JUS standardizacija

STANDARDIZACIJA

6.32

6.33

6.4

Mere na crtežima

Na crtežu predmeta moraju biti kotirane sve one mere koje moraju odgovarati stanđardu. Ako se predmet izrađuje u raznim veličinama, pri čemu se bilo sve mere ili samo neke menjaju, tada se one mere koje ostaju nepromenjene na predmetima raznih veličina kotiraju stvarnom brojčanom vrednošću, dok se one mere koje se menjaju kotiraju slovnim znacima. Vrednosti tih znakova za razne veličine predmeta daju se u tabelarnim pregledima.

Ako neke mere u crtežu nisu kotirane, treba ispod crteža dati izričito objašnjenje podesnom rečenicom npr.: »Nekotirane mere mogu se slobodno izabrati«. U tom slučaju proizvod u osnovi mora zadržati oblik pokazan crtežom. U obrnutom slučaju, ako proizvod mora imati mere prikazane na crtcžu (obično su to semo priključne mere), dok oblik može da odstupi od crteža, trcta dati cbjašrjenje, npr. rečeniccm: »Cblik Frcćmcta re ncra d cčgcvara slici ali date mere moraju biti održane«.

Kada je to potrebno, mogu se dati i druga objašnjenja koja se odnose na mere ili oblik predmeta, prikazanog na crtežu. Mere, od kojih se može odstupiti, ukoliko zbog toga ne bi došla u pitanje upotrebljivost predmeta, treba označiti znakom približnosti (#).

Kada se za označavanje mera upotrebljavaju slova, treba u grupi standarda koji obrađuju istu materiju, za iste pojmove (mere iste vrste) upotrebljavati ista slova. Ako se na istom crtežu pojavljuje više mera iste vrste (na primer: više raznih prečnika), onda ih treba označavati istim slovom dodajući im brojčane indekse (na primer: di, d» itd.). Upotrebljena slova treba da odgovaraju odgovarajućem opštem standardu za oznake pojmova. Pored oznake prečnika d ne treba stavljati još znak »2«.

Uglovi se označavaju grčkim slovima.

Za oznaku mera ne treba upotrebljavati formule. Prilikom kotiranja treba se pridržavati standarda JUS M.A0.080.

Podaci o tolerancijama i površinskoj obradi

Mere, koje se označavaju brojčanom vrednošću treba po pravilu đati sa pripadajućim tolerancijama. Ako se daju tolerancije po ISO sistemu, treba koristiti odgovarajuće oznake (ne ispisivati brojčanu vrednost tolerancija), ako se ne daju tolerancije po ISO sistemu, treba đati njihovu brojčanu vrednost. Ispisivanje tolerancija vršiti prema JUS M.A0.080. Znake površinske obrade treba stavljati prema JUS M.A0.065. Ako se mere označavaju slovima, ne upisuju se pored njih tolerancije. U tom slučaju tolerancije se stavljaju u tabelu, (oznakom po ISO sistemu ili stvarnim vrednostima).

Tabele i sastavnice

Tabele se upotrebljavaju radi preglednog prikazivanja vrednosti raznih veličina (parametara) u zavisnosti od vrednosti izvesne osnovne veličine (na primer za vijke, vrednosti visine glave, otvora ključa itd. u zavisnosti od prečnika). Vrednosti osnovnog parametra štampaju se masnim slovima u prvoj horizontalnoj ili vertikalnoj rubrici. Ta rubrika odvaja se polumasnom crtom od ostalih rubrika tabele. U izvesnim slučajevima tabela daje nizove dvaju osnovnih parametara (na primer: prečnika i dužina) i njima odgovarajuće vrednosti trećeg parametra (na primer mase). U tom slučaju jedan od osnovnih parametara stavlja se u prvu horizontalnu a drugi u prvu vertikalnu rubriku.

Ako neke vrednosti osnovnog parametra, odnosno osnovnih parametara (na primer: prečnika i dužina) treba izbegavati, stavljaju se te vrednosti u zagradđu, a ispod tabele se stavlja potrebno objašnjenje: na primer »Vrednosti u zagradama treba izbegavati«. Vrednosti osnovnih parametara stavljaju se u rastućem poretku. Slovne oznake parametara prikazanih u tabeli štampaju se polumasno.

Tolerancije pojedinih parametara, date simbolima po ISO sistemu ili u brojčanoj veličini, stavljaju se u zaglavlje, ispod oznake odnosnog parametra, ili u posebnu kolonu pored kolone sa vrednostima parametra kome pripadaju. Oznake kao »s« »najviše«, »najmanje« itd. stavljaju se u zaglavlje ispod oznake odnosnog parametra.

Ako se nazivi parametara daju rečima, stavljaju se u jednini. Ako je potrebno da se u tekstu upozorava na neke rubrike tabele, treba rubrike numerisati rednim brojevima. Isto se čini u većim tabelama radi postizanja bolje preglednosti. Da bi se u tabeli označio obim standardizovanih veličina proizvoda, može se koristiti bilo polucrna (obično izlomljena) linija koja odvaja stanđardne od nestandardnih veličina, ili se odgovarajuća polja ostavljaju prazna.

U većim tabelama, po pravilu, ne treba izvlačiti sve linije koje odvajaju horizontalne redove nego, ukoliko se ne može izvršiti grupisanje tih redova po nekom logičnom kriteriju, povlačiti linije iza grupa od po 3 do 5 ređova.

Linije, pune ili tačkaste, kojima se izvesna grupa polja na tabeli odvaja od drugih, mogu se koristiti i u druge svrhe. Zbog toga u primedbi ispod tabele uvek treba objasniti značenje upotrebljenih linija za odvajanje, a tako isto značenje praznih polja u tabeli.