JUS standardizacija

ši

jaka Sa MK

STANDARDIZACIJA

Ne sme se gubiti iz vida, sem toga, da su ove krive dobivene na taj način što je za svaki koeficijent usvojena fiksna numerička vrednost koja je manje ili više bliska stvarnoj. ; Da se umesto toga počelo od neke liste verovatnih vrednosti za svaki koeficijent i sa ovima vrednostima obračunavale sve mogućne kombinacije, svaka kriva bi imala veoma. mnogo varijanata i izgledala bi kao da je nacrtana pomoću četke umesto oštrom olovkom. U tom slučaju, tačke preseka ne bi više bile toliko precizne, a ni troškovi se ne bi mogli čitati, pa bi se uvidela beskorisnost povećanog broja preseka.

—~IO

(pes/A km god) & <

25

:> 25 50 75 TOO 125 7150 175 200 (A)

Proučavanjem slučaja podzemnih. kablova utvrđena je potreba većih razmaka u nizu izabranih preseka, jer bi smanjenje njihovog broja putem nacionalne standardizacije nesumnjivo dovelo do nižih cena i raspoloživosti robe, suprotno sadašnjem stanju. Zar ne bi bilo bolje da u skladištima uvek ima kablova nekoliko određenih preseka, nego da mnogi preseci postoje samo u katalozima?

Zja\keILJUTCIGI

Iz napred izloženog mogu se izvesti sledeći zaključci:

1) Kad se radi o tome da se odredi najekonomičnija »veličina« za objekte čiji troškovi instalacije i eksploatacije variraju u suprotnim smerovima, kao što je obično slučaj, treba problem proučiti pomoću krivih troškova po jedinici »usluge« a u funkciji »usluge«; taj način omogućuje da se sazna odgovarajući ekonomski rezultat u bilo kom vremenskom periodu, iako se vrednost »usluge« menja kao što Je to najčešće slučaj.

2) Pomoću krivih specifičnih troškova može se odrediti odnos koji treba da postoji između dva uzastopna člana izvesnog standardnog niza »veličina« da bi se tom standardizacijom postigao najbolji ekonomski učinak. |

3) Taj najekonomičniji razmak je, uopšte uzev, mnogo veći nego Što na prvi pogled može da izgleda: naročito u pogledu standardizacije provodnika za električne vodove, najpovoljniji niz preseka mora biti geometrijski red sa faktorom prirasta između 2 i 3.

(Preveo B.A)