JUS standardizacija

o i IT ~

– da AOA aaa Oi ia O ER E

STANDARDIZACIJA

Sigurnost protiv krtog loma, a time i globalna varivost, garantuje se po tom predlogu standardna minimalnom žilavošću po Šarpiju, koja se određuje na epruveti sa V-zarezom na raznim temperaturama.

Za vrstu B propisuje se min. 3,5 kgm/cm? mereno na —20"C G »» » »? 359 . > »» > OG D »>» »> 5.5 3,5 >» » » —20"C

Za vrstu A. žilavost se ne ispituje, jer se ta vrsta čelika preporučuje samo za zakovane konstrukcije, te za pritisnute i druge delove zavarenih konstrukcija, gde ne dolazi u obzir opasnost od krtog loma.

Osim navedena tri standarda, sada se nalaze u pripremi još standard za fine limove ı standard za čelike za lance i zakovice, u kojima će biti isto tako postavljen zahtev. da ti čelici moraju biti zavarljivi. Ta dva standarda dosad nisu još publikovana ni kao predlog.

VII. Zaključak

Ponašanje nekog čelika za vreme zavarivanja i posle zavarivanja u lokalnom i globalnom obimu, njegova otpornost protiv promena hemijskog i fizikalnog karaktera, koje izaziva termički impuls u smislu pogoršanja plastičnih osobina, dakle sve to što se izražava zbirnim pojmom varivost, predstavlja za današnju nauku celi niz još nerešenih problema veoma kompleksnog značaja. Rešavanje tih problema je utoliko teže, što uzroci za raznovrsno ponašanje čelika prilikom zavarivanja ne leže samo u čeličnoj materiji, nego i van nje, a ti vanjski uzroci nisu samo objektivnog nego i subjektivnog značaja.

Zavisnost nastanka vrućih ili hladnih pukotina u zavarenom spoju od nečistoća kao što su sumpor, fosfor i oksigen, te zavisnost nastajanja tvrde kaljene strukture od sadržaja ugljika i ostalih elemenata dobro je poznata, pa je zbog toga moguće već na osnovi hemijske analize čelike klasifikovati u dobro i loše varive. Ukoliko se globalna ili konstruktivna varivost može identifikovati sa sklonošću ka krtom lomu, slična podela čelika može se izvršiti i na osnovi utvrđene zarezne žilavosti u nekoj kombinaciji oštrine zareza, brzine udara i temperature, koja može rekonstruisati uslove opterećenja zavarene konstrukcije u praksi. |

Za dokaz da su sve te pretpostavke zaista tačne, još je potrebno uvek izvršiti i izvesna ispitivanja samog zavara ili njegove okoline koja se nalazila pod dejstvom termičkog impulsa. Za takvo ispitivanje moraju se, prvo, izabrati podesne metode rada, a drugo, moraju se postaviti i neki kriteriji za ocenu ispitanog materijala na osnovi dobivenih vrednosti. |

Naši standardi čelika već predviđaju klasifikaciju čelika za konstrukcije prema sadržaju ugljika, sumpora i fosfora s jedne strane, i prema utvrđenoj zareznoj žilavosti sa druge strane.

U pogledu metodike ispitivanja varivosti oslanjaju se naši standardi na ispitivanja zavarenih spojeva po JUS C.T3.051, koja pretstavljaju normalni klasični metod, dajući pri tome kriterij samo za minimalni kut pregiba, a ne i za minimalnu vrednost žilavosti, koja se može izmeriti na raznim mestima zavarenog spoja. Osim toga, po standarđu JUS C.T3.051 moguće je proveravati varivost samo na srednje debslim limovima, a ne na tankim i finim limovima, i još manje na drugim čeličnim profilima simetričnog oblika. Bilo bi zato potrebno standardizirati metodiku ispitivanja i kriterije za ocenu još za ostale debljine ı profile. :

| __Osim toga, za ispitivanje konstruktivne varivosti postoje i razne druge metode, koje bi mogle doći u obzir za standardizaciju, ali samo u tom slučaju da su se te metode već pokazale kao dovoljno efikasne. j

Konačno, treba spomenuti da naši propisi o kvalitetu čelika sa garantovanom varivošću i propisi za metodiku ispitivanja varivosti ne mogu biti diktat nekih naučnih saznanja inostranih stručnjaka, nego moraju biti rezultat sporazuma između korisnika ı proizvođača čelika. j

| Prvi moraju imati već neka vlastita iskustva o ponašanju raznovrsnih već upotrebljenih vrsta domaćih čelika, da bi mogli tražiti zaista samo ono što je nužno ı ekonomski opravdano i da pri tome ne bi postavljali preterane zahteve. Drugi, pak, moraju kazati, sa kakvim stepenom čistoće i sa kojom sigurnošću izrade mogu se danas čelici proizvoditi u našim čeličanama prema postojećim prilikama. Ako bi se standardizirali zahtevi, koje naše domaće čeličane ne mogu postići, onda takav standard za sadašnjost ne bi imao nikakve vrednosti, jer ne bi bio realan.

Ako uzmemo u obzir još poznatu činjenicu, da ugovorene čelike često preuzimaju u čeličanama prijemni organi kojima kompleksnost pojma varivosti nije dovoljno poznata i koji se drže standardnih propisa doslovno, bz:z ikakve vlastite aplikacije propisa na dane slučajeve, onda je potrebno da se ti standardi sastave u takvoj formi koja bi omogućavala ı razna sporazumna rešenja.