JUS standardizacija
U dnu aparata nalazi se sud za so, izrađen od nepropusnog materijala na koji ne deluje zasićen rastvor soli koji se primenjuje. Otvorena površina suda za rastvor treba da je što veća da bi se omogućila najveća brzina prenošenja vlage, nađalje, sud treba lako da se ođržava u čistom stanju.
Ugrađen ventilator i kanal treba đa osigura odgovarajuću cirkulaciju vazduha iznađ površine rastvora, kao i u svim delovima prostora za konđicioniranje. Preporučljivo je da se ventilator automatski isključi kada se otvore vrata.
Pored napred navedenog, treba predvideti veze kao što su priključci za električna ispitivanja, Ulazna mesta priključaka, termometra, osovine ventilatora i drugo treba da budu snabđevena nepropustljivim zaptivkama.
Unutrašnji prostor aparata treba da je termički izolovan od spoljašnje atmosfere.
Aparat treba da je snabđeven elementima za zagrevanje, opremljenim sa termostatskom kontrolom temperature; prema potrebi i sa uređajem za hlađenje, ali njegova temperatura ne treba da buđe ispod tačke rose.
Kondenzacija vođene pare ne sme da se javlja ni na kom mestu u unutrašnjoj površini aparata izloženoj dejstvu strujanja vazduha. Ako se za merenje temperature i vlažnosti primenjuje psihrometar (suvi i vlažan dvostruki termometar sa rezervoarom), brzina strujanja vazduha oko njega ne treba da Je manja od 3 m/s. ij
Kontrola temperature na jednom tipu aparata se vrši pomoću termostata u struji vazduha, a na đrugim tipovima aparata pomoću termostata u vođenom omotaču aparata.
Temperaturu treba održavati konstantno u sklađu sa tolerancijama preporučenim standarđom proizvoda za tu temperaturu, ili u skladu sa tolerancijama ove temperature propisane za relativnu vlažnost, koje su strožije.
Slobodna površina rastvora treba, po mogućstvu, đa je što veća. Treba osigurati na neki način merenje temperature, kao i relativne vlažnosti, na primer psihrometrom.
Promene i kolebanja temperature treba uvek kontrolisati do + 0,5 C ili još tačnije, bez promena sadržaja vlažnosti vazduha; razlike temperature vazđuha na raznim mestima u radnom prostoru daju različite relativne vlažnosti. Relativna vlažnost će biti mala na mestima gde je temperatura visoka, a biće visoka na mestima gde je temperatura niska.
Na primer, za standarđne atmosfere za ispitivanje (JUS G.S0.050) razlika u temperaturi ođ 0,5 "C izaziva promene relativne vlažnosti od oko 2%, a za 90% relativnu vlažnost odgovarajuća razlika je 3% relativne vlažnosti. Kolebanja temperature u toku vremena na istim mestima će pratiti slične posledice. Ako su kolebanja temperature mala, promene relativne vlažnosti će se smanjiti đejstvom rastvora.
Refraktometar koji obuhvata interval od 1,330 do 1,470 sa tačnošću + 0,001, samo za rastvore glicerina. Hemijski reagensi
Glicerin, tehnički.
Soli, prema izboru, tehničke.
Destilisana vođa.
Postupak
Trajanje kondicioniranja propisuje se u standardu odnosnog materijala, ili je opisano u postupku ispitivanja, ali ovo se odnosi samo od vremena kađa je prostor posle stavljanja uzorka ponovo đošao na specificirane uslove.
Prepunjenje malih prostora može đa uspori brzinu uspostavljanja vlažnosti u sudu, tako da treba čekati suviše đugo radi postizanja specifičnih uslova. S obzirom na činjenicu, da ograničenje punjenja zavisi od sposobnosti apsorpcije vlage kondicioniranja materijala i sađržaja vlage u materijalu, ne može se propisati ograničenje.
pF U prostorima bez cirkulacije vazđuha i kod uzoraka sa velikim ođnosom — (FP = zapremina, 4 =spoljašnja površina), 4
» ay E a: ukupna spoljašnja površina epruvete ne treba da buđe veća od spoljašnje površine rastvora. Za male vrednosti — (folije) 4
ukupna površina može dostići trostruku slobodnu površinu rastvora.
U prostorima sa cirkulacijom vazđuha, ukupna površina epruvete može biti tri ili više puta veća od površine preporučene za prostore bez cirkulacije vazđuha, zavisno od opreme.