JUS standardizacija
STANDARDIZACIJA
To će biti moguće učiniti u pogodnom momentu, kada naša industrija bude izvršila komercijalnu tipizaciju ove vrste lepka u smislu njegovog plasmana za određenu namenu.
Sem pomenutih, u našoj zemlji se proizvodi još čitav niz drugih lepkova sintetičkog i biljnog porekla, zatim od kaučuka (prirodnog i sintetičkog) itd. koji pretežno nalaze primenu za lepljenje papira, kartona, kože, gume, plastičnih masa, mineralnih premaza u građevinarstvu, brusnih zrnaca i u druge svrhe. Tu spadaju: biljne belančevine, skrob, dekstrin, sulfilna lužina, nitrocelulozni derivati, bituminozni lepkovi, itd. :
Neki sintetički lepkovi, kao na primer rezorcinski i fenol-rezorcinski (proizvodnja »Chromos« Zagreb), nalaze primenu i za lepljenje drveta, ali samo u ograničenom obimu (zbog skupoće ovih lepkova) i to samo za specijalne vodootporne spojeve. -
Svakako će biti potrebno da se odvojeno od ovih standarda analizira i potreba, odnosno zrelost situacije tržišta za standardizaciju nekih od ovih lepkova (kao nrp. za potrebe industrije obuće).
S obzirom na različit hemijski karakter i time uslovljena različita tehnološka svojstva, smatralo se celishodnim da se kvalitativni zahtevi propišu posebno za svaku vrstu lepkova.
Tako danas postoji tendencija, pa i ostvarenja u svetu, da se lepkovi za drvo posmatraju, uglavnom, sa jednog gledišta, tj. sa gledišta njegove sposobnosti lepljenja, čvrstoće i otpornosti slepljenog spoja prema eksploatacionim uslovima, pa se u tom smislu propisuju zahtevi za minimalnu čvrstoću slepljenog spoja za pojedinu kategoriju izloženosti, ipak naš prvi potez u tom pravcu ne može da bude radikalan, jer se takvi standardi mogu razviti samo evolucijom kroz dugogodišnja proveravanja praktičnih rezultata izdržljivosti slepljenih spojeva u raznim uslovima, prema uporednim laboratorijskim merenjima pod određenim već standardizovanim postupcima ispitivanja čvrstoće uz varijabilne uslove kondicioniranja.
Inž. J. Jelenić