JUS standardizacija

SPECIFIKACIJE, STANDARDI I TERMINOLOGIJA

Na konferenciji Ujedinjenih nacija o primeni nauke i tehnike za dobrobit nedovoljno razvijenih oblasti, koja je održana 1963. godin» u Ženevi, podnet je između ostalih, pod gornjim naslovom, i referat dr Paulo Sd, generalnog direktora Brazilske organizacije za standardizaciju ( ABNT). S obzirom na zanimljivosti i aktuelnost tog refera:a u pogledu izlaganja značaja standardizacije, bilten »STA4ND.A4RDIZACIJA« objavljuje ga svojim čitaocima u prevodu sa francuskog jezika, u nešto skraćenom obliku.

Zemljama u razvoju potreban je, daleko više nego razvijenijim oblastima, radni režim u svim sektorima, uz vrlo visoku produktivnost. Treba podsetiti, da se pod produktivnošću podrazumeva celokupna proizvedena količina — kg žita ili gvožđa, broj kWh, itd. po jedinici elementa proizvodnje — hektaru, kaloriji, dolaru itd.

S obzirom da te zemlje još nemaju dovoljno bogatstva u industrijskoj ili poljoprivrednoj opremi, električnim centralama, pa ni u stručnoj radnoj snazi, one nesumnjivo treba da koriste sredstva koja imaju, tako da iz njih postižu maksimalni stepen korisnosti. Međutim, visoki stepen industrijske ili poljoprivredne produktivnosti u velikoj meri zavisi od standardizacije. »Bez standardizacije nikad neće biti moguć napredak naše industrijs« tvrdio je Džavaharlal Nehru na IX godišnjoj skupštini o standardizaciji 1958. godine u Nju Delhiju. A Herbert Huver, bivši predsednik SAD (u poglavlju »The crusade of standards« u kolektivnom delu »Nacionalni standardi u savremenoj privredić — Harper Br. 1956) pisao je: »Mnogi narodi čak ni danas ne cene u punoj meri ideje koje su obuhvaćene pojmovima standardizacija, tipizacija i specifikacija, Međutim, filozofija koja počiva iza ovih pojmova i posledice njihove primene imale su ogromnu ulogu u celokupnom našem privrednom razvitku«,

U istom smislu izrazio se nedavno i A. Vjatkin, predsednik Međunarodne organizacije za standardizaciju (ISO) u svom referatu »Standardizacija u službi tehničkog, naučnog i privrednog napretka« na XVII zasedanju Evropske ekonomske komisije, izjavivši: »U našoj eri postalo je nemoguće razvijati privredu neke zemlje uopšte, organizovati industrijsku proizvodnju, poljoprivredu i građevinarstvo, bez prethodnog donošenja standarda«.

Ovi citati, koji bi mogli još dugo da se nastave, opravdavaju se bez teškoća. Stoga je dovoljno ukazati na uticaj standarda na unapređenje tehnologije, na ekonomičniju proizvodnju i na veću garanciju koja se daje potrošaču.

Tehnologija i standardizacija povezane su tako tesno, da bi bilo teško posmatrati jednu a da se ne poslužimo drugom. Svi novi tehnol]oški postupci sami stvaraju standarde. Prepustiti rutinsku tehničku proizvodnju, masovnu proizvodnju, ćudljivoj i samovoljnoj inicijativi individulanog izbora, značilo bi prosto podsticati rasipanje. Cela tehnologija koja je stvorena pionirskim radom Tejlora i Fajola, tumači se kroz standarde: standarde ekonomisanja u pokretima, standarde ekonomisanja materijalima, standarde ekonomisanja u pogledu tipova, čitav niz standarda koji uprošćuju organizaciju i povećavaju prinos i produktivnost. Kroz standardizaciju proizvodnja postaje ekonomičnija primenom tri glavne vrste standarda: specifikacija proizvoda (standarda kvaliteta), standarda za izvršenje radova i standarda za tipizaciju.

Specifikacija ili standard kvaliteta (za neku sirovinu ili za neki proizvod) definiše karakteristike koje se traže bilo od neke sirovine, bilo od nekog proizvoda. Specifikacija neke sirovine strogim utvrđivanjem kvaliteta koje mora da ima sirovina koja se tretira daje mogućnost izbora onih koji se bolje prilagođavaju industrijskim postupcima obrade i na taj način povećava cfikasnost tih postupaka pa, prema tome, i ekonomičnost. Specifikacija obrađenog proizvoda analognim utvrđivanjem njegovih karakteristika pruža mogućnost ekonomičnije proizvodnje bez rasipanja vremena, rada ili energije.

- Standard o izvršenju radova utvrđuje pravila prema kojima mora da se obavlja neka industrijska ili građevinska operacija. U industrijskom procesu iz toga proizlazi cela racionalizacija. U građevinarstvu