoćom samo po tome, što sadrže manje sumpora i fosfora.

Dok se za ostale dozvoljava. maks. 0,06% S ı 0,06% P te S-—-P maks. 0,10%. čelici sa slovom V sadrže maks. 0,05% S ı 0,05% P te S-—P maks. 0,00%. ~

Varivost Je u tom standardu garantovana samo za vrste:

Č. 0245V sa zateznom čvrstoćom 34—42 kg/mm?

Č. 0345V sa zateznom čvrstoćom 37—45 kg/mm?

Č. 0445V sa zateznom čvrstoćom 42—50 kg/mm?

I taj standard predviđa proveravanje metalurške varivosti ispitivanjem zavarenih spojeva po JUS C.T3.051, dajući istovremeno 1 kriterije za ocenu.

3. Predlog standarda JUS C.B0.501 — Čelici za noseće konstrukcije (Publikovan u časopisu »Standardizacija« april 1959) j

U tom predlogu već se uzimaju u obzir preporuke IIW-a za podelu čelika na četiri vrste, A. B,

C i D, za svaku grupu koja se klasifikuje po garantovanoj granici razvlačenja: 20, 25, 30 ı 35 kg/mm?.

Vrste A, B, C i D razlikuju se međusobom po sadržaju ugljika, sumpora ı fosfora, čiji maksimalni dozvoljeni sadržaj iznosi:

C S P SB A 0,20 0,06 0,06 0,10 B 0,20 0,06 0,06 0.10 C 0,20 0,05 0,06 0,09 D 0,18 0,05 0,04 0,07

Osim toga, za čelike sa granicom razvlačenja 35 kg/mm?, koji sadrže više mangana (do 1,80%) propisuje se maks. zbir sadržaja C ı Mn po formuli:

(6 C+Mn) %=maks. 2,7%

Za proveravanje varivosti propisuje se metodika po JUS C.T3.051 i kao kriterij za ocenu daje se kut pregiba od 140" oko valjka prečnika koji je ravan dvostrukoj debljini epruvete (D=2a, K=33). Pored toga daju se uputi za proveravanje tvrdoće u prelaznoj zoni preseka vara, koja usled kaljenja ne sme biti veća od 300 HV.