JUS standardizacija

. ie STANDARDIZACIJA. BE IRNE ar VN: BM Pau KM, MB i a add. aa Ur Bi O EC 5 a EJ 5 ai VK 1 TEO O a O SURI OUBAO

Tabela 3 O O O O U OE U S S pu U UL U TA IJA A RUKI - ~ Količine pojedinih materija koje se unose u O. DEI | organizam, proračunate na bazi USA normi : Vaz– 3 , Maksimal. | J dti raćiHif | u kg/m | NAZIV dune do?) Drame E Ad laki rad teži rad MATERIJE | po Farma- |L-zj normi USA 4,8 mš vazduha 14.4 mš vazduha kopeji u mg za & sati rada u mg/mš za dG sati · _ za 8 sati 0 4 Aceton 200 2.400,0 11.520 34.560,0 34.560 103.680 Aether — — — — = =: As Os 15 0,2 0,96 2,88 2,88 8,64 Aethylen ı k chlorid 3000 2.600 12.480,0 38.440,0 38.440,0 115.320 Any1 alcochol 1000 360,0 1.728,0 4.184,0 4.184 12.552 Choloroform 100) 240,0 1.152,0 3.456,0 3.456 10.368 Carbon tetra chlorid 4000 060,0 672,0 2.016,0 2.016 6.648 Tod - 60 1,0 4,8 14,4 14,4 43.2 Phenol 300 19,0 91,2 183,6 183,6 550,8 Phosrhor 3 0,1 0,48 1,44 1,44 4,32 S rychnin 10 0,15 0,72. 2,16 2,16 6,48 Ziva neorganska 60 0,1 0,48 1,44 1,44 4,32

U tabeli su date vrednosti samo za materije koje se nalaze u obe liste.

Iz tabele se jasno vidi da su količine koje se mogu iz vazduha uneti u organizam na bazi USA normi dalexo veće od farmakoloških maksimalnih doza za sledeće materije: Aceton, Aethylen chlorid, Anyl alcochol, Chloroform, Phenol, Phosphor, tj. da u oko 60% slučajeva USA norme o MDK premašuju farmakološke

' norme.

Ovo još jednom na indirektan način potvrđuje mišljenje da su MDK pojedinih materija u USA vrlo niske i da je pravilno što se teži smanjenju MDK.

Iz svega ovoga se mora izvesti zaključak da i dalje treba proučavati problem MDK pojedinih materija u vazduhu prostorija i gradilišta, što znači da je donošenje standarda o MDK dinamična stvar, da se norme shodno novim saznanjima moraju stalno iz godine u godinu menjati, kako to, na primer, rade u USA. Stoga predlažem da Jugoslovenski zavod za standardizaciju formira stalnu komisiju za izradu predloga JUS o MDK gasova i para ili da izradu predloga poveri Saveznom zavodu za zdravstvenu zaštitu. Njihov zadatak bi bio da se svake godine izda nova lista MDK.

Sem toga, Jugoslovenski zavod za standardizaciju bi trebalo da izda uputstvo za korišćenje JUS normi o MDK koje bi sadržalo objašnjenje za korekciju MDK kada se u atmosferi nađu dve ili više materija, kada se promene mikroklimatski uslovi rada, ili, kada se promeni ritam i intenzitet rada, Jer ove okolnosti pogoršavaju situaciju pa bi u tom slučaju norme za MDK morale biti oštrije. Dalje, mora se voditi računa i o tome postoji li mogućnost potpune restitucije ili ne, odnosno, da li su uslovi van radnog mesta takvi da omogućuju potpunu restituciju i uklanjanje štetnih materija iz organizma ili je radnik i van radnog mesta izložen aerozagađenju koje postoji u naselju u kome stanuje. Ako postoji izloženost škodljivim materijama različite hemijske prirode, onda treba voditi računa o tome da slučajno ta materija nema sinergetično dejstvo kao i materija na radnom mestu, jer bi to značilo ekspoziciju jednoj novoj materiji kroz duži period vremena i superpoziciji štetnog delovanja. Posledice ovako produženog dejstva svakako bi bile mnoge teže i ozbiljnije.

Pri zahtevima za određivanje standarda i normativa-za mikroklimu'u industriji i na radnim mestima, koja je kao što smo videli jedan od preduslova za pridržavanje MDK, moramo naglasiti da u našoj zemlji, koliko je nama poznato, nema usvojenih standarda ni preporuka, već se u tom pogledu koristimo rezultatima i predlozima od strane stručnjaka, ustanova i organizacija iz drugih zemalja. Citiraćemo na ovom mestu najnovije rezultate do kojih su došli sovjetski autori na osnovu eksperimentalnih ispitivanja i iskustava kroz duži niz godina (11). Po našem mišljenju ovi normativi bi mogli da se preporuče za naše prilike bar za prvo vreme dok ne dođemo do sopstvenih iskustava u tom pogledu:

— pogodna temperatura vazduha za lak fizički rad treba da je 16—24 "C, a za teži fizički rad 15—16 "C. Pri tome, brzina strujanja vazduha ne sme da pređe 0,5 m/sek. a relativna vlaga u vazduhu ne treba da je preko 75%:

— izloženost temperaturi iznad 24 "C zahteva kretanje vazduha sa brzinom strujanja od | — 3m |sek;

— ako temperatura vazduha dostigne 30—33 "C, konforan uticaj može da bude postignut samo primenom intermitentne vazdušne struje, same, ili još bolje zajedno sa vlaženjem radnog odela; ubrzavanje strujanja vazduha pri ovakvim temperaturama ne daje nikakav efekat i nepraktično je;

ere bEorJe dase

OI aulia aa 2" e