JUS standardizacija

RAZINGER ANTON, dipl. inž. ŽELJEZARA JESENICE,

ODREĐIVANJE OBRADIVOSTI ČELIKA ZA AUTOMATE PO POSTUKU „STRUGANJE SA KONSTANTNIM POTISNIM PRITISKOM“

1. Uvod

Stalni kvalitetni razvoj čelika za automate kod nas nagnao nas je na reviziju postojećeg standarda čelika za automate JUS C.B0.505. Od objavljivanja starog standarda pa do danas, znatno se povećala potrošnja čelika za automate kao i gledišta na samu obradivost čelika. Usled sve većih zahteva za ugljeničnim čelicima za automate sa visokim indeksom obradivosti, u predlogu novog standarda kvalitetni asortiman čelika dopunjen je s čelikom Č.3990, koji bi predstavljao domaći čelik za automate, posebno pogodan za obradu na automatima.

Najveću prazninu u postojećem standardu pokušali smo izvršiti sa što preciznijom definicijom obradivosti kao najbitnije osobine čelika za automate. Poznato nam je da svaka dobra definicija obradivosti ne objašnjava sve.

Naš cilj je bio da, za sada, još informativno postavljenim indeksima obradivosti za pojedine čelike definišemo cilj upotrebe pojedinih kvaliteta i time omogućimo pravilan izbor čelika pri naručivanju i ostvarimo uslove za kvalitetno dokazivanje određenih kvaliteta u slučaju reklamacije.

Smatramo da su time date osnove za budući rad na području razvoja i klasifikacije čelika za automate na osnovu njihove obradivosti.

Najveći problem predstavlja izbor odgovarajuće metode za određivanje obradivosti čelika za automate. Na osnovu podataka iz literature i rezultata rada u laboratorijama Željezare Jesenice, odlučili smo se za noviju uporednu metodu »Struganje s konstantnim potisnim pritiskom«, a za dodatno ispitivanje po metodi »Oblikovanje strugotine«.

Cilj ovog napisa je utvrditi izbor ograničenih metoda kod standardnih opita za utvrđivanje obradi” vosti čelika za automate. Da bi obrazloženje bilo što potpunije mi se nismo ograničavali samo na opis opreme i utvrđivanje rezultata ovih dveju metoda, nego dajemo još i opis nekih drugih važnijih načina određivanja obradivosti čelika. .

2. Obradivost čelika

Osnovni razlog za razvoj metala za automate je zahtev metaloprerađivačke industrije za što jevtiniji i veći serijski rad za njene proizvode. Nagli razvoj mašina za obradu čelika na automatima, koje rade sa velikom proizvodnošću, zahteva materijale koji mogu zadovoljiti velike proizvodne mogućnosti ovih mašina.

Ostvareni su kvaliteti za automate brojnih metala kao: Al, Cu, Ni, Ag, bronza, mesing i čelik. Najpogodniji za obradu na automatima je mesing. Najjevtiniji je i najveću primenu ima čelik za automate koji je usled toga za poslednjih 10 godina postigao nagli kvalitetni razvoj. Neki kvaliteti čelika za automate su već sasvim istisnuli skup mesing. |

Zahtevi koji se postavljaju čelicima za obradu na automatima* i koji zahvataju pojam obradivosti su čisto ekonomskog značaja. Ti zahtevi su sledeći: veća proizvodnja, manja potrošnja energije, veća izdržljivost noževa, pogodan oblik strugotina, glatka površina i uske tolerancije proizvoda.

Kako je pojam obradivosti vrlo širok i kompleksan za njega je teško naći odgovarajuću definiciju. Ukratko, obradivost najbolje definišemo kao sposobnost materijala da ga oblikujemo alatom za rezanje u željeni oblik, ili kao ponašanje materijala pri rezanju alatom. Pod pojmom dobre obradivosti materijala podrazumevamo sposobnost materijala da se pri datoj snazi mašine obrađuje što većom brzinom i što većim presekom strugotine, pri čemu mora zadovoljiti takođe kvalitet površine obrađenog komada.

Za efektan rad na automatima je potrebno da poznajemo obradivost čelika koji bi se obrađivao na ovim mašinama. Poželjno je da pronađemo postupak kojim bi bilo moguće, na brz i Jednostavan način, odrediti svakom čeliku neki uporedni broj, kojim bi označavali njegovu obradivost i mogli da sve čelike rasporedimo po ovoj njihovoj osobini. Pi _

* u daljem tekstu — čelici za automate,