JUS standardizacija

= aa a „le EI : FP. =

STANDARDIZACIJA a] 7 al ~

—— –J _———_ pppiujjui NI IIKOAI . GGGUUiI I.K,aTRnRJKOR “RT Up ı . Ppgf g gz C AAqARRRRRaAAš \T... dčKid!itc aIčRčfTRKCG6IIGIOIIRMIK JTTEIgJRJHP SJOJ.JIJJJBkINGGGOIi—SX

.

e

č

i

Tabela 5 | |

: · taj - đ i

Poprečni presek ; Koritasti Koritasti :

transportera | Savan- KODEK M | X=20% 2=30?% |

Vrednost faktora f| , 240 | 450 | 465 | 550 | :

Vrednosti faktora f iz tabele 5 važe za ugao nasipanja 15", prikazan na slikama 1 do 4. Za druge uslove nasipanja, kao i za druge uglove nagiba valjaka nego što su oni na slikama 2 do 4, treba odgovarajuće vrednosti faktora J izračunati iz datih geometrijskih odnosa.

5 Snaga za pogon transportera | ; 5.1 Snaga potrebna za pogon opterećenog transportera, bez dopunskih otpora prema tač. 5,6, izračunava se po obrascu: | Fbo:V | – Ny,.= 2102 gde je:

No — Snaga na vratilu pogonskog bubnja, u kW, Fbo — Vučna sila na obodu bubnja, u kp.

Obodna vučna sila ravna je algebarskom zbiru sile potrebne za horizontalno kretanje opterećene trake i obrtanje svih bubnjeva i valjaka i sile potrebne za podizanje, odnosno spuštanje tereta na traci, ako je transporter nagnut. Za izračunavanje obodne sile, dakle, važi obrazac: :

G G·H

Fbo=c·f·L(G, + —Sc—T—-——

We L(G 13,6 gde je: |

c — faktor povećanja vučne sile koji uzima u obzir sporedne otpore u pogonu transportera,

Jf — koeficijent trenja (u ležištima bubnjeva i valjaka itd.), | L — dužina nošenja trake (od ose do ose bubnja), u m, ! Gi — težina pokretnih delova transportera (trake, bubnjeva i valjaka) koja otpada na 1 m dužine nošenja trake, u kp/m, ; G — težina za l sat transportovanog materijala, teorijska, u Mp/h, |

H — visina dizanja ili spuštanja tereta na traci (visinska razlika krajnjih tačaka aktivnog dela trake), u m.

5.2 Vrednost faktora c zavisna je od dužine nošenja L.. Za razne dužine nošenja mogu se u proračunu uzeti iskustvene vrednosti toga faktora navedene u tabeli 6.

rane di —

Tabela 6 c c c c c c m m m m m m m LE 9 8 5: 5 50="|- 33). 50%) pv>2 | 74950 0 P64-}0 580 | 137 | 630 |-1,15 i 4 766 |". 10% || 475A%| "75,00 2797 | 63.0 |-3 160 | 1,53 | 320 |-1,29 | 800 | 1,12 5 GO SWOSAU|-VA 32 | 26 | 80 \| 1,85 400 | 1,23 | 1000 | 1,10 | 6 59 | 16 | 3,6.| 40 | 24 | 100 | 1,4 | 200 | 1,45 | 500 | 1,019 | 1250 | 1,08 |

Za trake koje rade u rudnicima u podzemnom kopu vrednosti c povećavaju se do 80% u zavisnosti od uslova rada. 23 Za koeficijent trenja mogu se uzeti sledeće vrednosti:

0,016 do 0,018 — za stabilna, dobro izrađena postrojenja sa kotrljajnim ležajima, za transport materijala sa neznatnim unutarnjim trenjem, -

0,018 do 0,020 — za postrojenja s prosečnim uslovima rada,

0,020 do 0,025 — za teške uslove rada (mogućnost prodiranja prašine u ležaje, lepljiv materijal),

0,050 — za postrojenja s kliznim ležajima.

5.4 Teorijska težina za 1 sat transportovanog materijala izračunava se po obrascu: G=3600 4 v %,

gde je Y, — zapreminska težina transportovanog materijala, u Mp/m3.

5.5 Ako se na transporteru nalaze uređaji koji stvaraju dopunske otpore, kao skidači materijala i sl., onda je potrebno

Na=l6.b-yv-n