JUS standardizacija

14 STANDARDIZACIJA -

Posebnu vrstu tabela predstavlja ju sastavnice u standardima sklorova, odnosno proizvoda sastavljenih iz više đelova. Ove sastavnice razlikuju se od sastavnica na crtežima utoliko što, po pravilu, nemaju sve tamo predviđene rubrike i

popunjavaju se odozgo naniže, a po potrebi mogu imati i druge rubrike. Sastavnice u standardima po pravilu treba da imaju sledeće rubrike:

Redni broj

Broj komađa

Naziv dela

Skraćena oznaka dela, odnosno oznaka priradajućeg standarda

Masa

Po potrebi, dođaju se rubrike

— materijal,

— primedba,

— i drugo.

Ako se složeni proizvod ili sklop izrađuje u raznim tipovima ili veličinama, tako raznog tipa ili veličina, treba njegovu sastavnicu proširiti odgovarajućim rubr i broja komada elemenata koje sadrže pojedini tipovi prcizvodđa.

da su i njegovi elementi (sastavni delovi) ikama za diferenciranje tipa, dimenzija

Strana imena

Strana imena i eventualno upotrebljene strane reči ispisuju se onako kako se čitaju (fonetski), a iza toga u zagradi se stavljaju onako kako se pišu u originalu.

Važnije odredbe koje se često pojavljuju u standardima

Podaci o materijalu

U standardima proizvoda, bilo đa su u pitanju stanđarđi oblika i dimenzija, tehnički propisi za izradu i isporuku, ili kompleksni standardi, po pravilu se daju izvesni podaci o kvalitetu materijala. Tu treba razlikovati sledeće slučajeve:

Ako se proizvod izrađuje od nekog materijala koji je standarđizovan i ako se osobine materijala u gotovom proizvođu poklapaju sa osobinama toga miaterijala kao sirovine, odnosno polufabrikata, onda prilikom određivanja kvaliteta materijala treba samo navesti oznaku materijala i oznaku standarda za taj materijal. To važi, na primer, za proizvode od ugljeničnog čelika koji se izrađuju rezanjem u hladnom stanju bez naknadne termičke ili površinske obrađe. Nabrajanje osobina materijala u tom slučaju je nepotrebno. Izuzetno, može se radi brže orijentacije navesti samo neki karakterističan podatak, koji omogućuje da se i bez poznavanja oznake odmah vidi o kome je materijalu reč.

Ako se proizvod izrađuje od nekog materijala koji je stanđardizovan, ali prilikom proizvodnog postupka menjaju se prvobitne osobine materijala kao sirovine, odnosno polufabrikata, onda u standardu proizvoda treba navesti koje osobine mora imati materijal u gotovom proizvodu. Pri tome ishodni materijal može da bude ili da ne bude propisan,

prema okolnostima. Ako se ishodni materijal propisuje, to treba učiniti samo navođenjem njegove oznake i oznake standarda kojim je određen njegov kvalitet.

Ako se proizvod izrađuje od nekog materijala koji nije standardizovan, onda treba materijal što potpunije definisati određivanjem njegovih osobina i načina ispitivanja, ako je to moguće. U protivnom, treba uneti ođredbu da se osobine

materijala i način ispitivanja imaju da propišu u ugovoru prilikom porudžbine. U krajnjem slučaju može se predviđeti da kvalitet mora da odgovara ugovorenom uzorku. .

Odredbe o proveravanju kvaliteta

Standardi, u kojima se propisuje kvalitet standarđizovanog proizvoda (kompleksni standardi, tehnički propisi za izradu

i isporuku i tome slično) načelno treba da sadrže potrebne odredbe o proveravanju kvaliteta proizvoda. Te odredbe treba da obuhvate:

— a) opšte odredbe o obavezi proveravanja kvaliteta, mestu i vremenu proveravanja, — b) odredbe o obimu proveravanja,

— c) odredbe o načinu proveravanja,

— d) odredbe o oceni rezultata proveravanja.

Obaveza proveravanja kvaliteta, koja proističe iz činjenice da je kvalitet stanđardom propisan i da je standard u SFRJ

obavezan, može se ostvariti bilo putem organizovane sopstvene kontrole proizvođača, ili putem zajedničke primopredajne kontrole proizvođača i potrošača (kupca) prilikom kvalitativnog preuzimanja proizvoda, (time se naravno ne isključuje interna kontrola proizvođača u toku proizvodnog procesa). U standardu mora biti precizirano kojoj vrsti kontrole proizvod podleže. Izuzetno, može se odrediti da se to pitanje reguliše sporazumom između proizvođača i