JUS standardizacija

STANDARDIZACIJA

3.3

3.4

4.1

4.11

4.12

4.2

Određivanje položaia vara u radiografu

Da bi se položaj vara mogao identifikovati na radiografu treba duž vara, s obe njegove strane, postaviti olovne oznake u obliku strele ili drugog podesnog oblika. Oyo ne mora biti potrebno ako postoji nadvišenje vara. Identifikacija radiografa -

Na svakom delu vara koji treba da se radiografiše treba da budu pričvršćena olovna slova. Slika ovih slova treba da se pojavi na radiografu radi omogućenja nesumnjive identifikacije ispitanog dela vara.

Obeležavanje

Kao reperne tačke za tačno utvrđivanje položaja svakog radiografa služe, po pravilu, trajne oznake utisnute čeličnim žigom u metalni predmet. Gde priroda materijala i njegovi uslovi rada čine ovo žigosanje nepoželjnim, mora se potražiti drugo podesno sredstvo za tačno utvrđivanje položaja radiografa. To mogu biti oznake bojom, ili tačne skice. Preklapanje filmova

Pri radiografisanju neprekidne dužine vara treba uzastopni radiografi da se preklapaju u dovoljnoj meri da bi osigurali da nijedan deo vara ne ostane neilspitan. ·

Indikatori kvaliteta snimka

U cilju ocene kvaliteta (oštrine) snimka treba pri radiografisanju koristiti indikatore kvaliteta snimka (u daljem tekstu »IKS« ili »indikator«).

IKS treba da bude smešten na jednom ili na oba kraja svake sekcije koja se radiografiše, na površini predmeta koja Je izložena izvoru radijacije ı to tako da najtanji deo, odnosno najmanji prečnik žice indikatora leži na onom kraju filma, gde zraci prodiru kroz najveću debljinu materijala. Jedino tamo, gde Je površina predmeta koja Je izložena izvoru radijacije nepristupačna, i samo u tom slučaju, može se IKS smestiti i sa strane filma. To mora da se naglasi u izveštaju ispitivanja, jer pokazivanja indikatora u tom slučaju nemaju isto značenje kao kada Je on u normalnom položaju. U zavisnosti od tipa, IKS se smešta duž vara, ili popreko na var.

Za detalje o upotrebi indikatora kvaliteta snimka vidi standard JUS C.T3.048.

Vrednosti minimalne osetljivosti koje se iziskuju od indikatora treba da budu utyrđene sporazumno između zainteresovanih strana. Te vrednosti pružaju samo merilo kvaliteta primenjene tehnike. One nisu neminovro u srazmeri sa osetljivošću otkrivanja grešaka u varovima. ~

Tehnika izrade radiografa

Filmovi i folije!)

Treba upotrebljavati tipove filmova i folija nevedene u tač. 4.11 do 4.13. Filmovi ı folije za tehniku klase A

Po pravilu treba koristiti »filmove bez folija« koji se mogu upotrebiti, u zavisrosti od okolnosti, bilo stvarr.o bez folija ili sa olovnim folijama. Debljina ovih folija treba da bude u granicama od 0,02 do 0,15 mm. Alternativno, mogu se upotrebiti »filmovi sa folijama«, u kombinaciji sa slanim folijama »za viscku oštrinu«.

Akose u neizbežnim prilikama upotrebljavaju »filmovi sa folijama« u kombinaciji sa slanim folijama tipa »velike Drzine«, to mora biti spomenuto u izveštaju ispitivanja, pošto ova tehnika prouzrokuje gubitak oštrine.

Filmovi ı folije za tehniku klase B

Upotrebljavaju se finozrnasti filmovi Jakog kontrasta, kombinovani s olovnim folijama. Debljina olovnih folija treba da bude između 0,02 ı 0,15 mm.

Filmovi i folije za tehniku klase C

Upotrebljavaju se finozrnasti filmovi Jakog kontrasta, kombinovani s olovnim folijama. Debljina prednje folije treba da bude između 0,02 i 0,15 mm, a zadnja folija može biti deblja.

Kasete

Filmoyi i folije (ako se upotrebe) treba da se smeste u kasete. Kasete mogu da budu krute ili fleksibilne.

U oba slučaja treba preduzeti odgovarajuće mere da se osigura dobro naleganje filma na folije.

1) ·Naziyi preporučenih filmova (»film sa folijom«, »film bez folije«, »finozrnast film«, »film velikih kontrasta«ć) poduda” raju se sa uobičajenim označavanjem osetljivih materijala. Isto tako je i sa slanim folijama, bilo da su »folije za visoku oštrinu«, Ili »folije za veliku brzinu«.

Cifre za d:bljinu olovnih folija date su samo orijentaciono.

22