JUS standardizacija

i <

STANDARDIZACIJ A

analize radi utvrđivanja tog sadržaja. Ako se želi nabaviti cement iz neke zemlje, potrcbno je odrediti njegovu čvrstoću posle 7 ili, pak, 28 dana. ~

Standardi o tipizaciji su potrebni da bi se omogućila zamena delova mašina i opreme uvezene ili izvezene. Ako rezervni deo koji se nabavi nema iste dimenzije kao onaj koji treba zameniti, nabavljeni rezervni deo postaje beskoristan; a poznato je koliko su još česti sporovi između uvoznika i izvoznika upravo usled slučajeva nemogućnosti upotrebe nekog isporučenog rezervnog dela.

Svi ovi argumenti u korist međunarodnih standarda imaju još jaču dokaznu snagu ako se razmotre uslovi za uspostavljanjem zajedničkog tržišta.

Može se reći da zajedničko tržište zahteva zajedničke standarde.

Ako međunarodni standardi oJakšavaju trgovinu, može se reći, obrnuto, da neki nacionalni standard može i da sprečava tu trgovinu. Dovoljno je za to da takav standard propisuje uslov koji ne može da ispuni

· neki proizvod zemlje koja bi mogla da ga izvozi.

Prema tome, neki nacionalni standard može da predstavlja, na trgovačkoj granici jedne zemlje, bariJeru koja je isto tako nesavladiva kao i preterane carinske tarife.

i e taj način, sva tela nekog zajedničkog tržišta imaju među glavnim ciljevima usvajanje zajedničkih standarda.

Takav je slučaj npr. sa Evropskom zajednicom za ugalj i čelik (CECA), čija je Visoka uprava još od svog početka rada izrazila želju, da zemlje-članice izrade jedinstvenu terminologiju i metodu jednoobraznog označavanja. A za izradu standarda zajedničkih za sve zemlj» (evronorme, kako ih nazivaju) one su obrazovale delegacije sa predstavnicima proizvođača, potrošača i standardizere, što znači da su u izradi standarda zastupljeni svi legitimni interesi.

U Latinskoj Americi postoji Latinsko-američko udruženje za slobodnu trgovinu (ALALC), koje takođe podstiče usvzjinje latinsko-američkih standarda, što je isto tako jedan od ciljeva Latiasko-amz:ričkog in-tituta za gvožđe i čelik (ICAFA).

Za izradu tih standarda još 1956. godine podstaknuto je obrazovanje Panameričkog komiteta za standardizaciju (koji su obrazovale sve nacionalne organizacije za standardizaciju kontinenta), koji je osnovan u Rio de Žaneiru, sedištu Brazilskog udruženja za standardizaciju (ABNT), na čijem je čelu autor OVOg referata bio u svojstvu prvog predsednika. |

Evropska ekonomska komisija (CEE), koja okuplja evropske zemlje, razmatrala je na poseban način standardizaciju voća i povrća na evropskom nivou; njen rad pomaže Evropska organizacija za ekonomsku saradnju (OECE). U ostalim regionalnim telima naroda (američkim, evropskim, azijskim) jedna od prvih briga je proučavanje jednoobraznih standarda za sve zemlje učeSnice.

U svetskim razmerama međunarodnu standardizaciju sprovodi Međunarodna organizacija za standardizaciju (ISO), u kojoj sada učestvuje već 50 zemalja. Ona je naslednica predratne Međunarodne federacije nacionalnih udruženja za standardizaciju (ISA) i Koordinacionog komiteta UN za standardizaciju (UNSCC). Saedište ISO nalazi se u Ženevi, a njen generalni sekretar g. Henri Sen-Leže je neosporno svetski »lider« međunarodne standardizacije, koji svuda uživa vcliki ugled.

Poslednja faza standardizacije i njena neophodna dopuna jž tzv. oznaka standarda. Ta oznaka se stavlja na proizvode kao garancija da proizvod ima karakteristike propisane standardom. Upotreba oznake je vezana za stalnu kontrolu, radi proveravanja periodičnim ispitivanjima i stalnom inspekcijom da proizvodi stvarno odgovaraju odnosnim standardima. Kada kupac vidi na proizvodu oznaku standarda, tada može da bude siguran u pogledu kvaliteta robe koju kupuje.

Argumenat koji se stavlja protiv standzr{jizacije, sastoji se u tome da standard, utvrdivši na permanentan način kvalitete nekog proizvoda, sputava slobodu inventivnosti i izbora, zadržava napredak i koči istraživački rad. Međutim, to ne odgovara tačnosti, što će se pokazati u daljem tekstu.

Standard utvrđuje izvesne elemente proizvodnje, ali njihovo sklapanje i kombinovanje potpuno je slobodno. Pomoću 7 (ili 12) nota muzičke skale komponovani su Bahovi »brandenburški koncerti«, Betovenove simfonije, Vagnerov Parsifal itd.; pomoću 25 slova abzcede Dante je napisao svoju »Božansku komediju«, Rasin i Kornej svoje tragedije, Vilijam Džems i Bergson svoja filozofska dela, Ajnštajn svoju teoriju relativiteta.

Standard prati napredak: svaki standard je u osnovi privremen i podložan izmenama. Dovoljno je pratiti tok postojanja većine standarda, pa da se svako u to uveri. Tako npr. američki standard ASTM A 34—49 u toku prvih 40 godina svog postojanja, pošto je bio usvojen 1911. godine, bio jerevidiran u sledećim godinama: 1912, 1914, 1918, 1926, 1927, 1928, 1933, 1936, 1938, 1939, 1941, 1942, 1944, 1946, 1947, 1948 i 1949. ·

Time se lepo vidi kako je taj standard evoluisao u toku vremena: a ako svi standardi nisu menjani tako često, svi se ipak mogu menjati prema potrebi, pod uslovom da naučna istraživanja, nova sredstva, novi proizvodi ili novi postupci u konstrukciji to omogućuju ili zahtevaju. -

U širem smislu, moglo bi se čak reći da je standard neophodan za naučno-istraživački rad ne samo zato što unificirajući metode ispitivanja daje mogućnost upoređivanja rezultata koje dobijaju stručnjaci i istraživači celog sveta, nego da standard postavlja ı uslove mzrenja karakteristika proizvoda.

Na taj način, standard primorava one koji ga koriste da upoznaju te karakteristike. Brojčana »dominanta« koju standard uvodi je usklađivanj* sa svakom savremenom tendancijom fizičkih nauka, u kojima prema dobro poznatoj izreci lorda Kelvina: »Neku stvar poznajemo samo u granicama u kojima je možemo izmeriti «.