JUS standardizacija

18

Fi

STANDARDIZACIJA

Pri izradi predloženih tablica služili smo se najnovijim jugoslovenskim, engleskim, američkim, nemačkim, francuskim, italijanskim i sovjetskim fablicama o vrednostima MDK za pojedine materije, literaturom posvećenom ovom pitanju koja nam je bila dostupna i iskustvima naših institucija i stručnjaka.

Postojs različita gledišta o tome šta treba da bude kriterijum za određivanje MDK škodljivih materija. Ona se, uglavnom, mogu svesti na tri grupe.

1. Po jednima, vazduh ne sme da sadrži nikakve strane i škodljive materije u bilo kojoj količini. Očigledno je da je takav stav nerealan i neekonomičan a ni medicinski opravdan, jer bi u takvom slučaju često za male koncentracije neke materije u vazduhu koje organizam može bez teškoće da podnese morali da trošimo ogromne sume novaca za njihovo ofklanjanje iz atmosfere. U sadašnjim uslovima nemoguće je izbeći delimično zagađivanje atmosfere, pa se logično postavlja pitanje: dokle se sme da ide u zagađivanju atmosfere, radnih prostorija i radilišta. gde su granice i kako ih odrediti.

2. Drugi autori smatraju da MDK treba da leži na granici patoloških i da MDK mogu da budu tolike da izazivaju fiziološke odbranbeno zaštitne reflekse i reakcije u ofpganizmu, ali ne i patološke pojave. Ovaj stav j> neispravan i nehuman jr se ne može smatrati normalnim da čovek radi i živi 8 časova u takvoj koncentraciji pojedinih, ili smeše gasova, koji kod radnika izazivaju na primer kijanje, kašalj, suzenje, pečenje i svrab očiju, što je već znak intenzivnog štetnog dejstva na organizam. Ne možemo staviti organizam u situaciju da mora stalno da koristi svoje zaštitno odbranbene mehanizme. Ove reakcije su upravo opomena da se

organizam mora da ukloni iz opasne zone. Kod stalnih zloupotreba refleksno-odbranbenih mehanizam.

može da zataji i da tako organizam izložimo smrtnoj opasnosti. Setimo se samo dejstva H»S: pri dužem delovanju nastupa anosmia i zaštitnog mehanizma nema. Zato MDK moraju biti ispod onih koncentracija koje izazivaju pokretanje zaštitnih mehanizama u organizmu.

3. Treće je gledište da MDK treba da se donose na bazi fizioloških dejstava pojedinih materija na organizam a ne na koncentracijama koje izazivaju odbranbene reflekse, zapravo da MDK moraju biti niže od onih koncentracija koje izazivaju prag nadražaja. Smatramo da je ovo gledište jedino ispravno 1 opravdano. Pri otkrivanju dejstva pojedinih materija na organizam treba koristiti što osetljivije metode koje su u stanju da otkriju i najfinije fiziološke promene u organizmu (na primer, encefalografija, adaptometrija, tremorometrija, itd.) ·

Većina fizioloških reakcija u organizmu nastaje pri koncentracijama koje se mogu osetiti mirisom iz čega može da se izvede praktičan zaključak da su sve koncentracije gasova i para već opasne ako se mogu osetiti čulom mirisa.

Upravo zato što smatramo da su fiziološke promene koje izazivaju pojedine materije u organizmu merilo određivanja vrednosti MDK, osnova našeg predloga su sovjetske tablice o MDK štetnih materija u vazduhu radnih prostorija i gradilišta, jer su one rađene, uglavnom, na bazi fizioloških ispitivanja, mada smatramo da su i one katkad previsoke jer su daleko iznad praga nadržaja za pojedine materije.

Ispitivanja V. A. Rjazanova i njegovih saradnika metodama pneumografije, adaptometrije, encefalografija i drugim metodama pokazala su da su koncentracije materija koje izazivaju razne fiziološke manifestacije organizma daleko ispod normi o MDK datim u ovom predlogu. Na sledećoj tabeli su dati podaci o nekim materijama.

Prag nadražaja kod pojedinih materija u mg/m3

Tabela 1 Metoda ispitivanja Norme MDK i pneu optička | svetlos. |elektkorti rO Naš SEO JB mogra- | hro- adap- kal.. 6 SSSR |(001 1957 predlog fija naksija tacija refleksi

H.SO, 0,6 1 — 0,7 0,4 1 1 1,0 1,0 Hlor 0,8 1,5 125) 1,0 — 3 . 1 2,9 1,0 Ahrolein 0.8 125 0,75 0,6 — 152, -- 152 Formaldehid 0,07 — 0,08 0,1 — 6 ili 6 1 SO» 1,5 — 155 0,6 — 13 10 26 10 SO, 0,1 = 0,6 — 0,6 — — — Metanol 4,3 . — — 3,7 — 260 50 256 50. Metilacetat 0,5 — — 0,18 0,08 610 100 450 100 Etilacetat 0,6 — — | __0,30 — 1400 200 1464 200 Butilacetat 0,6 — = 0,30 0,13 1950 200 950 200 Amilacetat 0,6 — — 0,30 — 1050 100 1000 100 Vinilacetat 1,0 — — 0,77 0,30 — — = = Sona kiselina — — — 0,20 — (| i = = EFurfurol 1,0 — = 0,3 0,08 20 — = 20 Dinil 0.06 — — 0,06 0,03 — 0,1 — 0,1 Stirol 0,02 — — — 0,005 420 10 420 420

–——=—=—–—–——>”– – – Iıı –––—–I ––-—e --- ——–3žŠŽICUCcCC- —- —---- _ —- I _______ ___ ____ _________________ __ ___ __ •

|