JUS standardizacija
16
E STANDARDIZACIJA a —I—+—zzZ+II IG Č _ | CO EH ______ ŠOANOARDIZAGIJA
Uža oznaka sastoji se iz karakterističnih dimenzija, tj. onih dimenzija koje tačno ođređuju veličinu proizvođa, zatim iz oznake standarda i, po potrebi, oznake materijala (ako se proizvođ izrađuje samo od jednog materijala koji je u stanđarđu tačno definisan onđa u oznaci nije potrebno propisivati materijal). Ako veličinu proizvoda ne karakterišu dimenzije nego neki drugi parametri onda se u užu oznaku stavljaju ti parametri, na primer: snaga, broj obrtaja i slično. Ako se proizvod po istom stanđarđu izrađuje u više varijanata, onda u užu oznaku mora ući i oznaka varijante. Oznaka varijante stavlja se ispred karakterističnih dimenzija. Najzad, ako se proizvod izrađuje u raznim stanjima isporuke, na
primer sa raznom termičkom obradom, raznim stanjima površine i tome slično, mora u oznaku ući i to stanje, i to iza oznake materijala. Primer:
Oznaka: zakovica 22x70 JUS M.B3.021 Č.0247
Naziv: zakovica
Uža oznaka: 20x60 JUS M.B3.021 Č.0247
Uža oznaka mora i bez naziva jednoznačno da definiše proizvod.
Ako se jednim standardom standardizuje neki složeni proizvođ a istovremeno i njegovi delovi, treba za svaki od tih delova predvideti posebnu oznaku. Ako pojedini delovi nemaju nazive nego oznake slovima ili brojevima iz sastavnice, onda se kao nazivi tih delova stavljaju nazivi proizvoda sa dođatom oznakom dela, na primer: »Cevna spojka deo 36. Karakteristične dimenzije ili drugi parametri u oznaci daju se bez označavanja jedinice mere.
Ako se neki proizvod izrađuje u raznim kvalitetima, koji se međusobno razlikuju samo po tolerancijama neke njegove ? mere (na primer prečnika), onđa se oznaci, iza vrednosti te mere, mora dodati i oznaka tolerancija, na primer:
— svornjak, 20 hllx40 JUS M.C3.021. ;
Za povezivanje odnosno odvajanje brojčanih vrednosti u oznaci upotrebljavaju se sledeći matematički znaci:
Za povezivanje brojčanih vrednosti dimenzija znak »x<« (čita se »pnta«).
Za povezivanje brojčanih vrednosti drugih karakterističnih veličina znak »—+« (čita se »plus«) ili »|« (čita se »kroz«), prema slučaju.
Za odvajanje brojeva raznog značenja znak »-—<« (čita se »povlaka«).
Dimenzije se ispisuju u rastućem poretku, dakle na primer:
— debljina x širina X dužina ili
— prečnik x dužina.
Izuzetak čine cevi, čije dimenzije se ispisuju po redu: spoljni prečnik debljina zida.
Ako se daju dve dimenzije istog karaktera, onda se između njih stavlja kosa crta (na primer: ako se daje dužina vijka i dužina navoja).
Za materijal koji je standarđizovan upotrebljavaju se oznake po odgovarajućem standardu.
Za materijal koji nije standardizovan stavlja se kao oznaka uobičajeni naziv.
U tom slučaju mora biti u odeljku o kvalitetu materijala dato bliže objašnjenje o materijalu. U pogledu oznake stanja isporuke važi isto što i za materijal.
7.34 Oznaka se daje sa jednom kratkom uvodnom beleškom o njenoj nameni u sledećem smislu: »U tehničkoj i drugoj dokumentaciji i u porudžbinama, (naziv proizvoda) po ovom standardu označava se oznakom: Iza toga se daje oznaka u opštem obliku, bilo sa slovnim znacima za pojedine veličine, ili ispisivanjem rečima, na primer: »Zakovice dx1 JUS M.B3.021 (oznaka materijala).« Iza toga se daje primer oznake, npr. Primer: »zakovica prečnika 20 mm, dužine 60 mm, od čelika Č.0247, označava se:
Zakovica 20x60 JUS M.B3.021 Č.O247«
Ako standard sadrži više tipova kvaliteta, stanja isporuke proizvoda i tome slično, onda treba primer oznake tako odabrati đa odgovara najkomplikovanijem slučaju. Po potrebi, može se dati i više primera oznake.
7.4 Odredbe o pakovanju, isporuci, uskladištenju i sl.
Odredbe o pakovanju i načinu isporuke su bitan sastavni deo standarđa za proizvođe (kompleksnih standarda ili tehničkih uslova za izradu i isporuku). Tu treba predvideti veličine pojedinih pakovanja, odnosno partija u kojima se vrši isporuka, vrstu i način pakovanja i tome slično. Isto tako treba predvideti, kad je to potrebno, način isporuke,
upozorenje u pogledu utovara i tome slično, najzad, kad je potrebno, treba predvideti i način uskladištenja, najduže rokove uskladištenja i tome slično. ;
7.6 Primeri primene i uputstva za primenu
Često korisnicima standarda mogu korisno da posluže primeri primene, bilo proizvođa na koji se stanđard odnosi ili samoga standarda (načela, postupka i slično). Isto tako ponekad su potrebna naročita uputstva za primenu. U takvim slučajevima u standard treba uneti odgovarajući odeljak. To naročito važi za tipizacione standarde, kada se davanjem primera i uputstava za primenu može olakšati i ubrzati sprovođenje tipizacije.
---— .-—_—-C--------— –__ ________ _____ ___ ___ __ __ |