JUS standardizacija
#.
STANDARDIZACIJA Pe 5 OON SO UO LN O MLMML UL WWW MMI My te „YO O O OOUR M. _ uo OVOM TI | OUT OLI O O Pie 135 predloga u pripremi za podnošenje Savetu ISO na usvajanje, 54 predloga na razmatranju kod članova Saveta radi usvajanja, i 27 preporuka ISO u štampi radi objavljivanja. . Ofinansijskim problemima izveštaj je podneo blagajnik J. C. Hentsch, ukazavši na sve veće potrebe s obzirom na nagli razvoj aktivnosti ISO. | Usvojene su izvesne izmene i dopune Pravila i Poslovnika. Diskutovano je o predlogu da se osnuje Izvršni odbor koji bi imao karakter samostalnosti, imao bi 3 — 7 članova, a na čelu bi mu bio potpredsednik ISO. Kontrolu rada Centralnog sekretarijata sprovodio bi predsednik ISO uz pomoć ovog Odbora. Obrazovanjem Izvršnog odbora prestao bi rad sledećih komiteta Saveta: ORCO, SUPCO i FINCO.
| Iz izveštaja o stepenu primene preporuka ISO u standardima zemalja-članica, koji je podneo Generalni sekretar, proizilazi (prema nepotpunim podacima, s obzirom da izveštaj obuhvata samo 40 zemalja) sledeće:
4a) po broju preporuka
— od ukupno 555 preporuka ISO objavljenih do kraja 1966. godine sledeće zemlje su u potpunosti uskladile svoje nacionalne standarde sa navedenim brojem preporuka ISO (navode se samo one zemlje koje su najveći broj standarda uskladile): Fransuska 282, Vel. Britanija 261, ČSSR 226, Nemačka 224, Indija 190 itd. Jugoslavija je na osmom mestu sa 153, dok prosek iznosi 14;
— sledeće zemlje su navedeni broj svojih nacionalnih standarda delimično uskladile sa preporukama ISO: Japan 198, Mađarska 139, Rumunija 126 itd. (Jugoslavija 33), dok je prosek 7,8;
| — procenat ukupnog. broja preporuka ISO koje su zemlje-članice do sada primenile kroz svoje nacionalne standarde potpuno i delimično je sledeći: Francuska 64,7 %, Vel. Britanija 60,8 %, Nemačka 59,9 %, ČSSR i Holandija po 57,7 % itd. (Jugoslavija 32,0 %), dok prosek iznosi 24,8 %; — u obradi za izradu nacionalnih standarda je sledeći broj preporuka ISO: Grčka 160, Iran 95, Holandija 82, Maroko 71 itd., (Jugoslavija 40); prosek iznosi 5,5;
— predviđa se primena sledećeg broja preporuka ISO kroz nacionalne standarde: Republika Koreja 364, Portugal 356, Poljska 323, Grčka 224, UAR 196 itd. (Jugoslavija 117), dok prosek iznosi 15,1;
b) po zemljama
— najveći broj zemalja usvojio je kroz svoje nacionalne standarde sledeće preporuke ISO:
23 zemlje preporuku ISO/R 3-Standardni brojevi. Serija standardnih brojeva;
20 zemalja sledeće preporuke: ISO/R 7 — Cevni konični navoji za gasne cevi i naglavke za tesan
spoj (1/8-6”), ISO/R 68 — Vijčani navoji i ISO/R 261 — Metrički ISO navoji, pregled (prečnici od 0,25 do 300 mm); \ 17 zemalja usvojilo je sledeće preporuke: ISO/R 2 — Označavanje pravca uvoja tekstilne pređe i srodnih proizvoda, ISO/R 60 — Određivanje privredne gustine materijala za livenje koji se može propuštati kroz određene levkove (ISO /TC 61 — Plastične materije), ISO/R 80 — Ispitivanje tvrdoće čelika po Rokvelu (skala B i C) i ISO/R 216 — Utvrđiveni formati papira za pisanje i izvesnih vrsta za štampanje. “
Ostale preporuke usvojio je manji broj zemalja-članica.
c) po tehničkim komitetima
Najveći broj zemalja usvojio je preporuke iz delokruga sledećih tehničkih komiteta:
ISO/TC 19 — Standardni brojevi, ISO/TC 1 — Navoji, ISO/TC 5 — Fitinzi (izuzev. od livenog gvožđa), ISO/TC 6 — Cevi i fitinzi od plastičnih materija za rrovcd fluida, ISO/TC 10 — Crteži (opšti principi), ISO/TC 17 — Čelik, ISO/TC 38 — Tekstil, ISO/IC 39 — Mašine alatke, ISO/TC 60 — Zupčanici ı ISO/TC 61 — Plastične materije.
Prema izveštaju Generalnog sekretara, tehnički komiteti ISO održavaju veze sa skoro svim organizacijama porodice Ujedinjenih nacija, regionalnim ekoncmskim kcmisijam.a i sa preko 350 drugih međunarodnih ili regionalnih naučnih, stručnih i profesionalnih organizacija. Na taj način svaki tehnički kcmitet postao je svetski centar standardizacije, čiji značaj stalno raste dcprincseći univerzalnosti rada tehničkih komiteta. Svaka od tih veza daje novu garanciju kvaliteta izrade preporuka ]SO.
Posebne izveštaje o vezama sa nekim međunarodnim organizacijama podneli su imenovani oficiri za vezu i to sa sledećim organizacijama :
— Organizacijom Ujedinjenih nacija (UN)
— Organizacijom Ujedinjenih nacija za prosvetu, nauku i kultu (UNESCO)
— Organizacijom Ujedinjenih nacija za poljoprivredu i ishranu (FAO)
— Ekonomskom komisijom za Aziju i Daleki Istok (ECAFE)
— Međuvladinom konsultativnom organizacijom za pomorsku plovidbu (IMCO
— Latinsko-američkom ekonomskom komisijom (ECLA), i
— Međunarodnom železničkom unijom (UIC).