JUS standardizacija

STANDARDIZACIJA

za konstruktivnu varivost: žilavost na raznim pa i najnižim još praktično OBU UI temperaturama za istu vrstu zareza. ili za razne vrste zareza na istoj normalnoj temperaturi.

Ti kriteriji su po predlogu IIW-a sledeći:

a) za čelike ispod 52 kg/mm? čvrstoće

ugljik 0,22 do 0,27% za čelike grupe A i B 0,22 do 0,24% >” 00. | EE CiD Ukoliko bi čelik imao više od 0,22% ugljika treba voditi računa o potrebi predgrejavanja; sumpor max 0,06% za čelike grupe A 0705 2 5 BI 0,05% ,, a 2 18) (0) GS 11 70) JU | max 0,06% za čelike grupe A 0,06% » ) »> B l 0,05% >» » >» D

b) za čelike od 52 do 65 kg/mm? čvrstoće: max C 0,22% Mn 1,50% Si 0,55% S. 0,05% P 0,06 < za B i C 0.22%- Mn: 1,50% Si 0,55% S-_0:05% P-0;05%-·za ID

Ot n saha O: - Mmm. Sadržaj ugljika ne sme preći vrednost 0,22%. Predgrejavanje ne bi bilo potrebno ako je \c _ Pa jednak ili manji od 0,47%. : : i

Nadalje, ITIW predlaže kao minimalnu zareznu žilavost na epruveti sa V-zarezom za čelike vrste

B 3,5 ksm/cm? mereno na temperaturi iznad O"C (C 35% 5 ”'. >” ”P. >” O0"'C D 34% C > bi » . ==

Za čelike vrste A IIW ne predlaže nikakva ispitivanja Žilavosti.

Smanjenje plastičnih osobina čelika zbog eventualnog kaljenja može se najlakše utvrdii određivanjem tvrdoće osnovnog materijala u blizini zavara. Pri tome se tvrdoća od 300 HV smatra kao neopasna i kao još dozvoljeni maksimum. Ukoliko bi čelik dobio u blizini zavara veću tvrdoću, nužno je predgrejavanje čelika da bi se smanjila brzina hlađenja. Amerikanski stručnjaci postavili su već formule za utvrđivanje potrebe predgrejavanja i to na osnov) sadržaja ugljika i raznih elemenata koji potpomažu dejstvo ugljika na kaljenje čelika.

Prema tome, postoji mogućnost da se čelici klasifikuju u grupe ne samo prema stepenu metalurške i konstruktivne varivosti, nego ı po stepenu tehnološke varivosti.

Gore navedena podela čelika u četiri grupe, A, B, C i D, koju predlaže IIW, oslanja se samo na opšti kvalitet čelika, bez obzira na to po kojem postupku se ti čelici izrađuju.

U zemljama koje proizvode konstrukcione čelike i po Thomasovom ı Bessemerovom Doslo d. koji daju jeftinije, ali zato kvalitetno lošije čelike nego postupci po Siemens Martinu, ta podela predstavlja istovremeno 1 ranglistu vrste čelika, koja počinje sa neumirenim Th-čelikom i završava sa umiren;im SM-čelikom, koji je dodatno još dezoksidisan pa ı legiran sa aluminijem, da bi njegova krištalna struktura bila što više finozrnata.

Za Jugoslaviju, koja zasad proizvodi čeljke po Th-i B-poštupku, nego samo po SM postupku, ta podela vrsta čeljka u četiri grupe više znači konačnu selekciju šarža, koje su bile rađene na isti način ali nisu sve ispale jednako dobro kako u pogledu homogenosti i nečistoća, tako i u pogledu zarezne Žilavosti. Konačna grupacija mogla bi se, dakle, izvršiti tek posle izvršenih hemijskih ı mehaničkih ispitivanja. VI. Pojam varivosti u jugoslovenskim standardima čelika

_ *

U našim već izašlim standardima čelika, pa i u onim koji se tek pripremaju, već se spominje

varivost ı to u sledećim standardima i na sledeći način:

1. J US C.B4.0144 — Kotlovski limovi od ugljeničnog čelika Taj standard obuhvata čelike:

Č. 1200 (bivši I po DIN-u) Č. 1205 (bivši H IIa po DIN-u) 1201 (bivši IL po DIN-u) 1206 (bivši H III po DIN-u) 1202 (bivši H 1 po DIN-u) 1207 (bivši H IIIA po DIN-u) 1203 (bivši H TA po DIN-u) 1208 1204 (bivši H II po DIN-u)