JUS standardizacija
ŠTANDARDIZACIJA
b) da lepak pokazuje, već prema vrsti i kvalitetu, različito ponašanje prema atmosferilijama i drugim uslovima izloženosti (vlazi, vodi, mrazu, suncu, temperaturnim promenama, dejstvu mikroorganizama) i da je upoznavanje i redovno praćenje ovih svojstava od bitne važnosti za izbor lepka za konkretnu namenu;
c) da lepak pokazuje veoma različita svojstva i ponašanje u slučaju varijacija u načinu pripreme i upotrebe i to ne samo kad su u pitanju različite vrste lepkova, nego čak kod istorodnih lepkova, ali raznih trgovačkih marki.
Prema tome, donošenje standarda za lepkove neće samo doneti uobičajene koristi, kao što su obaveza proizvođača da se pri proizvodnji pridržavaju odgovarajućih minimalnih zahteva, kao i stvaranje veće sigurnosti u prometu zbog izdavanja uverenja o kvalitetu robe, nego će se postići i sledeće veoma značajne prednosti:
a) Zaoštriće se pitanje pravilne primene proizvoda, jer će proizvođač biti obavezan da daje uputstva za upotrebu svog lepka za sve u praksi uobičajene i neuobičajene načine primene, za koje smatra da lepak odgovara, izdajući u tom smislu odgovarajuće brošure i separate sa detaljnim informacijama o načinu pripreme, nanošenja, očvršćivanja i eV. posebnog kondicioniranja pre upotrebe slepljenog predmeta. Ova uputstva neće biti merodavna samo za upotrebu lepka u praksi, nego takođe i za pripremu epruveta i ispitivanje lepkova u laboratorijskoj kontroli, jer će se primenom ovih propisa od strane proizvođača moći dobiti najbolji uvid u vrednost konkretnog lepka. Posebnu važnost u uputstvu imaće podatak garantovanog roka upotrebe, zatim maksimum vremena pripreme i minimum radnog vremena lepka. Poznato Je da su sintetički lepkovi, i to naročito duroplasti, zbog nastavka polimerizacije upotrebljivi samo ograničeno vreme a,s druge strane, da pripremljeni.lepak za upotrebu treba utrošiti u određenom, t. zv. radnom vremenu.
· b) Zaoštriće se pitanje pravilnog izbora lepka za određenu svrhu, u zavisnosti od izloženosti „slepljenog predmeta (unutrašnja ili spoljna montaža sklopa, upotreba pod vodom — običnom, morskom), za avionske konstrukcije, za vlažne komore, sušare, itd. O tome će odsad razmišljati prvenstveno proizvođač lepka, koji će najbolje moći da oceni da li njegov proizvod odgovara određenoj nameni i uslovima izloženosti ili ne. -
c) Vodiće se računa o garanciji roka upotrebe i o datim garantnim rokovima u vezi sa određivanjem termina isporuke i upotrebe lepkova.
d) Stvoriće se zajednička platforma kriterijuma kvaliteta lepkova, Jer se naši propisi za ispitivanje pojedinih svojstava oslanjaju na inostrane standarde ove vrste. Ovo će nam omogućiti da upoređivanjem rezultata ispitivanja u potpunosti sagledamo kvalitetne razlike između naših i stranih proizvoda srodnog hemijskog sastava, što će stvarati nove impulse u domaćoj privredi za dalji razvoj kvaliteta i asortimana. To naročito važi za eksterne lepkove, koji su izloženi kiši i nevremenu.
e) Upoređivanjem laboratorijskih rezultata ispitivanja otpornosti slepljenih spojeva od drveta po određenoj metodologiji kondicioniranja, u skladu sa standardima, sa praktičkim rezultatima atmosferske i pruge izloženosti u uslovima eksploatacije, moći će se stvoriti slika o sličnosti dejstva određenih laboratorijskih metoda izlaganja sa onima koje epruvete trpe u praktičkim uslovima izloženosti. Ovo će omogućiti dalje usavršavanje metoda kondicioniranja epruveta slepljenih spojeva i standarda lepkova za drvo uopšte, a posebno u smislu podele lepkova sa stanovišta odnosa lepkova prema atmosferskim i drugim uslovima izloženosti, a ne prema ponašanju epruveta prema određenom tipu uslova kondicioniranja kakva je podela zasad usvojena. i -
f) Stanđardizovanje naših lepkova za drvo daće impuls povećanju izvoza, jer će se Kvalitativni prijem vršiti prema usvojenim internacionalnim metodama ispitivanja.
Izbor lepkova za standardizovanje
Na ovom prvom koraku standardizovanja, koji je u odnosu nastanje u drugimdržavama istog tehničkog nivoa proizvodnje učinjen relativno sa zakašnjenjem, donošenje ovakvih standarda po svom privrednom značaju zaslužuje posebnu pažnju. |
U predlozima standarda su obuhvaćeni:
1) svi animalni lepkovi: albuminski (tehnički krvni albumin), kazemski lepak (u vidu gotove mešavine u prahu za hladnu pripremu vodom), razne vrste glutinskih lepkova (kožno, od sirove i prerađene kože i koštano tutkalo) (riblji lepkovi se kod nas ne proizvode);
2) sintetički lepkovi i to:
2a) duroplast-lepkovi (lepkovi koji posle hemijskog očvršćivanja ne omekšavaju pod dejstvom temperature): karbamidni lepak (karbamid-formaldehidni) i fenolni (fenol-formaldehidni),
2b) termoplast-lepkovi (lepkovi koji posle fizičkog očvršćavanja sušenjem omekšavaju pod dejstvom temperature): PVA-disperzioni lepak. o |
lako je prvobitno predviđeno standardizovanje i drugog vinilnog lepka na bazi rastvarača: naknadno hlorisanog PVC-a, ipak se docnije od toga odustalo iz razloga što je upotreba ovog lepka mnogo raznovrsnija a, takođe, i kombinovana (za lepljenje različitih materijala, kao na primer ploča od plastičnih masa na podlozi od drveta i sl.), a čistog lepka za lepljenje drveta ograničena. Pokazalo se celishodnijim da kvalitativni propisi za ovu vrstu lepka budu zasnovani na širim postavkama sa stanovišta njegove primene. =