JUS standardizacija
14 STANDARDIZACIJA -
Posebnu vrstu tabela predstavlja ju sastavnice u standardima sklorova, odnosno proizvoda sastavljenih iz više đelova. Ove sastavnice razlikuju se od sastavnica na crtežima utoliko što, po pravilu, nemaju sve tamo predviđene rubrike i
popunjavaju se odozgo naniže, a po potrebi mogu imati i druge rubrike. Sastavnice u standardima po pravilu treba da imaju sledeće rubrike:
Redni broj
Broj komađa
Naziv dela
Skraćena oznaka dela, odnosno oznaka priradajućeg standarda
Masa
Po potrebi, dođaju se rubrike
— materijal,
— primedba,
— i drugo.
Ako se složeni proizvod ili sklop izrađuje u raznim tipovima ili veličinama, tako raznog tipa ili veličina, treba njegovu sastavnicu proširiti odgovarajućim rubr i broja komada elemenata koje sadrže pojedini tipovi prcizvodđa.
da su i njegovi elementi (sastavni delovi) ikama za diferenciranje tipa, dimenzija
Strana imena
Strana imena i eventualno upotrebljene strane reči ispisuju se onako kako se čitaju (fonetski), a iza toga u zagradi se stavljaju onako kako se pišu u originalu.
Važnije odredbe koje se često pojavljuju u standardima
Podaci o materijalu
U standardima proizvoda, bilo đa su u pitanju stanđarđi oblika i dimenzija, tehnički propisi za izradu i isporuku, ili kompleksni standardi, po pravilu se daju izvesni podaci o kvalitetu materijala. Tu treba razlikovati sledeće slučajeve:
Ako se proizvod izrađuje od nekog materijala koji je standarđizovan i ako se osobine materijala u gotovom proizvođu poklapaju sa osobinama toga miaterijala kao sirovine, odnosno polufabrikata, onda prilikom određivanja kvaliteta materijala treba samo navesti oznaku materijala i oznaku standarda za taj materijal. To važi, na primer, za proizvode od ugljeničnog čelika koji se izrađuju rezanjem u hladnom stanju bez naknadne termičke ili površinske obrađe. Nabrajanje osobina materijala u tom slučaju je nepotrebno. Izuzetno, može se radi brže orijentacije navesti samo neki karakterističan podatak, koji omogućuje da se i bez poznavanja oznake odmah vidi o kome je materijalu reč.
Ako se proizvod izrađuje od nekog materijala koji je stanđardizovan, ali prilikom proizvodnog postupka menjaju se prvobitne osobine materijala kao sirovine, odnosno polufabrikata, onda u standardu proizvoda treba navesti koje osobine mora imati materijal u gotovom proizvodu. Pri tome ishodni materijal može da bude ili da ne bude propisan,
prema okolnostima. Ako se ishodni materijal propisuje, to treba učiniti samo navođenjem njegove oznake i oznake standarda kojim je određen njegov kvalitet.
Ako se proizvod izrađuje od nekog materijala koji nije standardizovan, onda treba materijal što potpunije definisati određivanjem njegovih osobina i načina ispitivanja, ako je to moguće. U protivnom, treba uneti ođredbu da se osobine
materijala i način ispitivanja imaju da propišu u ugovoru prilikom porudžbine. U krajnjem slučaju može se predviđeti da kvalitet mora da odgovara ugovorenom uzorku. .
Odredbe o proveravanju kvaliteta
Standardi, u kojima se propisuje kvalitet standarđizovanog proizvoda (kompleksni standardi, tehnički propisi za izradu
i isporuku i tome slično) načelno treba da sadrže potrebne odredbe o proveravanju kvaliteta proizvoda. Te odredbe treba da obuhvate:
— a) opšte odredbe o obavezi proveravanja kvaliteta, mestu i vremenu proveravanja, — b) odredbe o obimu proveravanja,
— c) odredbe o načinu proveravanja,
— d) odredbe o oceni rezultata proveravanja.
Obaveza proveravanja kvaliteta, koja proističe iz činjenice da je kvalitet stanđardom propisan i da je standard u SFRJ
obavezan, može se ostvariti bilo putem organizovane sopstvene kontrole proizvođača, ili putem zajedničke primopredajne kontrole proizvođača i potrošača (kupca) prilikom kvalitativnog preuzimanja proizvoda, (time se naravno ne isključuje interna kontrola proizvođača u toku proizvodnog procesa). U standardu mora biti precizirano kojoj vrsti kontrole proizvod podleže. Izuzetno, može se odrediti da se to pitanje reguliše sporazumom između proizvođača i