JUS standardizacija

STANDARDIZACIJA 9.

cioniranom stanju u standardnoj atmosferi za ispitivanje. U tropskim i subtropskim zemljama može se primeniti dopunska standardna atmosfera za ispitivanje.

Sušenje se može izvoditi u sušnici zagrejanoj na 50 do 55 "C; na ovaj se način, počinjući od atmosfere bliske standardnoj atmosferi, može lako postići relativna vlaga od oko 10%. Dozvoljeno je prethodno kondicioniranje u sušnici samo u slučaju ako tekstil tom prilikom ne gubi i druge isparljive materije sem vode.

UZ PREDLOG STANDARDA JUS F.S0.100 (Istorijat donošenja preporuke ISO/R 139)

Preporuku je izradio Komitet za tekstil ISO/TC 38, čiji sekretarijat drži Britanska ustanova za standarde (B.S.1.) Kondicioniranje uzorka za ispitivanje diskutovano je na prvom sastanku tehničkog komiteta ISO/TC 38, održanom u Buxton-u, Juna 1948. Tom prilikom donete su definicije nekih od osnovnih termina. Diskusija je nastavljena na sledećem sastanku u Bournemouth-u, Juna 1951, uglavnom o tehničkim terminima i definicijama.

Posle toga je Sekretarijat ISO/TC 38 na osnovi postignutih sporazuma na ovim zasedanjima izradio nacrt predloga koji predstavlja tekst preporuke R/139. Dokumenat je 1955. poslat na mišljenje svim članovima Tehničkog komiteta, a zatim je dostavljen Generalnom sekretarijatu kao nacri ISO preporuke. Pre izrade definitivne redakcije nacrta preporuke, održan je u Southport-u, maja 1956, sastanak na kojem su donete odluke o izvesnim dopunama i izmenama teksta koje su dostavljene Generalnom sekretarijatu da na osnovu istih izradi predlog ISO-preporuke.

Jula 1957. predlog ISO-preporuke (No 113) poslat je na mišljenje svima ISO članicama, koji je posle malih izmena usvojilo sledećih 30 zemalja (od 39, koliki Je bio ukupan broj članica):

Australija Nemačka . Novi Zeland Austrija - Grčka Norveška Belgija Mađarska Pakistan Bugarska Indija Poljska Burma Irska Rumunija Čile Izrael Španija Čehoslovačka Italija Švedska Danska Japan Švajcarska Finska Meksiko Engleska Francuska Holandija U.S.S.R.

Ni jedna članica se nije suprotstavila donošenju ove Preporuke.

Nacrt ISO-preporuke Je najzad pismenim putem dostavljen ISO Savetu, koji Je, januara 1960. god., odlučio da sa prihvati kao ISO-preporuku.

e a II III IIb+đJII II IIIIIIIIIIIIIIIz—:I–—–—— : I:—IIIiI——–SII—I—Ke—

HLOROVODONIČNA KISELINA DK 661.419 Predlog. br. 3714 ~ TL ; O H.BI015

—:a –_—EC- –og_Z_ O a ______________ Krainii rok za dostavlianie primedbi: 1. ianuar 1962.

U ovom standardu primenjene su jedinice veličina i njihove oznake prema JUS 4.41.040 (na primer, jedinica za težinu kilopond — kp).

1 Predmet standarda

Ovaj standard se odnosi na hlorovodoničnu (sonu) kiselinu tehničku, koja se dobiva dejstvom koncentrovane sumporne kiseline tehničke na natrijumhlorid, odnosno kalijumhlorid, pri čemu nastaje gas— hlorovodonik (HC!), koji se absorbuje u vodi ı daje hlorovodoničnu (sonu) kiselinu.

:Ž Definicija

Hlorovodonična kiselina tehnička, prema ovom standardu, je vodeni rastvor gasovitog hlorovodonika — HCI sa određenim % HCI.