JUS standardizacija

STANDARDIZACIJA –— |C 9

Konzervisanje drveta : Predlog br. 3349 ISPITIVANJE ISPIRLJIVOSTI SOLI ZA IMPREGNACIJU JUS D. T4. 030 · DRVENIH STUBOVA ZA TELEKOMUNIKACIONE, VODOVE

a =——<—s:04111.R1{1ı:51.1=55=<=4.n=[-ć31--===<=Z=ZZ————

Krainji rok za dostavljanie primsdbi: 1. jm 1961.

U ovom standardu primenjene su jedinice veličina i njihove oznake po JUS 4.41.040.

1 Predmet standarda : Ovim standardom određuje se metoda ispitivanja ispirljivosti soli za impregnisanje drvenih stubova. Ž Princip rada

Drveni uzorci određenog oblika i dimenzija impregnišu se sredstvom za impregnisanje a zatim se izlože ispiranju vodom. Na kraju određuje se izlučena količina svake pojedine komponente upotrebljenog sredstva za impregnisanje. ·

3 Pripremanje uzoraka

3.1 Izbor materiiala za uzorke

Uzorci se izrađuju od drveta kcje ne sadrži veću količinu smole i lako upija sredstvo za impregnaciju. Najpodesnije drvo Je beli bor (Pinus silvestris), ali se može uzeti i druga vrsta drveta, u zavisnosti od primene sredstva za impregnisanje.

Drvo za uzorke mora biti zdravo, homogene strukture i b:z čvorova.

Za izradu uzoraka nepodesni su delovi stabla u neposrednoj blizini krošnje kao i delovi koji se nalaze 2 m iznad korena.

Kod jedne serije ispitivanja moraju se upotrebiti uzorci anatomski iste vrste. 3. Dimoanzije uzoraka

Uzorci imaju prizmatičan oblik čije su dimen”ije 5 cm X 2,5 cm X 1,5 cm. Ivica od 5 cm mora biti paralelna sa vlaknima drveta.

3.3 Broi uzoraka Ispitivanje se vrši sa 10 uzoraka navedenih dimenzija.

Impregnisanje uzoraka

4.1 Određivanje početne fežine , i Svi uzorci osuše se na 105%C do konstanine težine a potom ohlade u eksikatoru i izmere sa tačnošću 0,1 p. 4.2 Impregnisanje

Svi uzorci potope se u vodeni rastvor sredstva za impregnisanje pri temperaturi 20 "C—2 "C. Koncentracija rastvora treba da je jednaka onoj koja se primenjuje u praksi. Uzorci se oko 20 minuta izlažu vakuumu od 160 do 110 Torra (odnosno 78,95 % do 85,53 %, odnosno 60 cm Hg do 65 cm Hg). Nakon dovođenja na normalni pritisak ostavljaju se uzorci u rastvoru toliko dugo dok se potpuno ne natope rastvorom 1 upiju ga, no najmanje pola sata. U cilju ubrzanja procesa upijanja može se primeniti i pritisak od 100 mm Hg. Po završetku imprepnacije izvade se uzorci ı brzo osuše filterpapirom. Odmah potom pristupi se merenju njihove težine sa tačnošću 0,1 p.

4.3 Određivanje količine upijenog sredstva za impregnisanie Količina sredstva za impregnisanje p u kp/m3, koju su upili uzorci za vreme impregnisanja, određuje se iz težine uzoraka pi u pondima, izmerene pre impregnisanja, težine uzoraka p>+ u pondima, izmerene posle impregpisanja, koncentracije K u procentima i zapremine uzoraka u cm3 prema relaciji: |

| 7 (DO). 03 V Primer: : Neka je razlika težina poo—pir=12 p, koncentracija rastvora 0,75 “ ı zapremina uzorka V=5 x2,5 x1,5=18,75 cm3. | 12 — 0,75 | = = _LO=-4U0PICD)/> | 18,75 S Ispitivanje ispirljivosti | 55 Po završenom merenju težine impregnisanih uzoraka, iste treba odmah cepati u štapiće oko 3 mm debljine. | 5.2) Štapići se slažu na retko u staklenom sudu visine 10 do 20 mm. U zatvorenom sudu uzorci se drže 14 dana (u slučaju da se soli sporo fiksiraju, vreme držanja je 21 dan). U tcku sledećih 14 dana (odnosno 7 dana za soli koj» s> sporo fiksiraju) sud se postepeno otvara, tako da je 14-og dana potpuno otvoren ı štapići na vazduhu osuš»ni, te se mož*• pristupiti ispitivanju ispirljivosti. 5.3 Štapići se stavljaju u 600 cm3 destilovane vode i izlažu sniženom pritisku u cilju natapanja. Nakon toga stavljaju se uzorci zajedno sa vodom u bocu sa širokim grlom i sadržaja od 1 litra. 5.4 Nakon isteka jednog sata odlije se voda koja se čuva za analizu i nastavlja sa ispiranjem, poncvnim dodavanjem 600 cm vode. SS, Ovaj postupak odlivanja i dodavanja nove koližine vode yrši se u sledećim vremenskim intervalima: — nakon 2 i 4 sata (1 dan — drugo ı treće dodavanje vode), — nakon 8 sati (2 dan — četvrto dodavanje vode), — nakon 8 sati (3 dan — peto dodavanje vode), — nakon 72 sata (4,5 ı 6 dan — šesto dodavanje vode). U toku rada treba tečnost češće promešati. U pauzama nakon 1-og. 2-og i 3-eg dana ostavljaju se uzorci u zatvorenoj boci bez vode. Posle svakog ispiranja izračunava se analitički količina ispranih komponenata soli. 57) Ispirljivost se predstavlja odnosom količine sredstva za impregnisanje preostalog u drvetu prema ukupnoj količini kojom je zapožsto impregnisanje, 1 izražava u procentima. : Luja . Ispirljivost se posebno izračunava za svaku komponentu soli i upoređuje sa pripisanim graničnim vrednostima u standardu za impregnisanje stubova rastvorima soli.

e a aaa a a a oz o S ===