JUS standardizacija

GENERALNA SKUPŠTINA ISO

Zasedanje generalne skupštine ISO održano je 26. i 27. juna 1967. god. pod predsedništvom Sir Jehangir Ghandya, predsednika ISO, u prisustvu bivših predsednika ISO i to A. Vjatkina i E. Wegeliusa, uz pomoć potpredsednika H. A. R. Binneya i generalnog sekretara C. H. Sharpstona a uz učešće 90 delegata nacionalnih institucija za standardizaciju sledećih 40 zemalja: Austrije, Australije, Belgije, Brazila, Bugarske, Kanade, Cilea, Kube, CSR, Danske, Finske, Francuske, Nemačke, Mađarske, Indije, Irana, Irske, Italije, Japana, Nar. Demokrat. Rep. Koreje, Libana, Holandije, Novog Zelanda, Norveške, Pakistana, Perua, Poljske, Portugala, Rumunije, Juž.-afr. Republike, Italije, Švedske, Švajcarske, Tajlanda, Turske, Ujedinjene Arapske Republike, Vel. Britanije, SAD i Jugoslavije. U ime Madagaskara, kao dopisnog člana ISO, učestvuvala su 2 delegata.

U svom pozdravnom govoru predsednik Sir Jehangir Ghandy ukazao je, da je ova Generalna skupština Još jedna prilika neposredne saradnje ISO sa Organizacijom Ujedinjenih nacija u aktivnom nastojanju da se unapredi rad na standardizaciji na svetskom nivou. Podseća na 1965. godinu, kada je na Seminaru UN o standardizaciji u Danskoj Međunarodna organizacija za standardizaciju (ISO) imala vodeću ulogu. Saradnja sa UN na Konferenciji o standardizaciji u zemljama u razvoju predskazuje još tešnju dalju saradnju ISO/UN na unapređenju svetske standardizacije.

U nastavku, Predsednik ISO pozdravio je pristup novih članova u redove ISO u proteklom trogodišnjem periodu, a to su Paragvaj, Gana, Tajland, Centralna Amerika, Singapur i Cejlon, kao i pristup Kipra, Kuvajta, Malte i Sirije u redove dopisnih članova ISO.

Pojačanjem kadrova u Centralnom sekretarijatu i preduzimanjem mera u cilju povećanja produktivnosti rada već su dobiyveni povoljniji rezultati objavljivanjem većeg broja novih preporuka ISO, tog osnovnog cilja, koji je usmeren ka unapređenju međunarodne razmene dobara i uopšte boljem međunarodnom sporazumevanju. Ova pojačana aktivnost zahteva i veće izdatke, pa ovom prilikom zahvaljuje naročito onom znatnom broju zemalja-članica koje su na njegov lični apel dobrovoljno pristale na povećanje broja bodova za godišnju članarinu.

Na kraju, Sir Jehangir je izrazio zadovoljstvo, što je kao predsednik ISO imao prilike da obiđe veći broj zemalja-članica kao što su Austrija, Francuska, Nemačka, Iran, Italija, Japan, Liban, Švajcarska, UAR, Vel. Britanija, SAD i SSSR. Povodom dolaska na Generalnu skupštinu u Moskvi obišao je takođe Dansku, Finsku, Norvešku i Švedsku. Posle ovih poseta još više je potvrđen njegov zaključak, do kog je došao ranije, na bazi iskustava u Indiji. Taj zaključak je Predsednik ISO izrazio tako da kao rezultat brzog napretka tehnike u razvijenim zemljama i napora ubrzanim tempom, koji se ulažu radi industrijalizacije zemalja u razvoju, svet dolazi uopšte do sve veće svesti o neophodnosti standarda u poslovanju, projektovanju

i proizvodnji. Stoga postoji i hitna potreba, da se što pre sprovede unifikacija standarda na međunarodnom nivou.

Skupština je potom saslušala izveštaj o vezi ISO/IEC koji je podneo g. Radulet, predsednik Međunarodne clektrotehničke komisije (IEC), i izveštaj C. H. Sharpstona, gen. sekretara ISO, o radu u proteklom periodu.

Izveštaj o radu ISO pokazuje sledeće rezultate:

U periodu od 1964. pa do kraja maja 1967. god. na glasanje bilo je razaslato zemljama-članicama:

u 1964. godini 108 predloga preporuka ISO;

u 1965. godini 120 predloga preporuka ISO,

u 1966. godini 226 predloga preporuka ISO,

u 1967. godini 123 predloga preporuka ISO.

Međutim, s obzirom na određen postupak u navedenim godinama, objavljen je sledeći broj preporuka ISO:

u 1964. god. 61 preporuka ISO,

u 1965. god. 60 preporuka ISO,

u 1966. god. 105 preporuka ISO,

u 1967. god. 51 preporuka ISO.

Usled mera koje su bile preduzete za ubrzanje donošenja preporuka, skraćeni su periodi vremena za razne faze postupka u Centralnom sekretarijatu ı to:

—'za razašiljanje predloga preporuka na glasanje od 6,3 meseca u 1965. god. na 4,7 u 1967. god.,

— za podnošenje Savetu na usvajanje preporuka od 12,7 na 10,2:

— za objavljivanje preporuka od 8,2 na 5,0.

Krajem maja 1967. god. Centralni sekretarijat ISO imao je u obradi sledeći broj predloga i preporuka:

62 predloga preporuka u pripremi za razašiljanje na glasanje,

156 predloga u toku glasanja kod zemalja-članica,

232 predloga u toku revizije kod sekretarijata tehničkih komiteta,

}

| STANDARDIZACIJA·