JUS standardizacija

STANDARDIZACIJA \ 219

Iz ove tabele se vidi da su i predložene norme često vrlo visoke (stirol, Butil i etil acetat itd.), naročito u odnosu na koncentracije koje izazivaju elektro-kortikalne reflekse (kolona 10).

Američka tablica o normativima MDK (American Conference of Governmental Industrial Hygienist) koje se donose svake godine pokazuju da se normativi menjaju u smislu snižavanja MDK za pojedine materije. Ako uzmemo za primer 1955. god. onda možemo zapaziti vrednosti smanjene: azotni oksidi sa 25 na 5 ppm, ozon sa 1 m 0,1, CO» sa 2,5 na 0,5; do smanjenja je došlo i 1961. god. u odnosu na 1960, na brom sa 1 na 0,1 ppm; hloroform sa 100 na 50, trihloretilen sa 200 na 100 ppm; butanon sa 250 na 200, itd.

Često se čuju prigovori da su norme za MDK, a naročito sovjetske norme za MDK, suviše stroge i da realno čovek nije izložen takvoj opasnosti od škodljivih materija iz vazduha kako se to čini, gledajući stvari, kroz, MDK. |

Smatram takve prigovore nepravilnim. Ako se uporede norme o MDK pojedinih materija u VaZduhu i količine koje se kroz respiratorni trakt mogu uneti u organizam sa normama o dozvoljenim koncentracijama tih istih materija u vodi i količinama koje se vodom mogu uneti u organizam, onda se vidi da su norme za vodu daleko strožije uprkos činjenicama da:

1) resorpcija bilo koje materije kroz respiratorni trakt je 20 puta brža, a dejstvo 80 puta jače od resorpcije fih istih materija kroz digestivni trakt;

2) materije koje se unose u organizam kroz digestivni trakt ne resorbuju se u potpunosti;

3) put kroz digestivni trakt vodi kroz jetru koja zadržava i razgrađuje sve toksine tako da u krv može da prodre samo deo otrova; respiratorni trakt uvodi toksine direktno u krv a time i u svaku živu ćeliju.

U tabeli 2 date su norme o koncentracijama pojedinih materija u vođi i vazduhu i količine pojedinih

materija koje se na bazi tih normi mogu da unesu u organizam iz vazduha (preko respiratornog trakta) i vode preko digestivnog trakta.

Tabela 2 Voda Gasovi Ca EL bj : S _ LE OL: Uncse se Oe Lak rad aa Rode Lak rad O at O . 0 1 DIE} mg/mž 73 oi Zo ad mg/mž E Sa 28 ei rada rada rada rada Amonijak 155 4,5 70 316,0 1008,0 20,0 06 288,0 Arsen 0,05 0,15 19 91.2 273,6 3,0 14.4 43,2 Bakar 3,0 9.0 = = = = — Gvožđe 1,5 4,5 15 72.0 216,0 4,0 19,2 57,6 Jod 1,0 3,0 0,1 0,48 1,44 1,0 4,8 14,4 Mangan 1,5 4,5 3 24,0 72,0 0,3 1,44 4,32 Olovo 0.1 0,3 0,2 0,96 2,88 0,01 0,048 0,14 Selen 0,05 0,15 0,1 0,48 1,44 — — = Fenol 0,001 0,003 19 91,2 273,6 5 24,0 72,0 Fluor 1.0 3,0 0,2 0,96 2,88 — — Hlor 0,3 0,3 3 14,4 43,2 1 4,8 14,4 Cink 15,0 45,0 15 72,0 216,0 5 24,10 72,0

Tabela pokazuje da bi količine pojedinih materija koje bi se iz vazduha unosile u organizam na bazi USA normi o MDK uvek bile iznad količina tih istih materija koje bi se na bazi normi o dozvoljenim koncentracijama tih materija u vodi unosile u organizam ız vode za piće; kod obračuna na bazi normi SSSR, samo bi se olovo, mangan 1 cink unosili u većoj količini iz vode.

Podaci iz tabele br. 2 nameću logično pitanje: da li su norme za vodu suviše stroge ili su, naprotiv, norme za te iste materije u vazduhu preslabe? U svakom slučaju ova disproporcija je nedozvoljiva ı negde se mora korigovati.

_ Ako se količine koje se mogu uneti na bazi normi USA za 8 sati rada uporede sa maksimalnim dnevnim dozama koje propisuje naša farmakopeja, onda se dobija tabela 3.