JUS standardizacija

4 i STANDARDIZACIJA RR E lea 7 UM UA STARU 0 Uča Ma RUO S PVOMU VOR ma O ra UL ae ON O CO AE E NJA

Poznato nam je da obradivost nije neka jednostavna i apsolutna osobina materijala, kao npr. tvrdoća ili zatezna čvrstoća. Svaka ocena obradivosti može biti samo relativna ili važeća samo za određene uslove obrade. Prema tome, obradivost možemo izraziti nekim odgovarajućim brojem u odnosu na neki drugi

- materijal koji u tom slučaju služi kao osnova — etalon.

Ništa manje važno pri izboru čelika, s obzirom na njegovu obradivost, nije ni kontrola obradivosti čelika. Pri radu na mašinama — automatima mogu nastati velike smetnje i prekidi u proizvodnom procesu u slučaju nužne upotrebe čelika koji u poređenju sa uobičajenim kvalitetom ima slabiju obradivost. Zato e potrebno poznavati metodu kojom bi mogli kontrolisati obradivost određene pošiljke, a na drugoj strani možemo unapred propisati kakva bi trebalo biti obradivost kod naručenih pošiljki.

To bi bile korisfi u prerađivačkoj industriji. Pri proizvodnji čelika takve metode bi omogućavale da se mogu tačno slediti uticaji različitih metalurških faktora na obradivost u proizvodnji i preradi čelika.

Poznavanje obradivosti čelika za automate je važno za proizvođača i za potrošača ovih čelika. Za proizvođača, ako želi utvrditi stalne kvalitetne razvoje na tom području, za potrošača, ako želi da utvrdi što veće iskorišćenje mašine za obradu pri što boljem kvalitetu proizvoda i što nižoj ceni obrade.

3. Metod određivanja obradivosti

Standardnog, postupka za određivanje obradivosti čelika za automate nema. Najpotpunije su tzv. uporedne proizvodne metode, koje su specifične za pojedine potrošače ı proizvođače čelika za automate.

Postupak pri tim metodama je jednostavan. Pre početka proizvodnje određenog komada u velikim serijama, biramo na istoj mašini za obradu sa promenljivim uslovima rezanja vrstu čelika i određujemo parametre izrade, koji bi nam dali maksimalnu i najjevtiniju proizvodnju određenih proizvoda. Takva ispitivanja su dugotrajna i što je vrlo važno, vrlo skupa.

Manji proizvođači i potrošači takav metod ne mogu prihvatiti, te zato upotrebljavaju indirektne laboratorijske načine određivanja obradivosti čelika. Glavni kriterijumi po kojima određujemo obradivost su:

a) Izdržljivost noževa za rezanje;

b) Sile koje nastaju pri rezanju materijala sa alatom:

c) Oblik nastale strugotine; .

d) Kvalitet dobijene površine pri obradi.

Važnost kriterijuma je zavisna od postupka obrade čelika, mada je na osnovu iskustava oformljeno mišljenje da je najvažniji kriterijum izdržljivost noža, a pri radu na mašinama-automatima i oblik strugotine, dok je manje važan kriterijum sila rezanja. U svakom slučaju potrebno je uzeti u obzir, da samo jedan kriterijum u bilo kom primeru ne može dati potpunu predstavu o obradivosti određenog materijala.

Najčešća obrada čelika je struganje, zato je većina laboratorijskih ispitivanja obradivosti podređena

radu sa strugovima. Strug za izvođenje ovih opitx je vrlo pogodan, jer su uslovi rada na njemu najjednostavniji i mogu se menjati.

Pre nego što pređemo na opis postupka određivanja obradivosti čelika za automate po metodi »Struganje s konstantnim potisnim pritiskom«, koja je u predlogu revizije JUS C.B0.505 predložena kao standardna, potrebno je da se u grubim crtama osvrnemo i na ostale načine određivanja obradivosti čelika.

Napred je već napomenuto da možemo obradivost čelika oceniti na različite načine u zavisnosti od faktora koji nas interesuje. j

Mnoge laboratorijske načine određivanja obradivosti, koji su razrađeni u tom smislu, možemo grubo podeliti s obzirom na različite kriterijume u sledeće grupe:

I Stariji postupci koji još nemaju neki jedinstveni kriterijum, kao na primer statičko ispitivanje obradivosti i dr. : II Postupci za određivanje izdržljivosti noževa: a) merenjem temperature koja se razvija pri rezanju; b) merenjem istrošenosti noža. III Postupci za određivanje sila rezanja: a) posrednim merenjima sila rezanja; b) neposrednim merenjima sila rezanja. IV Postupci za ocenu hrapavosti, odnosno kvaliteta površine pri obradi: a) posrednim merenjem hrapavosti; b) neposrednim merenjem hrapavosti. V Ocena oblika nastale strugotine; VI Najnoviji postupci određivanja obradivosti materijala: a) merenje istrošenosti noževa za rezanje pomoću radioaktivnih izotopa; b) struganje sa konstantnim potisnim pritiskom. \