JUS standardizacija

8 : • > DI1IZAMNIJAT OI AV 1J i

OL Hi A RUMIJA ROI U O M E NL U E _____ 555 ____ — 1—%— —2——— F—đm 11R }}_——{—2 1 F— 714 14 1116X= č— U1"x— 3 —J -1/—Kw — 2 12 3 11113##31R " 7g_ P „~ PY„_ _NPIl\PČıWz wzw.PŽ

OBRAZLOŽENJE PREDLOGA STANDARDA ZA CEL-VLAKNA

Jasno je da je donošenje zakona o jugoslovenskim standardima usledilo u cilju obezbeđenja racionalnije proizvodnje, kvalitetnijih proizvoda i povišenja životnog standarda u krajnjoj liniji. U prvim godinama posle završetka rata, u jeku obnove zcmlje, pitanje kvaliteta bilo je donekle zanemareno, jer je bio primarni problem obezbediti sirovine za tekstilnu industriju i široku potrošnju. Nije se, prcma tcme, mnogo pažnje poklanjalo tom kakav se kvalitet kupuje ili proizvodi, već je važila, manje ili više, parola: »Daj šta daš«. Međutim, završetkom obnove zemlje i normalizacijcm ckoncmskih prilika pitanje kvaliteta proizvodnje, sirovina, među- i finalnih produkata dobivalo je vrcmcncm sve veći i veći značaj. Normalno je stoga da je ova tendencija dobila na kraju i svoju zakonsku potvrdu koja se ogleda u zakonu o jugoslovensk:m standard my.

Postavlja se pitanje da li treba da postoje standardi za kvalitet tekstilnih proizvoda uopšte, 1, ako je tako, šta se očekuje od te mere.

Kod nas postoji jedna jedina fabrika viskoznih vlakana u zemlji. Mada postoji tendencija i namera za izgradnju sličnih fabrika još na nekoliko mesta, ta j» izgradnja pitanje budućnosti i skoro je sigurno da tokom ovog petogodišnjeg plana neće biti realizovana. Fabrika viskoze u Loznici ima i imaće još za izvestan dalji period vremena monopolistički položaj u zcmlji. Konkurentske borbe koje bi trebalo da doprinesu podizanju kvaliteta viskoznih vlakana nema i nedostajaće još izvesno vreme. Mada do sada nije postojala nikakva zloupotreba ovog položaja te fabrike, ipak postoji, barem teoretska mogućnost, za tako šta, pa smatramo da je možda dobro da se ovakvi standardi za kvalitet zakonski usvoje. Jer, u slučaju slabijeg kvaliteta, posledice bi snosio kupac gotovih proivoda — naš radni čovek. Smatramo, prema tome, da propisi o kvalitetu viskoznih vlakana treba da zaštite, u krajnjoj liniji, naše radne ljude, koji za svoj novac treba da dobiju odgovarajući kvalitet finalnih proizvoda naše tekstilne industrije.

Koje karakteristike treba standardizovati?

Najvažnije karakteristike koje određuju kvalitet svakog vlakna, za sva područja primene, su sledeće: 1) čvrstoća kidanja i izduženje u suvom i mokrom stanju, 2) elastičnost, 3) Jungov modul elastičnosti, 4) apsorpcija vlage, i 5) postojanost prema višestrukoj, uzastopnoj deformaciji, 6) postojanost prema uticaju visoke i niske temperature, 7) postojanost prema uticaju svetlosti i a:mosferskih prilika, 8) postojanost prema dejstvu mikroorganizama, 9) specifična težina. Od izvanredno velikog značaja je zahtev da sve ove osobine budu ravnomerne, jer od toga zavisi i prerada vlakna u tekstilnoj fabric Za široku potrošnju su od značaja i sledeće karakteristike: 1) titar, 2) otpornost prema gužvanju, 3) ravnomsrno obojenje, 4) postojanost vlakna ı proizvoda. na njihovoj bazi kod pranja, _5) prljanje i mogućnost čišćenja, 1 6) postojanost forme kod nošenja. I fiziološke osobine igraju izvesnu ulogu, na primer, kako vlakno ili proizvod na njegovoj bazi upija znoj i kako ga otpušta, kako propušta vazduh, kako je postojano prema zračenju, itd. Pored ovih, za svaku vrstu vlakna postoje i posebne karakteristike. Kod cel-vlakna su od značaja sledeće: 1) ravnomerna dužina sečenja (štapel-dijagram), 2) kovrdžavost, 3) prisustvo slepljenih vlakana i drugih grešaka iz toka predenja. Osim toga, mogu se zahtevati još i izvesne dopunske osobine koje iziskuje primena materijala za čisto specijalne svrhe. Sada se postavlja pitanje šta treba standardizovati, odn., za koje karakteristike ili osobine treba

odrediti minimalni kvalitet. Jasno je da predmet standarda kvaliteta ne treba da budu osobine koje su, generalno uzev, karakteristične za neko vlakno, na primer, postojanost prema uticaju temperature, dejstvu mikro-